Korak dalje u srpsko-ruskim odnosima

Beograd oblepljen slikama Vladimira Putina i poruke koje su ruski premijer i srpski zvaničnici razmenili tokom njegove posete, potvrdili su već poznatu privrženost Srbije, zemlje koja je na putu evropskih integracija, čvrstim ekonomskim i političkim vezama sa Moskovom.

Ti odnosi će uskoro, kako to vole da kažu srpski zvaničnici, biti „krunisani“ stavljanjem potpisa na Sporazum o strateškom partnerstvu. Mada se na tom dokumentu još radi i srpski čelnici nisu potpuno upoznati sa njegovim sadržajem, potpredsednik vlade i ministar policije Ivica Dačić, siguran je da će on predstavljati korak dalje u srpsko – ruskim odnosima.

„Sa Kinom smo takođe potpisali takav Sporazum. Takav Sporazum je u pripremi i sa nekim zapadnim zemljama. Kada imate Sporazum

Srbija na uskom koloseku: U Brisel preko Moskve

o strateškom partnerstvu, znači da vi, na celokupnom planu, razvijate dobre odnose. To znači da se te dve zemlje smatraju partnerima, bez obzira što su u pitanu zemlje sa veoma različitim političkim uticajem, veličinom i ekonomskom snagom. To je simbolički važno, da Srbija ima takve sporazume sa najvažnijim zemljama, koje, na neki način, vode međunarodnu politiku“, rekao je Dačić, nekada bliski saradnik Slobodana Miloševića, koji dodaje da je uveren da Sporazumom neće biti ugrožen put Srbije ka Evropi.

Takvog je mišljenja i šefica poslaničke grupe vladajuće Demokratske stranke, Nada Kolundžija.

„Srbija je odredila svoj strateški prioritet i to je priključivanje EU. Na tom putu, Srbija svakako nema razloga da povlači poteze koji bi ugrožavali taj put, niti mislim da partnerstvo sa Rusijom na bilo koji način može biti nešto što bi ugrozilo ostvarenje tog cilja“, kaže Kolundžija.

Rusija će pratiti evropske integracije

Zvaničnici Evropske unije, za sada, ne žele da se izjašnjavaju o uticaju Sporazuma na dalji put Srbije ka Evropi. Putin je, s druge strane, u Beogradu rekao da će Rusija, zajedno sa Srbijom pratiti njene evropske integracije.

Takav stav je Jeleni Milić iz Centra za evroatlanske studije, privukao najviše pažnje od svega rečenog tokom boravka ruskog premijera u Srbiji.

„Mislim da je za to pre svega nadležna EU, ne Rusija, čak ne ni Srbija. Mislim da nikako ne smemo zaboraviti izjavu ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Konuzina, da se svi aspekti razgovora, pogotovu politički, odvijaju pod kišobranom ruskog predloga o novoj bezbednosnoj arhitekturi i da se od Srbije očekuje da iznese svoj stav o tome“, ocenila je Jelena Milić.

Uz političke i ekonomske, Srbija sa Rusijom jača i vojne odnose. Ministar odbrane Dragan Šutanovac smatra da je saradnja sa ruskom vojskom potrebna kako bi se pratili politički odnosi, koji su, kako je ocenio, tokom Putinove posete uzdignuti na viši nivo. On je rekao i da ne postoje nikakva uslovljavanja od strane Rusije o tome koliko ćemo imati prijatelja na vojnom nivou.

„Nismo imali nikakva uslovljavanja od strane naših partnera, a o vojnoj saradnji ćemo razgovarati, očekujem da ćemo u ovoj godini imati direktan kontakt sa ministrom odbrane Ruske Federacije i tada ćemo konačno uobličiti potrebu za svim onim što je neophodno u saradnji. Mi smo potpisali plan bilateralne vojne saradnje sa vojskom Ruske Federacije i on će se ralizovati ove godine“, kaže srpski ministar odbrane.

Vladimir Putin je, tokom boravka u Beogradu, rekao da bi eventualni ulazak Srbije u NATO, bio protivan interesima Rusije. Član Političkog saveta opozicione Liberalno demokratske partije, Bojan Đurić, siguran je da bi odluka da se ne pristupi NATO usporila i evropske integracije zemlje.

„Ključna pitanja vezana za naše evropske integracije zahtevaju i odgovore na pitanje kakvi su naši strateški odnosi sa Rusijom, per svega mislim na neophodnost da se donese odluka o ulasku u NATO. Nikada, ili bar ne u dogledno vreme, neće doći takav direktan zahtev prema Srbije iz Brisela, ali je sasvim očigledno da će put Srbije prema EU trajati dvostruko ili trostruko duže ukoliko se ne donese odluka o ulasku u NATO. Svako odugovlačenje Srbije da donese takvu odluku biće, neminovno, i u Briselu posmatrano kao posledica činjenice da Beograd želi da ima sa Moskvom nekakve odnose koji nisu legitimni sa stanovišta naših evro-integracija, ili da, sa druge strane Moskva vrši pritisak prema Srbiji koji nije karakterističan za druge zemlje“, rekao je poslanik LDP-a Bojan Đurić.

Odnos Rusije prema ulasku Srbije u NATO, Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije, tumači kao mešanje u unutrašnje poslove druge države.

„Ovo je sada jedna nova doza, ako smem tako da kažem, političke agresivnosti kojom Rusija svoju zonu uticaja proširuje i na Zapadni Balkan. Smatram da je to mešanje u unutrašnje poslove jedne druge suverene i nezavisne zemlje“, ocenila je Jelena Milić.