Srpska akademija nauka i umetnosti dobila je novo – staro rukovodstvo. Nikola Hajdin koji je predsednik te institucije od 2003. godine, kaže da će nastaviti da se trudi da u njihovom radu bude što manje politike.
„Akademija za ovo vreme dok sam je ja vodio, uopšte se nije bavila politikom“, kaže Hajdin.
RSE: Zbog toga su vas i kritikovali pojedini članovi...
Hajdin: Akademija ne postoji zbog politike! Akademija je naučna ustanova prema Zakonu Akademije... njena dužnost je da razvija nauku i umetnost i da je širi u narodu. Politika je nešto što ne pripada Akademiji.
Najviše kritika na dosadašnji rad Nikole Hajdina, koje su dolazile unutar same kuće, odnosilo se upravo na to što je iz SANU proterana politika, naročito ona s nacionalnim predznakom.
Najglasniji kritičari takvog kursa su oni koji su tu politiku zagovarali uoči raspada Jugoslavije i zbog čijih stavova Akademiju i prati reputacija “kolevke srpskog nacionalizma” koji je doveo do rata.
Tako se uoči izbora, kandidaturi Hajdina javno usprotivio akademik Vasilije Krestić, jedan od tvoraca Memoranduma, koji smatra da je tokom njegovog mandata “SANU zanemela”. Taj istoričar veruje da se Akademija morala oglasiti povodom, na primer, proglašenja Statuta Vojvodine ili kritika Haškog tribunala na račun Srbije.
„Ostajem pri svojim kritikama, one su neosporne i zasnovane su na činjenicma. Pošto to nije uvaženo, ja se s tim slažem – ostajem pri svome, a Akademija ide svojim putem. Ja bih je učinio onakvom kakva bi trebalo da bude, dakle da bude nacionalna. U kojoj meri, to bi smo videli prema situaciji, prilikama, mogućnostima...“, kaže akademik Krestić.
Država bez jasnog smera
U redovima Akademije i dalje je mnogo članova za koje se vezuje ideja “Velike Srbije” ili otvorena podrška optuženicima za najteže ratne zločine, uključujući i genocid.
Akademik Ljubomir Simović prihvata da u Akademiji ima pojedinaca koji su devedesetih podržavali politiku i ideje Slobodana Miloševića, ali kaže da je ipak više onih koji su se tome protivili.
Zgrada SANU„Apsolutno je netačno da je Akademija generator nacionalizma. Ja ću samo da vas podsetim na nekoliko činjenica – 1991. kada su počeli ratovi na teritoriji Jugoslavije, prvo je 18 akademika potpisalo apel protiv rata, koji je naišao na oštro reagovanje tadašnjih vlasti. Već sledeće godine, 65 akademika je uputilo otvoren poziv Slobodanu Miloševiću da se u interesu srpskog naroda povuče iz politike“, smatra Simović
Književnik Filip David, ne misli međutim da se SANU reformisala i distancirala od devedesetih i stavova koje su njeni čelni i najpoznatiji članovi tada zastupali.
„Ono što je bitno, to je da li je došlo do promena u nekom političkom smislu, da li su akademici, veći broj njih, shvatili da je ono što su radili početkom devedesetih godina Srbiju vodilo u pogrešnom pravcu... Nemam utisak da je tu došlo do neke ispravke one politike koja je vođena devedesetih godina. Istina, činjenica je da je situacija malo smirena, nema istupa Akademije kao Akademije, ali pojedinci, koji su vrlo uticajni članovi Akademije, oni i dalje nastupaju sa sličnim idejama koje su bile i početkom devedesetih. Prema tome, govoriti o nekim značajnim promenama u samoj Akademiji u odnosu na unutrašnju i spoljnu politiku, mislim da je u ovom trenutku bespredmetno“, kaže David i doda je da razlog za udaljavanje Akademije od politike vidi u tome što su i dalje veoma upadljive posledice onoga što se devedesetih radilo i govorilo.
„U ovom trenutku, kao što u čitavom društvu vlada određena konfuzija u političkom smislu – uopšte nije jasan politički smer i pravac kretanja Srbije, tako verovatno su i onu u samoj Akademiji u nekoj vrsti konfuzije... jer, vraćati se na istovetne pozicije iz devedesetih godina, ipak bi sigurno bilo loše procenjeno u javnosti. Ali, kao što dobar deo naše intelektualne javnosti čeka da se nešto bitno promeni u međunarodnoj situaciji pa da nastupe sa nekim idejama, koje se činilo da su propale, a očevidno nisu propale, tako mislim da je isti slučaj u i Akademiji“, kaže Filip David.
Nedovoljnu distancu SANU od uloge pojedinih akademika ’90-tih godina, oslikavaju i medijski navodi da jedan broj članova i dalje učestvuje u stvaranju neke vrste novog nacionalnog programa.
„Akademija za ovo vreme dok sam je ja vodio, uopšte se nije bavila politikom“, kaže Hajdin.
RSE: Zbog toga su vas i kritikovali pojedini članovi...
Hajdin: Akademija ne postoji zbog politike! Akademija je naučna ustanova prema Zakonu Akademije... njena dužnost je da razvija nauku i umetnost i da je širi u narodu. Politika je nešto što ne pripada Akademiji.
Najviše kritika na dosadašnji rad Nikole Hajdina, koje su dolazile unutar same kuće, odnosilo se upravo na to što je iz SANU proterana politika, naročito ona s nacionalnim predznakom.
Najviše kritika na dosadašnji rad Nikole Hajdina, koje su dolazile unutar same kuće, odnosilo se upravo na to što je iz SANU proterana politika, naročito ona s nacionalnim predznakom.
Najglasniji kritičari takvog kursa su oni koji su tu politiku zagovarali uoči raspada Jugoslavije i zbog čijih stavova Akademiju i prati reputacija “kolevke srpskog nacionalizma” koji je doveo do rata.
Tako se uoči izbora, kandidaturi Hajdina javno usprotivio akademik Vasilije Krestić, jedan od tvoraca Memoranduma, koji smatra da je tokom njegovog mandata “SANU zanemela”. Taj istoričar veruje da se Akademija morala oglasiti povodom, na primer, proglašenja Statuta Vojvodine ili kritika Haškog tribunala na račun Srbije.
„Ostajem pri svojim kritikama, one su neosporne i zasnovane su na činjenicma. Pošto to nije uvaženo, ja se s tim slažem – ostajem pri svome, a Akademija ide svojim putem. Ja bih je učinio onakvom kakva bi trebalo da bude, dakle da bude nacionalna. U kojoj meri, to bi smo videli prema situaciji, prilikama, mogućnostima...“, kaže akademik Krestić.
Država bez jasnog smera
U redovima Akademije i dalje je mnogo članova za koje se vezuje ideja “Velike Srbije” ili otvorena podrška optuženicima za najteže ratne zločine, uključujući i genocid.
Akademik Ljubomir Simović prihvata da u Akademiji ima pojedinaca koji su devedesetih podržavali politiku i ideje Slobodana Miloševića, ali kaže da je ipak više onih koji su se tome protivili.
Književnik Filip David, ne misli međutim da se SANU reformisala i distancirala od devedesetih i stavova koje su njeni čelni i najpoznatiji članovi tada zastupali.
„Ono što je bitno, to je da li je došlo do promena u nekom političkom smislu, da li su akademici, veći broj njih, shvatili da je ono što su radili početkom devedesetih godina Srbiju vodilo u pogrešnom pravcu... Nemam u
"Pojedinci, koji su vrlo uticajni članovi Akademije, oni i dalje nastupaju sa sličnim idejama koje su bile i početkom devedesetih", tvrdi književnik Filip David.
„U ovom trenutku, kao što u čitavom društvu vlada određena konfuzija u političkom smislu – uopšte nije jasan politički smer i pravac kretanja Srbije, tako verovatno su i onu u samoj Akademiji u nekoj vrsti konfuzije... jer, vraćati se na istovetne pozicije iz devedesetih godina, ipak bi sigurno bilo loše procenjeno u javnosti. Ali, kao što dobar deo naše intelektualne javnosti čeka da se nešto bitno promeni u međunarodnoj situaciji pa da nastupe sa nekim idejama, koje se činilo da su propale, a očevidno nisu propale, tako mislim da je isti slučaj u i Akademiji“, kaže Filip David.
Nedovoljnu distancu SANU od uloge pojedinih akademika ’90-tih godina, oslikavaju i medijski navodi da jedan broj članova i dalje učestvuje u stvaranju neke vrste novog nacionalnog programa.
