Zbog mutnih tokova novca iz srpskog budžeta, prošle godine je podneto čak 19 prekršajnih prijava, od kojih je šest poslato na adrese sadašnjih, a pet na adrese bivših ministara.
Od tada do danas donete su samo dve presude, koje još nisu pravosnažne.
Možda je blaga reakcija razlog što je Državna revizorska institucija i ove godine utvrdila brojne nepravilnosti u tome kako je novac građana Srbije trošila trećina ministarstava Vlade, Narodna banka i Uprava za trezor, koji su bili meta ovogodišnje kontrole.
Imalo kažnjavanje efekta ili ne, prijave će biti podnete i nakon ovogodišnjeg izveštaja, najavio je glavni državni revizor Radoslav Sretenović.
“Podnećemo u skladu sa zakonom, možda i do kraja godine. Svakako smo obavestili i pravobranioca i republičkom Tužilaštvu smo poslali sve naše izveštaje, kako bi i oni iz svojih nadležnosti mogli da preduzmu odgovarajuće mere”, kaže Sretenović.
U izveštaju napisanom na više od 1200 strana, navodi se, naprimer, da se glavna knjiga Trezora ne vodi u skladu sa propisima, da država i dalje nema evidenciju o imovini vrednoj oko 30 milijardi dinara, kao da nije popisana finansijska imovina u iznosu višem od tri milijarde dinara.
Uočeno je i da su mimo propisa sklopljeni Ugovori o delu, vredni oko 77 miliona dinara, dok je ugovaranjem javnih nabavki mimo procedura, potrošeno 303 miliona dinara, objašnjava Sretenović.
“Ima dosta nepravilnosti… u pogledu kršenja Zakona o radu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu… kod svih revidiranih subjekata. Nešto se ponovilo i iz prošle godine, mislim na Ugovore o delu. Kod revidiranih subjekata iz delatnosti, odnosno iz sistematizovanih poslova i rada su zaključivani Ugovori, a ta mesta su već bila sistematizovana”, objašnjava glavni revizor.
Temeljna revizija kasni
Predstavnici vladajuće koalicije u srpskom Parlamentu, ocenjuju da je ipak učinjen napredak u javnim finansijama. Poslanik G17 plus i član skupštinskog Odbora za finansije Vlajko Senić, kaže međutim da još mnogo toga treba da se uradi.
“Date su veoma ozbiljne sugestije, ima određenih sistemskih nedostataka, problema vezanih za evidentiranje imovine… Tako da ćemo u narednih nekoliko dana imati najmanje još jednu sednicu Odbora za finansije, razgovaraćemo o svemu i kao Odbor ćemo dati preporuke koje Narodna Skupština treba da usvoji”, kaže Senić, poslanik stranke G17 plus, članice vladajuće koalicije.
Predstavljanje izveštaja pratila je i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać. Iako podržava rad revizorske institucije, nije zadovoljna izveštajem, pre svega time što se temeljna revizija, kojom bi bila obuhvaćena svrsishodnost trošenja novca, najavljuje tek za 2013. godinu.
“To je prilično kasno. Jer, zakon je donet pre 5, 6, godina, a faktički još uvek nema prave kontrole. A izvršna vlast upravo to i hoće – da nema kontrole. Znači, koliko ja vidim, to je za sada usaglašavanje dokumenata, nekih knjigovodstvenih pravila, a od knjigovodstvenih pravila do utvrđivanja kako novac ide, očigledno taj put još nije pređen…”, smatra predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Ekonomista Milan Kovačević ukazuje na nedovoljnu transparentnost države.
“Kod nas je transparentnost jedan od vrlo krupnih problema. Jer, dok ne saznate šta izvršna vlast radi, ne možete ni utvrditi da su napravljene greške. To se dosta fino reflektuje na izvršenju budžeta, na vrlo sporom uhodavanju Revizorske institucije i nikakvim posledicama onoga što ona i nađe u svojim izveštajima”, ocenjuje Kovačević.
Ovogodišnja kontrola obuhvatila je ministarstva finansija, prosvete, rada, poljoprivrede, sporta, infrastrukture i nauke. To je manje od trećine ukupnog broja ministarstava, tako da su građani, za sada, ostali uskraćeni za informaciju o trošenju novca u ostatku Vlade Srbije.
Od tada do danas donete su samo dve presude, koje još nisu pravosnažne.
Možda je blaga reakcija razlog što je Državna revizorska institucija i ove godine utvrdila brojne nepravilnosti u tome kako je novac građana Srbije trošila trećina ministarstava Vlade, Narodna banka i Uprava za trezor, koji su bili meta ovogodišnje kontrole.
Imalo kažnjavanje efekta ili ne, prijave će biti podnete i nakon ovogodišnjeg izveštaja, najavio je glavni državni revizor Radoslav Sretenović.
“Podnećemo u skladu sa zakonom, možda i do kraja godine. Svakako smo obavestili i pravobranioca i republičkom Tužilaštvu smo poslali sve naše izveštaje, kako bi i oni iz svojih nadležnosti mogli da preduzmu odgovarajuće mere”, kaže Sretenović.
U izveštaju napisanom na više od 1200 strana, navodi se, na
Utvrđeno je da su mimo propisa sklopljeni Ugovori o delu, vredni oko 77 miliona dinara.
Uočeno je i da su mimo propisa sklopljeni Ugovori o delu, vredni oko 77 miliona dinara, dok je ugovaranjem javnih nabavki mimo procedura, potrošeno 303 miliona dinara, objašnjava Sretenović.
“Ima dosta nepravilnosti… u pogledu kršenja Zakona o radu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o budžetskom sistemu… kod svih revidiranih subjekata. Nešto se ponovilo i iz prošle godine, mislim na Ugovore o delu. Kod revidiranih subjekata iz delatnosti, odnosno iz sistematizovanih poslova i rada su zaključivani Ugovori, a ta mesta su već bila sistematizovana”, objašnjava glavni revizor.
Temeljna revizija kasni
Predstavnici vladajuće koalicije u srpskom Parlamentu, ocenjuju da je ipak učinjen napredak u javnim finansijama. Poslanik G17 plus i član skupštinskog Odbora za finansije Vlajko Senić, kaže međutim da još mnogo toga treba da se uradi.
“Date su veoma ozbiljne sugestije, ima određenih sistemskih nedostataka, problema vezanih za evidentiranje imovine… Tako da ćemo u narednih nekoliko dana imati najmanje još jednu sednicu Odbora za finansije, razgovaraćemo o svemu i kao Odbor ćemo dati preporuke koje Narodna Skupština treba da usvoji”, kaže Senić, poslanik stranke G17 plus, članice vladajuće koalicije.
Izvršna vlast upravo i hoće da nema kontrole, tvrdi presednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.
Predstavljanje izveštaja pratila je i predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać. Iako podržava rad revizorske institucije, nije zadovoljna izveštajem, pre svega time što se temeljna revizija, kojom bi bila obuhvaćena svrsishodnost trošenja novca, najavljuje tek za 2013. godinu.
“To je prilično kasno. Jer, zakon je donet pre 5, 6, godina, a faktički još uvek nema prave kontrole. A izvršna vlast upravo to i hoće – da nema kontrole. Znači, koliko ja vidim, to je za sada usaglašavanje dokumenata, nekih knjigovodstvenih pravila, a od knjigovodstvenih pravila do utvrđivanja kako novac ide, očigledno taj put još nije pređen…”, smatra predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.
Ekonomista Milan Kovačević ukazuje na nedovoljnu transparentnost države.
“Kod nas je transparentnost jedan od vrlo krupnih problema. Jer, dok ne saznate šta izvršna vlast radi, ne možete ni utvrditi da su napravljene greške. To se dosta fino reflektuje na izvršenju budžeta, na vrlo sporom uhodavanju Revizorske institucije i nikakvim posledicama onoga što ona i nađe u svojim izveštajima”, ocenjuje Kovačević.
Ovogodišnja kontrola obuhvatila je ministarstva finansija, prosvete, rada, poljoprivrede, sporta, infrastrukture i nauke. To je manje od trećine ukupnog broja ministarstava, tako da su građani, za sada, ostali uskraćeni za informaciju o trošenju novca u ostatku Vlade Srbije.
