Dostupni linkovi

Moguća plenidba imovine odgovornih za Srebrenicu


Pretraživanje kuće Mladićevih u Beogradu, februar 2010, foto: Vesna Anđić
Istraga za streljanje 1800 Bošnjaka jula 1995. godine, ubijenih tokom srebreničkog genocida, koju je upravo pokrenulo Tužilaštvo za ratne zločine Srbije, mogla bi dovesti i do oduzimanja imovine odgovornih za ovaj zločin.

Da li bi to moglo dovesti i do oduzimanja imovine Ratka Mladića pod čijom direktnom komandom je bio 10. diverzantski vod koji se sumnjiči za ovaj zločin?

"Prerano je da se govori o imenima osumnjičenih, ali se istražuje uloga svih onih koji bi mogli da budu odgovorni za taj zločin"
, rekao je za RSE zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.

„Osim krivične odgovornosti ići ćemo i na ono što nam novi zakonski okvir sada dozvoljava, pre svega Zakon o oduzimanju imovine. To je plenidba imovine ukoliko se ispune zakonski uslovi za sve one koji su učestovali u ratnim zločinima. Veoma je važna saradnja sa BIH, još uvek ona nije adekvatna. Kada dobijemo materijale iz Bosne upravo će to biti okidač za naš predmet, odnosno tada ćemo moći da zakoračimo u sledeću fazu“
, objašnjava Vekarić.

Vekarić nam je rekao da se ovaj pretkrivični postupak zasniva na saznanjima tužilaštva ali i na krivičnoj prijavi Fonda za humanitarno pravo. Fond je u aprilu prošle godine podneo krivičnu prijavu zbog genocida u Srebrenici protiv pripadnika 10. diverzantskog voda.
Kada dobijemo materijale iz Bosne upravo će to biti okidač za naš predmet, odnosno tada ćemo moći da zakoračimo u sledeću fazu“, objašnjava Vekarić.


Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo kaže da je prijava zasnovana na dokazima u postupku protiv bivšeg pripadnika 10. diverzantskog odreda Vojske RS Marka Boškića i njegovog iskaza, a koji je osuđen pred bosanskim sudom na deset godina zbog učešća u ubistvu više stotina Srebreničana, ali i onoga što se čulo pred Sudom BiH protiv nekolicine pripadnika ovog voda.

„Taj vod se svuda pojavljuje kao vod koji postrojava i strelja da ni mi nismo bili u mogućnosti da utvrdimo tačan broj ljudi koji su oni streljali. Ali oni su streljali tako mnogo ljudi da je teško uopšte shvatiti da jedan vod od desetak pripadnika može u jednom danu toliko ljudi da ubije. Tako da se 10. diverzantski vod vodio negde kao neposredni egzekutor i nije obraćana pažnja, čak se nisu ni pominjala imena svih pripadnika 10. diverzantskog voda, niti se mnogo govorilo o toj komandnoj strukturi“
, navodi Kandićeva.

U vezi sa 10. diverzantskim vodom najviše se pominjao Dražen Erdemović koji je među prvima optužen u Haškom tribunalu, podseća novinar Dejan Anastasijević.

„Taj odred je sve vreme bio pod direktnom kontrolom Ratka Mladića i njegovog oficira za bezbednost Beare“, kaže Anastasijević.

Ratno profiterstvo


U haškoj optužnici protiv Ratka Mladića za genocid, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja i pljačku imovine na nekoliko mesta se konstatuje da su pljačkani stambeni, poslovni i verski objekti.

Ratko Mladić u Srebrenici jula 1995.
Najava da će istragu za streljanje 1800 Bošnjaka jula 1995. godine kod Srebrenice, pratiti i finansijska istraga koja bi mogla dovesti do oduzimanja imovine odgovornih za taj zločin otvorila je u javnosti i pitanje da li ta finansijska istraga može dovesti i do Ratka Mladića pod čijom direktnom komandom je bio 10. diverzantski odred.

Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo kaže da je upravo ratno profiterstvo bilo jedan od motiva pripadnika ovog voda.

“Podaci pokazuju da su mnogi od onih koji su bili u tom 10. diverzantskom vodu imali kao jedan od razloga učešća razne novčane dobiti, koristi. Svar je u tome što je taj vod bio pod neposrednom komandom Mladića i možda je otuda ta veza da bi moglo doći do oduzimanja njegove imovine ako ima sredstava”
, kaže Kandićeva.

Najočigledniji primer ratnog profiterstva predstavlja paravojna jedinica Škorpioni čiji su pripadnici ratnim plenom iz Bosne ali i sa Kosova kupovali imovinu u Srbiji.
"Biće priličan problem, barem kada je reč o Mladiću, da tužilaštvo dokaže da on ima neku imovinu koju je nezakonito stekao bilo ratnim bilo mirnodopskim zločinima", kaže novinar Anastasijević.


Novinar Dejan Anastasijević kaže da je upitno da li se može dokazati za Mladićevu imovinu da potiče od ratnog profiterstva ali da je za Škorpione to nesumnjivo tačno.

„Ja ne znam tačno kolika je imovina Ratka Mladića ali koliko znam tu porodičnu kuću koju ima u Beogradu dobio je na poklon svojevremeno od kompanije Stankom. Ne znam da li osim toga on poseduje bilo kakvu imovinu. Biće priličan problem, barem kada je reč o Mladiću, da tužilaštvo dokaže da on ima neku imovinu koju je nezakonito stekao bilo ratnim bilo mirnodopskim zločinima. Međutim, kad se radi o mnogim drugim ljudima koji su učestovali u ratu u Bosni i pritom činili strašne zločine, Škorpioni na primer, koji su se svi obogatili u Slavoniji, Bosni i na Kosovu pljačkajući i ubijajući ljude, njima će biti mnogo lakše oduzeti imovinu. A kada je reč o Srebrenici , to je operacija u kojoj je jako mnogo ljudi učestvovalo sa srpske strane i za samog Mladića se ne zna ali siguran sam da je mnogo ljudi profitiralo iz tog pokolja“
, zaključuje Anastasijević.

Sam Mladić imao je status aktivnog vojnog lica i u SR Jugoslaviji, sve do 28. februara 2001. godine kada je penzionisan. Penziju je primao do novembra 2005. godine, kada mu je zamrznuta.

Sva njegova nepokretna imovina došla je pod udar propisa stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u Skupštini državne zajednice Srbije i Crne Gore 7. aprila 2006. godine.
XS
SM
MD
LG