Milan Mladenović je zajedno sa legendarnim bendom Ekatarina Velika obeležio jedno vreme i ostavio tako dubok trag osamdesetih godina prošlog veka da njihovo delo, uprkos svim društvenim lomovima u proteklim decenijama i krahu vrednosti, ipak nije zaboravljeno.
Građani su zatražili da se platou ispred Doma omladine, gde je EKV imao nezaboravne koncerte, da ime Milana Mladenovića, što je na licu mesta obznanio jedan od inicijatora Marko Maršićević.
“Veliki ljudi koji su zadužili Beograd u ovom gradu moraju da imaju mesto koje im i pripada. Mnogo je godina prošlo od kada je Milan umro ali ta ideja, ta muzika, i ta poetika koju je u sebi nosio, koja na neki način predstavlja Beograd, ostala je u srcima mnogih ljudi. Mi želimo da to ostane zapamćeno u gradu”, rekao je Marko Maršićević.
Ekatarina Velika bila je jedna od najznačajnijih rok grupa na prostoru bivše Jugoslavije, a nastala je početkom osamdesetih nakon rada Milana Mladenovića u kultnim bendovima Limunovo drvo i Šarlo akrobata iz kog su proistekle Katarina druga i Disciplina kičme.
(Youtube video - EKV: Mi menjamo dan za noć)
Većina Beograđana koji su govorili za RSE i danas sluša EKV i želi da plato ispred Doma omladine ponese ime Milana Mladenovića:
“Totalno sam za, totalno! Zato što su to kultni ljudi koji su napravili neviđenu muziku. Ostavili su nam sve što je kontra od ovog danas. To su nam ostavili…”
“Baš je lepo da se odužimo Milanu za sve što nam je ostavio. Volela sam EKV da slušam, moja generacija ih je slušala ali se uglavnom i sada ponovo vrte njihove pesme.”
“Stvarno nisam čuo za Ekatarinu Veliku ali nemam ništa protiv, ako su bili dobri neka im podignu spomenik. Ja slušam neku noviju muziku, uglavnom zabavnu…”
“Milan je značajan zbog muzike koju je stvorio i najbitnije je da se ta zaostavština vrednuje na pravi način. Da se sačuva i da dođe do ljudi.”
“Voleo bih da se među omladinu vrati takva muzika. Mislim da su imali svoj stil, nešto posebno, a ne kao danas što svi rade isto. Ako bi se Beograd odužio Milanu Mladenoviću mislim da bi se time poslala dobra poruka.”
Tolerancija u vremenu nesreće
U toku svog postojanja, od 82. do 94, grupa je objavila osam albuma, sa pesmama koje su obeležile čitavo jedno vreme - "Par godina za nas", "Oči boje meda","Ljubav", "Krug", "Zemlja", "Sarajevo", “Kao da je bilo nekad”, “Ti si sav moj bol”...
Milan Mladenović rođen je 1958. u Zagrebu, šest godina kasnije sa porodicom odlazi u Sarajevo, a 1970. prelazi u Beograd gde postaje jedan od rodonačelnika novog muzičkog talasa. On zaslužuje počast Beograda jer spada u ljude koji su svojim delom obeležili njegovu istoriju, kaže muzički kritičar Petar Popović.
“Milan spada u ljude koji su u vremenu nesreće afirmisali toleranciju i Beograd napravili više Beogradom a manje selom. Milan je pokazao gard… Pokazao je kako treba živeti i kako se baviti onim čime se bavio a da ni jednom ne iskrivi kičmu i da ne izda ono zbog čega je ušao u muziku”, smatra Petar Popović.
Albumi EKV nastali krajem osamdesetih i početkom devedesetih u vreme raspada Jugoslavije, u kojoj je Milan Mladenović zajedno sa članovima benda stvarao u turobnoj atmosferi, odlikuju se pesmama u kojima dominiraju teme straha, nesreće i opšteg osećaja da je propast blizu.
Mračna atmosfera kao da je pratila čitav bend, za koji se vezuje činjenica da je čak četvoro njegovih kreativnih članova umrlo od početka devedesetih do 2002. godine.
Milan Mladenović preminuo je u Beogradu 5. novembra 1994. Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, veruje da će njegov prijatelj konačno dobiti mesto koje zaslužuje.
“Milan nas je sve pre svega zadužio svojim talentom i time što je kreirao dela koja traju kroz vreme. Kao predstavnik te naše novotalasne generacije koja je donela tu neku novu filozofiju, koja je ustvari pokazala da je i kod nas moguće da rock ‘n’ roll bude način života”, zaključuje Gile.
Građani su zatražili da se platou ispred Doma omladine, gde je EKV imao nezaboravne koncerte, da ime Milana Mladenovića, što je na licu mesta obznanio jedan od inicijatora Marko Maršićević.
“Veliki ljudi koji su zadužili Beograd u ovom gradu moraju da imaju mesto koje im i pripada. Mnogo je godina prošlo od kada je Milan umro ali ta ideja, ta muzika, i ta poetika koju je u sebi nosio, koja na neki način predstavlja Beograd, ostala je u srcima mnogih ljudi. Mi želimo da to ostane zapamćeno u gradu”, rekao je Marko Maršićević.
Ekatarina Velika bila je jedna od najznačajnijih rok grupa na prostoru bivše Jugoslavije, a nastala je početkom osamdesetih nakon rada Milana Mladenovića u kultnim bendovima Limunovo drvo i Šarlo akrobata iz kog su proistekle Katarina druga i Disciplina kičme.
(Youtube video - EKV: Mi menjamo dan za noć)
Većina Beograđana koji su govorili za RSE i danas sluša EKV i želi da plato ispred Doma omladine ponese ime Milana Mladenovića:
“Totalno sam za, totalno! Zato što su to kultni ljudi koji su napravili neviđenu muziku. Ostavili su nam sve što je kontra od ovog danas. To su nam ostavili…”
“Baš je lepo da se odužimo Milanu za sve što nam je ostavio. Volela sam EKV da slušam, moja generacija ih je slušala ali se uglavnom i sada ponovo vrte njihove pesme.”
“Stvarno nisam čuo za Ekatarinu Veliku ali nemam ništa protiv, ako su bili dobri neka im podignu spomenik. Ja slušam neku noviju muziku, uglavnom zabavnu…”
“Milan je značajan zbog muzike koju je stvorio i najbitnije je da se ta zaostavština vrednuje na pravi način. Da se sačuva i da dođe do ljudi.”
“Voleo bih da se među omladinu vrati takva muzika. Mislim da su imali svoj stil, nešto posebno, a ne kao danas što svi rade isto. Ako bi se Beograd odužio Milanu Mladenoviću mislim da bi se time poslala dobra poruka.”
Tolerancija u vremenu nesreće
U toku svog postojanja, od 82. do 94, grupa je objavila osam albuma, sa pesmama koje su obeležile čitavo jedno vreme - "Par godina za nas", "Oči boje meda","Ljubav", "Krug", "Zemlja", "Sarajevo", “Kao da je bilo nekad”, “Ti si sav moj bol”...
Milan Mladenović rođen je 1958. u Zagrebu, šest godina kasnije sa porodicom odlazi u Sarajevo, a 1970. prelazi u Beograd gde postaje jedan od rodonačelnika novog muzičkog talasa. On zaslužuje počast Beograda jer spada u ljude koji su svojim delom obeležili njegovu istoriju, kaže muzički kritičar Petar Popović.
“Milan spada u ljude koji su u vremenu nesreće afirmisali toleranciju i Beograd napravili više Beogradom a manje selom. Milan je pokazao gard… Pokazao je kako treba živeti i kako se baviti onim čime se bavio a da ni jednom ne iskrivi kičmu i da ne izda ono zbog čega je ušao u muziku”, smatra Petar Popović.
Albumi EKV nastali krajem osamdesetih i početkom devedesetih u vreme raspada Jugoslavije, u kojoj je Milan Mladenović zajedno sa članovima benda stvarao u turobnoj atmosferi, odlikuju se pesmama u kojima dominiraju teme straha, nesreće i opšteg osećaja da je propast blizu.
Mračna atmosfera kao da je pratila čitav bend, za koji se vezuje činjenica da je čak četvoro njegovih kreativnih članova umrlo od početka devedesetih do 2002. godine.
Milan Mladenović preminuo je u Beogradu 5. novembra 1994. Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, veruje da će njegov prijatelj konačno dobiti mesto koje zaslužuje.
“Milan nas je sve pre svega zadužio svojim talentom i time što je kreirao dela koja traju kroz vreme. Kao predstavnik te naše novotalasne generacije koja je donela tu neku novu filozofiju, koja je ustvari pokazala da je i kod nas moguće da rock ‘n’ roll bude način života”, zaključuje Gile.
