Beograd obeležava Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, 18. oktobar 2011.
Srbija poreklo i destinacija žrtava trgovine ljudima
U Srbiji su identifikovane su 73 žrtve trgovine ljudima. Najčešće mete trgovine su žene i mladi. Međutim, zbog sve veće krize i kriminalne pohlepe, žrtve postaju i građevinski radnici. Nadležni upozoravaju da sve radne aranžmane u inostranstvu treba dobro proveriti ili prijaviti policiji.
Po svim pokazateljima Srbija nije samo zemlja tranzita, već i porekla i destinacije ljudi žrtava "hjuman trafikinga". Kriminalna brutalnost i pohlepa u trgovini ljudima uglavnom se ogledala kroz prizmu seksualne eksploatacije.
Poslednjih godina sve je više slučajeva radne eksploatacije, pre svega na gradilištima u inostranstvu.
Četrnaest građevinskih radnika iz Vranja, bez njihovog znanja, umesto do Moskve, poslodavac je prebacio u Čečeniju, u Grozni. Tu počinje njihov pakao, svedoči nam Zoran Miladinović.
„Iz Moskve navodno smo trebali da radimo za Stavropolj. Međutim mi onako umorni, samo su nas šutke prebacili u Grozni u Čečeniji. Građevinske radove smo izvodili i dobijali smo samo pare za hranu, punih dva meseca. Jedini izlaz nam je bio da se dovučemo da naše ambasade u Moskvi. Jedan Čečen, kod kojeg smo kupovali robu nas je kombijem prevezao, uzeo je pasoše i rekao da ništa ne odgovaramo kroz punktove, kao da ništa ne znate. Malo smo se sada smirili i traume sve što smo prošli nikome boga da ne da”, ispričao je deo potresne priče Zoran Miladinović
Dačić: Savetujem svima koji imaju bilo kakve aranžmane u inostranstvu da provere da li je zaista posao ili trgovina ljudima.
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji uhapšeno više od 30 ljudi i podneta 21 krivična prijava zbog trgovine ljudima, kaže ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, napominjući da je policija pokrenula istragu u slučaju građevinskih radnika iz Vranja.
„Mi radimo na tom slučaju, juče sam razgovao sa ruskim ambasadorom o tome da se utvrde odgovorni, jer i oni žele da se utvrde činjenice i slučaj reši. Veoma je bitno da se utvrdi stanje i odgovorni i to je na neki način trgovina ljudima, jer su ljudi otišli da rade, a doživeli su to što su doživeli. Treba biti veoma obazriv i ja savetujem svima koji imaju bilo kakve aranžmane u inostranstvu da provere da li je zaista posao ili trgovina ljudima”, upozorava ministar policije Ivica Dačić.
Najčešće mete trgovine su žene i mladi. Međutim slučaj vranjskih građevinskih radnika pokazuje da kriminalna kretivnost i pohlepa nemaju granice. Zoran Miladinović i grupa građevinskih radnika iznenađena šta ih je snašlo, nerado priča o dvomesečnoj torturi.
“Imalo je onako pritisaka, vređanja jednog pa drugog pojedinca koji su se bunili. Tako da im je pretio. Mi smo sve radili i ćutali, sve dok nismo sakupili pare da možemo da pobegnemo”, svedoči Miladinović.
Bolna iskustva
Sudski postupak u ovom slučaju je započet i Zorana Miladinovića smo zatekli u vranjskom sudu gde se spremao da iznese svedočenje. Policija je stavila u pritvor organizatora ove grupe.
Beograd obeležava Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, 18. oktobar 2011.
U Srbiji do sada nije otvorena nijedna operativna obrada koju bi Tužilac za organizovani kriminal kvalifikovao kao delo trgovine ljudima počinjeno od organizovane kriminalne grupe.
U okviru Tužilaštva za organizovani kriminal postoji deo koji se bavi procesuiranjem onih koji su optuženi za trgovinu ljudima, kaže ministar policije Ivica Dačić.
„Pa institucionalni okvir je takav da je došlo do značajnih promena u odnosu na raniji period. Najvažnije od svega je, kako doći do presude. U celom procesu broj žrtava je, ako bi ste gledali statističke podatkei nije veliki. To sigurno ne znači da toga nema. To možda više znači da treba više otkrivati takva dela i sa druge strane treba podsticati žrtve da učestvuju u procesu”, konstatuje ministar policije Dačić.
Iskustvo žrtava trgovine ljudima je bolno je i vrlo često ostane među najbližima. Iz Anti – trafiking organizacije „Astra” upozoravaju da još uvek nije usvojen dokument koji bi definisao procedure za rad sa žrtvama trgovine ljudima, od identifikacije do reitengracije.
„Nemate neki dokument koji bi definisao procedure za rad sa žrtvama trgovine ljudima. Nemate indikatore za identifikaciju. Nemate nimumum procesa za pružanje pomoći žrtvama tafikinga”, upozorava Ivana Radović.
Pitanje bezbednosti žrtava još nije rešeno. Ne postoji specijalizovano sklonište za zbrinjavanje dece žrtava trgovine ljudima iako ona čine veliki deo identifikovanih žrtava.
Koordinаtor timа zа borbu protiv trgovine ljudimа Mitаr Đurаšković upozorаvа dа su nаjčešće mete trgovine žene i mlаdi.
"Nаžаlost, dаnаs se mlаdi prodаju zа 200, 300 evrа, zа polа kolor-televizorа, zа neke đinđuve i to je nešto što je nаšа stvаrnost, аli nije sаmo stvаrnost u Srbiji, to je plаnetаrnа stvаrnost", upozorаvа Đurаšković.
Trgovina ljudima je jedna od najvećih i najprofitabilnijih globalnih kriminalnih aktivnosti. Procene su da dva miliona i 400 hiljada ljudi postaju žrtve trgovine, a kriminalne organizacije na tome zarađuju oko tri milijarde dolara.
