Odakle dolazi novac u partijske kase uglavnom je nepoznanica. I u tome se ne razlikuju mnogo vlast i opozicija. Kako se na primer finansira jedna od najmlađih partija, Srpska napredna stranka koja još nije učestvovala na izborima pa ne dobija novac iz budžeta.
Odakle novac za prostorije stranačke centrale u najužem centru grada, organizovanje mitinga i druge akcije pitali smo Aleksandra Vučića, zamenika predsednika Srpske napredne stranke.
„Mogu da vam kažem kako se finansiramo, od članarina i dobrovoljnih priloga naših članova. S ponosom mogu da kažem da imamo ubedljivo najveću infrastrukturu ali to ne finansiramo mi, to finansiraju naši lokalni odbori. Centrala stranke ništa ne finansira u unutrašnjosti, imamo ovde 7 ili 8 zaposlenih i to je sve što centrala stranke finansira. Sve ostale događaje, kad imamo recimo miting u Leskovcu, binu i sve druge troškove, podmiriju naši okružni i gradski odbor Leskovca“, objašnjava Vučić.
Miting koji je organizovala Srpska napredna stranka, tražeći vanredne izbore, april 2011Vučić tvrdi i da naprednjake ne finansiraju tajkuni i da to što je jedan od njih Milan Beko posetio Tomislava Nikolića u bolnici dok je štrajkovao glađu i žeđu ne znači i finansijsku potporu.
„Više od godinu i nešto dana nikog od tih velikih biznismena niko od nas nije video, sem sada posete u bolnici. Nikada nam ni dinara nisu dali“, tvrdi Vučić.
Za razliku od Vučića, funkcionerima vladajuće Demokratske stranke nismo uspeli da postavimo ni jedno od pitanja o finansiranju. Iz ove stranke nam je samo dostavljeno pisano saopštenje u kome se navodi da je suština primene ovog zakona transparentnost finansiranja stranaka, za šta se „Demokratska stranka zalagala i ranije a što je pokazala objavljivanjem svojih finansijskih izveštaja od 2008. godine“.
I u G 17 plus su nam svojevremno objasnili da objavljuju svoje finansijske izveštaje.
Postojeći zakon o finasiranju političkih partija ostao je, međutim, mrtvo slovo na papiru uglavnom zbog nepostojanja političke volje partija na vlasti. I pored toga što objavljuju svoje finansijske izveštaje pravi izvori uglavnom nisu poznati.
Krivična umesto prekršajne odgovornosti
Veruju li građani da će od sada zaista biti poznato ko finansira političke partije pitala je naša Novka Ilić Užičane:
Predlogom zakona koji je usvojila Vlada za rad parlamentarnih stranaka, kao i do sada, iz budžeta Srbije biće izdvajano 0,15 odsto, a stranke imaju mogućnost da prikupljaju sredstva i iz privatnih izvora.
Sve uplate strankama veće od 1.000 dinara moraće da idu preko računa, a sve donacije veće od jedne prosečne plate javno se objavljuju.
Iz Zakona o finansiranju političkih stranakaMeđutim, do danas u Srbiji nijedna stranka nije kažnjena na osnovu Zakonu o finansiranju stranaka koji je usvojen još 2003, i pored očiglednih nepravilnosti. A svi zakoni kojima je predznak borba protiv korpucije bili su potpuno bezuspešni.
Sada se za kršenje zakona uvodi krivična, umesto prekršajne odgovornosti i predviđa se da se sav protivpravno pribavljen novac oduzima partijama uz uskraćivanje novca iz budžeta.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije kaže da je ovaj predlog zakona trebalo prilagoditi uslovima u Srbiji.
“Taj zakon bi u nekoj uređenoj Danskoj ili Finskoj možda funkcionisao. Kod nas finansiranje političkih stranaka nije taj problem da li će stranka da dobije ovoliko ili onoliko na račun nego je problem u tome što je finansiranje političkih stranaka izmešteno u potpuno druge sfere. Znači, finansiranjepolitičkih stranaka kod nas treba videti u javnim nabavkama, u velikim državnim poslovima, poslovanju javnih preduzeća, u raznim marketinškim stvarima. Dok ta sprega između političkih stranaka i tajkuna ne bude razvrgnuta ti zakoni u stvari neće dodirivati suštinu problema”, kaže Baraćeva.
Oštrija kontrola finansiranja stranaka jedan je od uslova Evropske unije u procesu integracije Srbije, zato je Vlada predložila Skupštini da zakon usvoji po hitnom postupku.
Ali da i novi zakon ne ostane mrtvo slovo na pairu potrebna je veća politička spremnost vladajuće koalicije od dosadašnje, kaže predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati.
„Tu se okreću milioni evra i najčećše potpuno izvan očiju javnosti. Iz sve snage bih voleo da ovaj zakon bude bolje sudbine nego prethodni i da najzad to leglo korpucije, najopasnije po državu političke korpucije, partijski sada zaštićeno, da na neki način bude barem marginalizovano“, zaključuje Goati.
Odakle novac za prostorije stranačke centrale u najužem centru grada, organizovanje mitinga i druge akcije pitali smo Aleksandra Vučića, zamenika predsednika Srpske napredne stranke.
„Mogu da vam kažem kako se finansiramo, od članarina i dobrovoljnih priloga naših članova. S ponosom mogu da kažem da imamo ubedljivo najveću infrastrukturu ali to ne finansiramo mi, to finansiraju naši lokalni odbori. Centrala stranke ništa ne finansira u unutrašnjosti, imamo ovde 7 ili 8 zaposlenih i to je sve što centrala stranke finansira. Sve ostale događaje, kad imamo recimo miting u Leskovcu, binu i sve druge troškove, podmiriju naši okružni i gradski odbor Leskovca“, objašnjava Vučić.
„Više od godinu i nešto dana nikog od tih velikih biznismena niko od nas nije video, sem sada posete u bolnici. Nikada nam ni dinara nisu dali“, tvrdi Vučić.
Za razliku od Vučića, funkcionerima vladajuće Demokratske stranke nismo uspeli da postavimo ni jedno od pitanja o finansiranju. Iz ove stranke nam je samo dostavljeno pisano saopštenje u kome se navodi da je suština primene ovog zakona transparentnost finansiranja stranaka, za šta se „Demokratska stranka zalagala i ranije a što je pokazala objavljivanjem svojih finansijskih izveštaja od 2008. godine“.
I u G 17 plus su nam svojevremno objasnili da objavljuju svoje finansijske izveštaje.
Postojeći zakon o finasiranju političkih partija ostao je, međutim, mrtvo slovo na papiru uglavnom zbog nepostojanja političke volje partija na vlasti. I pored toga što objavljuju svoje finansijske izveštaje pravi izvori uglavnom nisu poznati.
Krivična umesto prekršajne odgovornosti
Veruju li građani da će od sada zaista biti poznato ko finansira političke partije pitala je naša Novka Ilić Užičane:
Predlogom zakona koji je usvojila Vlada za rad parlamentarnih stranaka, kao i do sada, iz budžeta Srbije biće izdvajano 0,15 odsto, a stranke imaju mogućnost da prikupljaju sredstva i iz privatnih izvora.
Sve uplate strankama veće od 1.000 dinara moraće da idu preko računa, a sve donacije veće od jedne prosečne plate javno se objavljuju.
Sada se za kršenje zakona uvodi krivična, umesto prekršajne odgovornosti i predviđa se da se sav protivpravno pribavljen novac oduzima partijama uz uskraćivanje novca iz budžeta.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije kaže da je ovaj predlog zakona trebalo prilagoditi uslovima u Srbiji.
“Taj zakon bi u nekoj uređenoj Danskoj ili Finskoj možda funkcionisao. Kod nas finansiranje političkih stranaka nije taj problem da li će stranka da dobije ovoliko ili onoliko na račun nego je problem u tome što je finansiranje političkih stranaka izmešteno u potpuno druge sfere. Znači, finansiranje
"Finansiranje političkih stranaka kod nas treba videti u javnim nabavkama, u velikim državnim poslovima, poslovanju javnih preduzeća, u raznim marketinškim stvarima", kaže Verica Barać.
Oštrija kontrola finansiranja stranaka jedan je od uslova Evropske unije u procesu integracije Srbije, zato je Vlada predložila Skupštini da zakon usvoji po hitnom postupku.
Ali da i novi zakon ne ostane mrtvo slovo na pairu potrebna je veća politička spremnost vladajuće koalicije od dosadašnje, kaže predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati.
„Tu se okreću milioni evra i najčećše potpuno izvan očiju javnosti. Iz sve snage bih voleo da ovaj zakon bude bolje sudbine nego prethodni i da najzad to leglo korpucije, najopasnije po državu političke korpucije, partijski sada zaštićeno, da na neki način bude barem marginalizovano“, zaključuje Goati.
