Državna revizorska institucija podnela je prekršajne prijave protiv ministara- rada Rasima Ljajića, infrastrukture Milutina Mrkonjića, prosvete Žarka Obradovića i poljoprivrede Saše Dragina zbog nepravilnosti u trošenju budžeta za 2009.
Među 14 odgovornih osoba su i dva pomoćnika ministra, dva državna sekretara i dva sekretara ministarstva.
Neki od njih, poput Ljajića, su već izvukli pouku iz izveštaja državnog revizora.
“Moj savet svima je da nikada više, ja barem nikada više neću dozvoliti nijedan otvoreni i hitan postupak ma o čemu da se bude radilo. To je za mene najveća pouka iz ovog izveštaja”, priznao je Ljajić.
Ljajić je, koji se sumnjiči da je mimo zakonskih procedura ugovarao javne nabavke, to rekao novinarima neposredno uoči objavljivanja imena odgovornih lica u ministarstvima protiv kojih su podnete prijave zbog kršenja propisa u raspolaganju budžetom Srbije za 2009.
“Ukoliko ja budem bio pozvan na odgovornost moram da snosim posledice iako direktno, operativno ja niti niti to radim niti znam, verujem u svoje saradnike. Želim da kažem da se tu ne radi o zloupotrebama, mahincijama, da je neko krao novac, radi se o greškama u proceduri i različitom tumačenju zakona, pre svega Zakona o javnim nabavkama”, objašnjava Lajić.
Ministri Obradović i Mrkonjić saopštili su da će sudu predočiti potrebnu dokumentaciju i da su greške na koje je ukazao revizor ispravljene.
Obradović je dodao da će poštovati svaku odluku suda. Dok je Ministarstvo poljoprivrede Saše Dragina saopštilo da revizorski izveštaj pokazuje da nijedan ugovor tog ministarstva nije oštetio budžet i da nije bilo nenamenskog trošenja sredstava.
Ministri Obradović i Dragin sumnjiče se zbog nezakonitih isplata ugovora po delu suprotno Zakonu o radu a Mrkonjić da nije sproveo postupak javne nabavke u skladu sa zakonom i zato što je izvršio isplatu po ugovorima o delu.
Iako je ranije najavio mogućnost da bi prijave mogle da budu krivične, državni revizor Radoslav Sretenović se i ove godine odlučio samo za prekršajne zbog “postojanja osnovane sumnje da je izvršen prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o radu”.
Pozitivno mišljenje samo za NBS
Kontrola trošenja budžeta za 2009. godinu, koja je obuhvatila oko 70 odsto izdataka iz državne kase, sprovedena je u Upravi za Trezor, Narodnoj banci Srbije i u sedam ministarstava: finansija, poljoprivrede, rada i socijalne politike, nauke, infrastrukture, prosvete i omladine i sporta. Pozitivno mišljenje državnih revizora dobila je samo NBS.
Narodna banka SrbijeKakvu onda poruku državne institucije šalju građanima ako njeni predstavnici ne poštuju zakone.
Vlajko Senić, član skupštinskog Odbora za finansije kaže da Srbija nije jedina zemlja gde revizorska institucija kontroliše način na koji se troše pare i podnosi prekršajne i krivične prijave.
“Svugde ima grešaka slučajnih ili namernih, većih ili manjih, tako da njihov zadatak jeste da ukažu na pojedince koji su napravili određene propuste i mislim da to samo može da doprinese podizanju odgovornosti”, smatra Senić.
Ovo je druga kontrola trošenja novca iz budžeta koju je sprovela Državna revizorska institucija. Prethodne godine su se odgovorni pravdali nerazumevanjem ili različitim tumačenjem propisa a slična situacija je i sada.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić, kaže za RSE da bi prekršajni organi trebalo ozbiljno da razmotre nalaze revizora i da potom izreknu odgovarajuće sankcije.
“Dobar bi bio primer da svi oni za koje postoje valjani razlozi budu kažnjeni, to je jedna velika opomena. A sa druge strane, da se i propisi koji su eventulano omogućavali tako nešto jer nisu bili u skladu sa višim propisima da se pod hitno pravno ujednače”, kaže Čupić.
Na osnovu prvog revizorskog izveštaja o trošenju državnog budžeta za 2008. godinu podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv 19 državnih funkcionera, među kojima je šest sadašnjih i pet bivših ministara.
Do sada nije doneta nijedna pravosnažna presuda. Čedomir Čupić smatra da se na taj način dovodi u pitanje revizorska institucija.
“U zemljama koje imaju visoke demorkatske standarde revizorska institucija je najznačajnija i niko se ne usuđuje da ono što revizorska institucija predloži drugim državnim organima dovede u pitanje”, tvrdi Čupić.
S obzirom da je ono što se sada pominje u prekršajnim prijavama slično onome što je pominjano prošle godine Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže da nema realnih razloga da se stvari razvijaju ovoga puta drugačije.
“Verovatno će biti pitanja koja bi bilo bolje da se razreše među ljudima iz finansijske i revizorske struke o tome kao treba tumačiti i primenjivati pojedine propise nego da o tome odlučuju ljudi iz sudova za prekršaje. Nadam se da su ljudi iz ministarstava izvukli neku pouku i da su makar tokom 2010. promenili svoju praksu”, zaključuje Nenadić.
Među 14 odgovornih osoba su i dva pomoćnika ministra, dva državna sekretara i dva sekretara ministarstva.
Neki od njih, poput Ljajića, su već izvukli pouku iz izveštaja državnog revizora.
“Moj savet svima je da nikada više, ja barem nikada više neću dozvoliti nijedan otvoreni i hitan postupak ma o čemu da se bude radilo. To je za mene najveća pouka iz ovog izveštaja”, priznao je Ljajić.
Ljajić je, koji se sumnjiči da je mimo zakonskih procedura ugovarao javne nabavke, to rekao novinarima neposredno uoči objavljivanja imena odgovornih lica u ministarstvima protiv kojih su podnete prijave zbog kršenja propisa u raspolaganju budžetom Srbije za 2009.
“Ukoliko ja budem bio pozvan na odgovornost moram da snosi
"Ne radi se o zloupotrebama, mahincijama, da je neko krao novac, radi se o greškama u proceduri i različitom tumačenju zakona, pre svega Zakona o javnim nabavkama”, objašnjava Lajić.
Ministri Obradović i Mrkonjić saopštili su da će sudu predočiti potrebnu dokumentaciju i da su greške na koje je ukazao revizor ispravljene.
Obradović je dodao da će poštovati svaku odluku suda. Dok je Ministarstvo poljoprivrede Saše Dragina saopštilo da revizorski izveštaj pokazuje da nijedan ugovor tog ministarstva nije oštetio budžet i da nije bilo nenamenskog trošenja sredstava.
Ministri Obradović i Dragin sumnjiče se zbog nezakonitih isplata ugovora po delu suprotno Zakonu o radu a Mrkonjić da nije sproveo postupak javne nabavke u skladu sa zakonom i zato što je izvršio isplatu po ugovorima o delu.
Iako je ranije najavio mogućnost da bi prijave mogle da budu krivične, državni revizor Radoslav Sretenović se i ove godine odlučio samo za prekršajne zbog “postojanja osnovane sumnje da je izvršen prekršaj iz Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o radu”.
Pozitivno mišljenje samo za NBS
Kontrola trošenja budžeta za 2009. godinu, koja je obuhvatila oko 70 odsto izdataka iz državne kase, sprovedena je u Upravi za Trezor, Narodnoj banci Srbije i u sedam ministarstava: finansija, poljoprivrede, rada i socijalne politike, nauke, infrastrukture, prosvete i omladine i sporta. Pozitivno mišljenje državnih revizora dobila je samo NBS.
Vlajko Senić, član skupštinskog Odbora za finansije kaže da Srbija nije jedina zemlja gde revizorska institucija kontroliše način na koji se troše pare i podnosi prekršajne i krivične prijave.
“Svugde ima grešaka slučajnih ili namernih, većih ili manjih, tako da njihov zadatak jeste da ukažu na pojedince koji su napravili određene propuste i mislim da to samo može da doprinese podizanju odgovornosti”, smatra Senić.
Ovo je druga kontrola trošenja novca iz budžeta koju je sprovela Državna revizorska institucija. Prethodne godine su se odgovorni pravdali nerazumevanjem ili različitim tumačenjem propisa a slična situacija je i sada.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić, kaže za RSE da bi prekršajni organi trebalo ozbiljno da razmotre nalaze revizora i da potom izreknu odgovarajuće sankcije.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić, kaže za RSE da bi prekršajni organi trebalo ozbiljno da razmotre nalaze revizora
“Dobar bi bio primer da svi oni za koje postoje valjani razlozi budu kažnjeni, to je jedna velika opomena. A sa druge strane, da se i propisi koji su eventulano omogućavali tako nešto jer nisu bili u skladu sa višim propisima da se pod hitno pravno ujednače”, kaže Čupić.
Na osnovu prvog revizorskog izveštaja o trošenju državnog budžeta za 2008. godinu podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv 19 državnih funkcionera, među kojima je šest sadašnjih i pet bivših ministara.
Do sada nije doneta nijedna pravosnažna presuda. Čedomir Čupić smatra da se na taj način dovodi u pitanje revizorska institucija.
“U zemljama koje imaju visoke demorkatske standarde revizorska institucija je najznačajnija i niko se ne usuđuje da ono što revizorska institucija predloži drugim državnim organima dovede u pitanje”, tvrdi Čupić.
S obzirom da je ono što se sada pominje u prekršajnim prijavama slično onome što je pominjano prošle godine Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže da nema realnih razloga da se stvari razvijaju ovoga puta drugačije.
“Verovatno će biti pitanja koja bi bilo bolje da se razreše među ljudima iz finansijske i revizorske struke o tome kao treba tumačiti i primenjivati pojedine propise nego da o tome odlučuju ljudi iz sudova za prekršaje. Nadam se da su ljudi iz ministarstava izvukli neku pouku i da su makar tokom 2010. promenili svoju praksu”, zaključuje Nenadić.
