Nekadašnji lekar porodice Mladić i ministar odbrane u Vladi Vojislava Koštunice čije je postavljenje, kako se u to vreme govorilo, upravo trebalo da dovede do hapšenja najtraženijeg haškog begunca, biće novi ministar zdravlja Srbije.
Zorana Stankovića na to mesto predložila je stranka g17 plus, nakon što je Tomica Milosavljević, koji je zdravstvo vodio osam godina uz brojne afere i propuste, podneo ostavku.
Stručnost mu niko ne osporava. No, patologija i sudska medicina, koje su mu najuža specijalnost odvele su ga, početkom devedestih na ratišta u bivšoj Jugoslaviji, od Vukovara do Srebrenice.
Iz tog vremena seća ga se tada novinarka, a kasnije portparloka glavne tužiteljke haškog tribunala Florans Artman.
“Kao strani novinari sreli smo ga na terenu u Istočnoj Bosni 1993. godine. Tamo je bio u društvu Ratka Mladića i njegovog štaba, koji su organizovali novinarska putovanja kako bismo pratili ekshumacije”, seća se Artman.
Stanković je bio porodični lekar Mladićevih. Po povratku u Beograd nastavlja rad na Vojno-medicinskoj akademiji, a januara 2002. godine imenovan je za njenog najmlađeg načelnika u istoriji.
U to vreme Mladić je već uveliko na spisku optuženih za ratne zločine, a Tužilaštvo u Hagu dolazi do dokaza da se krije u Srbiji, prima platu i leči se na VMA, te se postavilo pitanje da li je Stanković nastavio drugovanje sa haškim beguncem.
“Tužilaštvo je jasno predočilo dokaze da je Mladić više puta išao na VMA, gde je Stanković radio, a kasnije bio i načelnik”, kaže Florans Artman.
Stanković, međutim, tvrdi da je Mladića poslednji put video nakon rata, i da mu se posle toga haški optuženik više nije javljao.
“Ja mu u potpunosti verujem da je to tačno”, kaže novinar Vremena Dejan Anastasijević, koji budućeg ministra zdravlja opisuje kao čoveka koji jasno odvaja lične od profesionalnih odgovornosti.
Odgovornost vlasti, a ne lekara
Za Mladićevo nesmetano lečenje u Beogradu nisu krivi vojni lekari, već delovi vlasti koje nisu htele da ga hapse:
Ratko Mladić i Radovan Karadžić, 1995.“Do 2002. godine Mladić je bio aktivni pripadnik Vojske Jugoslavije i imao je prava na sve beneficije. Bilo ko da je bio u tom trenutku načelnik VMA bio bi dužan po zakonu da ga primi. Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom nije u to vreme predviđao nikakvu obavezu prijavljivanja. Naprotiv, s obzirom na to da je vojska u to vreme još uvek bila vrlo zatvorena institucija to bi bio prekršaj discipline. A kada je reč o nekim ličnim i moralnim dilemama, onda treba podsetiti da u ovoj Vladi sedi priličan broj ljudi koji su devedesetih godina učestvovali u raznim stvarima i bili prijatelji sa raznim ljudima, od kojih su neki završili i u Hagu.”
Nekadašnji načelnik resora Državne bezbednosti Goran Petrović, pak, smatra da Stanković, kao tadašnji načelnik VMA snosi odgovornost.
“Čovek je takoreći bio na međunarodnoj poternici. Ja ne znam koliko sam već puta izjavio da je najveći jatak Ratka Mladića Vojislav Koštunica i njegov kabinet. Naravno, i neko ko je u to vreme bio načelnik Vojno-medicinske akademije ne može da kaže da nije odgovoran što je jedan haški begunac, odnosno lice sa međunarodne poternice ne samo posećivao njegovu instituciju, nego tamo ostvarivao i zdravstvenu zaštitu”, navodi Petrović.
Sa mesta načelnika Vojno-medicinske akademije, Stanković je smenjen marta 2005. i, na sopstveni zahtev, penzionisan. U oktobru iste godine izabran je za ministra odbrane tadašnje Srbije i Crne Gore i prvi put je otkrio pedesetak imena oficira koji su pomagali skrivanje haškog begunca i omogućavali njegov boravak u vojnim objektima.
Kada je u maju 2006., po raspadu državne zajednice, imenovan na istu funkciju u Vladi Vojislava Koštunice, govorilo se da se upravo od njega očekuje da doprinese akciji hapšenja i izručenja Mladića.
Postavljenje čoveka, koji je u međuvremenu pružao i ekspertsku pomoć Haškom tribunalu, pozdravlja i tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte. Da li su očekivanja izneverena ili su pak bila neosovana pitamo Gorana Petrovića.
“Da je Mladić hteo da se preda, on bi to davno učinio. Svojevremeno je, a tome je govorio i sam gospodin Stanković, on navodno obećao ili nije obećao Karli del Ponte da može da dođe do Mladića, da mu pošalje poruku, da utiče na njega da se preda, ali je onda sve to demantovao, pa nismo se razumeli, itd.”, kaže Petrović.
Sada su pred nekadašnjim načelnikom VMA jednako složena očekivanja – rešavanje problema u jednoj od najkorumpiranijih oblasti. Od nerazjašnjenih smrti pacijenata, nepreglednih lista čekanja za kardiohirurgiju i radiologiju, završetka Kliničkog centra Srbije, za koji je kredit dobijen od Evropske banke, pa sada i štrajka, koji zbog haotičnog stanja u zdravstvu, sindikati najavljuju već od četvrtka.
Zorana Stankovića na to mesto predložila je stranka g17 plus, nakon što je Tomica Milosavljević, koji je zdravstvo vodio osam godina uz brojne afere i propuste, podneo ostavku.
Stručnost mu niko ne osporava. No, patologija i sudska medicina, koje su mu najuža specijalnost odvele su ga, početkom devedestih na ratišta u bivšoj Jugoslaviji, od Vukovara do Srebrenice.
Iz tog vremena seća ga se tada novinarka, a kasnije portparloka glavne tužiteljke haškog tribunala Florans Artman.
“Kao strani novinari sreli smo ga na terenu u Istočnoj Bosni 1993. go
Florans Artman: “Kao strani novinari sreli smo ga na terenu u Istočnoj Bosni 1993. godine. Tamo je bio u društvu Ratka Mladića i njegovog štaba."
Stanković je bio porodični lekar Mladićevih. Po povratku u Beograd nastavlja rad na Vojno-medicinskoj akademiji, a januara 2002. godine imenovan je za njenog najmlađeg načelnika u istoriji.
U to vreme Mladić je već uveliko na spisku optuženih za ratne zločine, a Tužilaštvo u Hagu dolazi do dokaza da se krije u Srbiji, prima platu i leči se na VMA, te se postavilo pitanje da li je Stanković nastavio drugovanje sa haškim beguncem.
“Tužilaštvo je jasno predočilo dokaze da je Mladić više puta išao na VMA, gde je Stanković radio, a kasnije bio i načelnik”, kaže Florans Artman.
Stanković, međutim, tvrdi da je Mladića poslednji put video nakon rata, i da mu se posle toga haški optuženik više nije javljao.
“Ja mu u potpunosti verujem da je to tačno”, kaže novinar Vremena Dejan Anastasijević, koji budućeg ministra zdravlja opisuje kao čoveka koji jasno odvaja lične od profesionalnih odgovornosti.
Odgovornost vlasti, a ne lekara
Za Mladićevo nesmetano lečenje u Beogradu nisu krivi vojni lekari, već delovi vlasti koje nisu htele da ga hapse:
Nekadašnji načelnik resora Državne bezbednosti Goran Petrović, pak, smatra da Stanković, kao tadašnji načelnik VMA snosi odgovornost.
“Čovek je takoreći bio na međunarodnoj poternici. Ja ne znam koliko sam već puta izjavio da je najveći jatak Ratka Mladića Vojislav Koštunica i njegov kabinet. Naravno, i neko ko je u to vreme bio načelnik Vojno-medicinske akademije ne može da kaže da nije odgovoran što je jedan haški begunac, odnosno lice sa međunarodne poternice ne samo posećivao njegovu instituciju, nego tamo ostvarivao i zdravstvenu zaštitu”, navodi Petrović.
'Neko ko je u to vreme bio načelnik VMA ne može da kaže da nije odgovoran što je jedan haški begunac ne samo posećivao njegovu instituciju, nego tamo ostvarivao i zdravstvenu zaštitu', kaže Goran Petrović.
Sa mesta načelnika Vojno-medicinske akademije, Stanković je smenjen marta 2005. i, na sopstveni zahtev, penzionisan. U oktobru iste godine izabran je za ministra odbrane tadašnje Srbije i Crne Gore i prvi put je otkrio pedesetak imena oficira koji su pomagali skrivanje haškog begunca i omogućavali njegov boravak u vojnim objektima.
Kada je u maju 2006., po raspadu državne zajednice, imenovan na istu funkciju u Vladi Vojislava Koštunice, govorilo se da se upravo od njega očekuje da doprinese akciji hapšenja i izručenja Mladića.
Postavljenje čoveka, koji je u međuvremenu pružao i ekspertsku pomoć Haškom tribunalu, pozdravlja i tadašnja glavna tužiteljka Karla del Ponte. Da li su očekivanja izneverena ili su pak bila neosovana pitamo Gorana Petrovića.
“Da je Mladić hteo da se preda, on bi to davno učinio. Svojevremeno je, a tome je govorio i sam gospodin Stanković, on navodno obećao ili nije obećao Karli del Ponte da može da dođe do Mladića, da mu pošalje poruku, da utiče na njega da se preda, ali je onda sve to demantovao, pa nismo se razumeli, itd.”, kaže Petrović.
Sada su pred nekadašnjim načelnikom VMA jednako složena očekivanja – rešavanje problema u jednoj od najkorumpiranijih oblasti. Od nerazjašnjenih smrti pacijenata, nepreglednih lista čekanja za kardiohirurgiju i radiologiju, završetka Kliničkog centra Srbije, za koji je kredit dobijen od Evropske banke, pa sada i štrajka, koji zbog haotičnog stanja u zdravstvu, sindikati najavljuju već od četvrtka.
