Srbija ima potencijal da postane regionalni lider u promovisanju dobrosusedstva i poverenja među državama, rekao je nedavno srpski premijer Mirko Cvetković na skupu u Americi koji je organizovala uticajna Heritidz fondacija.
Srpski visoki zvaničnici svako malo daju izjave da je Srbija lider na Zapadnom Balkanu. To liderstvo o kome oni govore mešavina je megalomanskih mitova, provincijalizma i nerealnih želja jer ga stvarnost Srbije – i duhovna i politička i ekonomska - ne samo ne dokazuje nego direktno demantuje, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Kakav odjek srpska ničim zasnovana hvastanja o regionalnom liderstvu imaju u Evropi?
Franziska Katharina Brantner, nemačka evropska parlamentarka i članica Odbora za spoljašnju politiku Evropskog parlamenta, nije uverena da je Srbija lider u regionu i to u izjavi za naš radio ovako obrazlaže:
“Srbija svakako igra veoma važnu ulogu u regionu, ona, dakle, zaista jeste značajan regionalni činilac, ali liderstvo podrazumeva i da vas drugi slede, a ja nisam sigurna da sve ostale regionalne države slede primer Srbije. Drugim rečima, sve zavisi od toga šta se podrazumeva pod liderstvom. Ako to znači da je zemlja važan faktor, onda Srbija to svakako jeste, ali ako se time hoće reći da Srbiju slede susedi u regionu, da se rukovode njenim primerom, onda imam prilično velike sumnje u njenu lidersku poziciju. Trenutno u Srbiji imamo takođe veoma tešku unutrašnjepolitičku situaciju. Nadam da će iz nje kao pobednici izaći oni koji su za napredak i saradnju i koji su u stanju da se postave kako treba sa teškim nasleđem prošlosti, ali mislim da je to još uvek otvorena bitka”, kaže Brantner.
Laslo VargaIzjave o liderstvu u regionu ne dolaze samo iz Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa Laslo Varga, predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije, ali dodaje da ocene te vrste koje stižu iz Beograda svakako ne doprinose napretku međususedskih odnosa u regionu.
“Generalno mislim da su te izjave u osnovi poruke upućene domaćoj javnosti, iako ponekad i susedima. One u suštini ne doprinose cilju da jedna zemlja zaista postane lider. Naime, liderstvo se ne postiže izjavama nego ispunjavanjem određenih standarda, bilo u političkoj sferi – u procesu evropskih integracija, bilo u ekonomskoj, gde su parametri visina bruto društvenog proizvoda, privredni rast, nivo zaposlenosti itd”, ocenjuje Varga.
Kosturi u sopstvenim ormarima
U modernom svetu uzajamne zavisnosti i isprepletenosti, u kome su državne granice sve mekše i u kome regioni različitih država uspostavljaju prekograničnu saradnju, odavno je anahrona priča o liderstvu država.
Osim toga, često se u regionu, ali i u samoj Srbiji, čuju ocene da bi, s obzirom na strahote ratne prošlosti devedesetih i ulogu koju je imala u njima, Srbiji u najboljem interesu bilo da se kloni svake priče o liderstvu u regionu, čak i kad bi imala neke realnije pretpostavke za to.
Da bi postala regionalni lider i uzor drugima, primećuju analitičari, Srbija bi najpre morala otvoriti kovčeg sopstvene prošlosti i počinjenih a još nepriznatih zločina. Suočiti se, dakle, sa kosturima u sopstvenim ormarima, a uporedo s tim izliti temelje pravne države, demokratije i tržišne ekonomije.
Aktuelna Srbija je, nažalost, uradila sve samo ne to. Mnogi domaći počinioci ratnih zločina šetaju slobodno, dok srpsko pravosuđe od inostranstva traži optužene ili osumnjičene iz susednih zemalja, da bi na kraju dana doživelo pravnu i političku bruku.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i predsednik RS MIlorad Dodik u Banjaluci, 15. aprila 2011Deklarativno se podržava BiH, ali se posećuje samo RS i njen čelnik, koji istrajno ruši Bosnu. Crnogorci su u Enciklopediji Srbije definisani kao Srbi.
Za to vreme, sudbinu Srbije kroje tajkuni i korumpirane političke elite. U njoj je 700.000 gladnih i milion nezaposlenih.
Od domaćinstava koja jedva preživljavaju mogla bi se napraviti tri grada – to je nedavno morala da prizna čak i vlast. Ili, kako reče ministar Rasim Ljajić – u Srbiji je siromašan svako ko nije bogat jer je čitava srednja klasa nestala.
Srbija je na drugom mestu u svetu po broju dece koja iz nje odmah posle škole beže, a po raširenosti i ukorenjenosti korupcije takođe je na dnu svetske tabele.
Produžavanje istorije unapred
Zemlja koju opisuju ovakvi podaci definitivno ne može nikome biti model, a floskule o regionalnom liderstvu Srbije, kaže Vatroslav Vekarić, član Saveta za međunarodne odnose Ministarstva spoljnih poslova, služe za unutrašnju upotrebu. One, dodaje, nisu ništa drugo do “jedan provincijalni sindrom i jedan provincijalni simptom jedne političke nezrelosti”.
Liderstvo se stiče na osnovu nekih objektivnih paremetara, a ne na osnovu projekcija, želja i “produžavanja istorije unapred”. Srbija bi, naglašava Vekarić, trebalo najpre da prihvati realnosti u regionu, umesto što gradi svoje mesto nipodaštavanjem susedstva i okoline.
“Treba razumeti da postoje različiti interesi i različiti akcenti upristupu otvorenim pitanjima, u konfliktnim područjima kao što je Bosna, kao što je Kosovo, kao što su odnosi Srbije i Crne Gore koji su takođe opterećeni mnogim nerazumevanjima. Ako se želi biti lider, treba shvatiti da se ne može nipodaštavanjem susedstva i okoline graditi svoje mesto i stvarati pozicija lidera”, opominje Vekarić.
Srbija je u regionu, na žalost, pre deo problema nego deo rešenja, kaže za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije.
“Srbija jeste lider u regionu zato što može kada god hoće prouzrokovati probleme u većini susednih država u regiji. To njoj daje status regionalne sile, a ne njena ekonomija ili njena vojska. Vrlo često se dešava da Srbija svojim uplitanjem i u Crnoj Gori, i u Bosni i Hercegovini, i u Hrvatskoj, i na Kosovu stvara probleme u regiji. Licitiranje tim regionalnim liderstvom nije dobro ni za samu Srbiju. Mislim da bi se i Srbija i druge države regije više trebale okrenuti same sebi, manje pričati a više raditi i ne baviti se poređenjima između slabih zemalja. Srbija i druge zemlje regije treba da se porede sa najboljima u Evropi, a ne da se bave pitanjima da li je Srbija bolja od Hrvatske ili Kosova ili Crne Gore. To služi samo za unutrašnjepolitičke potrebe i podizanje političkih tenzija. Ta politička retorika, kao što pokazuje i aktuelna unutrašnjepolitička kriza u Srbiji, nije proporcionalna pokazateljima stanja u srbijanskom društvu”, ocenjuje Bećirović.
Srpski visoki zvaničnici svako malo daju izjave da je Srbija lider na Zapadnom Balkanu. To liderstvo o kome oni govore mešavina je megalomanskih mitova, provincijalizma i nerealnih želja jer ga stvarnost Srbije – i duhovna i politička i ekonomska - ne samo ne dokazuje nego direktno demantuje, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Kakav odjek srpska ničim zasnovana hvastanja o regionalnom liderstvu imaju u Evropi?
"Ako se time hoće reći da Srbiju slede susedi u regionu, da se rukovode njenim primerom, onda imam prilično velike sumnje u njenu lidersku poziciju", kaže Franziska Katharina Brantner.
Franziska Katharina Brantner, nemačka evropska parlamentarka i članica Odbora za spoljašnju politiku Evropskog parlamenta, nije uverena da je Srbija lider u regionu i to u izjavi za naš radio ovako obrazlaže:
“Srbija svakako igra veoma važnu ulogu u regionu, ona, dakle, zaista jeste značajan regionalni činilac, ali liderstvo podrazumeva i da vas drugi slede, a ja nisam sigurna da sve ostale regionalne države slede primer Srbije. Drugim rečima, sve zavisi od toga šta se podrazumeva pod liderstvom. Ako to znači da je zemlja važan faktor, onda Srbija to svakako jeste, ali ako se time hoće reći da Srbiju slede susedi u regionu, da se rukovode njenim primerom, onda imam prilično velike sumnje u njenu lidersku poziciju. Trenutno u Srbiji imamo takođe veoma tešku unutrašnjepolitičku situaciju. Nadam da će iz nje kao pobednici izaći oni koji su za napredak i saradnju i koji su u stanju da se postave kako treba sa teškim nasleđem prošlosti, ali mislim da je to još uvek otvorena bitka”, kaže Brantner.
“Generalno mislim da su te izjave u osnovi poruke upućene domaćoj javnosti, iako ponekad i susedima. One u suštini ne doprinose cilju da jedna zemlja zaista postane lider. Naime, liderstvo se ne postiže izjavama nego ispunjavanjem određenih standarda, bilo u političkoj sferi – u procesu evropskih integracija, bilo u ekonomskoj, gde su parametri visina bruto društvenog proizvoda, privredni rast, nivo zaposlenosti itd”, ocenjuje Varga.
Kosturi u sopstvenim ormarima
U modernom svetu uzajamne zavisnosti i isprepletenosti, u kome su državne granice sve mekše i u kome regioni različitih država uspostavljaju prekograničnu saradnju, odavno je anahrona priča o liderstvu država.
Da bi postala regionalni lider i uzor drugima, primećuju analitičari, Srbija bi najpre morala otvoriti kovčeg sopstvene prošlosti i počinjenih a još nepriznatih zločina.
Osim toga, često se u regionu, ali i u samoj Srbiji, čuju ocene da bi, s obzirom na strahote ratne prošlosti devedesetih i ulogu koju je imala u njima, Srbiji u najboljem interesu bilo da se kloni svake priče o liderstvu u regionu, čak i kad bi imala neke realnije pretpostavke za to.
Da bi postala regionalni lider i uzor drugima, primećuju analitičari, Srbija bi najpre morala otvoriti kovčeg sopstvene prošlosti i počinjenih a još nepriznatih zločina. Suočiti se, dakle, sa kosturima u sopstvenim ormarima, a uporedo s tim izliti temelje pravne države, demokratije i tržišne ekonomije.
Aktuelna Srbija je, nažalost, uradila sve samo ne to. Mnogi domaći počinioci ratnih zločina šetaju slobodno, dok srpsko pravosuđe od inostranstva traži optužene ili osumnjičene iz susednih zemalja, da bi na kraju dana doživelo pravnu i političku bruku.
Za to vreme, sudbinu Srbije kroje tajkuni i korumpirane političke elite. U njoj je 700.000 gladnih i milion nezaposlenih.
Od domaćinstava koja jedva preživljavaju mogla bi se napraviti tri grada – to je nedavno morala da prizna čak i vlast. Ili, kako reče ministar Rasim Ljajić – u Srbiji je siromašan svako ko nije bogat jer je čitava srednja klasa nestala.
Srbija je na drugom mestu u svetu po broju dece koja iz nje odmah posle škole beže, a po raširenosti i ukorenjenosti korupcije takođe je na dnu svetske tabele.
Produžavanje istorije unapred
Zemlja koju opisuju ovakvi podaci definitivno ne može nikome biti model, a floskule o regionalnom liderstvu Srbije, kaže Vatroslav Vekarić, član Saveta za međunarodne odnose Ministarstva spoljnih poslova, služe za unutrašnju upotrebu. One, dodaje, nisu ništa drugo do “jedan provincijalni sindrom i jedan provincijalni simptom jedne političke nezrelosti”.
Liderstvo se stiče na osnovu nekih objektivnih paremetara, a ne na osnovu projekcija, želja i “produžavanja istorije unapred”. Srbija bi, naglašava Vekarić, trebalo najpre da prihvati realnosti u regionu, umesto što gradi svoje mesto nipodaštavanjem susedstva i okoline.
“Treba razumeti da postoje različiti interesi i različiti akcenti u
“Srbija jeste lider u regionu zato što može kada god hoće prouzrokovati probleme u većini susednih država u regiji. To njoj daje status regionalne sile, a ne njena ekonomija ili njena vojska", kaže Zijad Bećirović.
Srbija je u regionu, na žalost, pre deo problema nego deo rešenja, kaže za Radio Slobodna Evropa Zijad Bećirović, direktor ljubljanskog Instituta za bliskoistočne i balkanske studije.
“Srbija jeste lider u regionu zato što može kada god hoće prouzrokovati probleme u većini susednih država u regiji. To njoj daje status regionalne sile, a ne njena ekonomija ili njena vojska. Vrlo često se dešava da Srbija svojim uplitanjem i u Crnoj Gori, i u Bosni i Hercegovini, i u Hrvatskoj, i na Kosovu stvara probleme u regiji. Licitiranje tim regionalnim liderstvom nije dobro ni za samu Srbiju. Mislim da bi se i Srbija i druge države regije više trebale okrenuti same sebi, manje pričati a više raditi i ne baviti se poređenjima između slabih zemalja. Srbija i druge zemlje regije treba da se porede sa najboljima u Evropi, a ne da se bave pitanjima da li je Srbija bolja od Hrvatske ili Kosova ili Crne Gore. To služi samo za unutrašnjepolitičke potrebe i podizanje političkih tenzija. Ta politička retorika, kao što pokazuje i aktuelna unutrašnjepolitička kriza u Srbiji, nije proporcionalna pokazateljima stanja u srbijanskom društvu”, ocenjuje Bećirović.
