Pre deset godina Srbija je, nakon svrgavanja Miloševićevog režima, od strane sveta konačno priznata kao zemlja pluralističke demokratije. Da li je danas, na Međunarodni dan demokratije, postignut onaj rezultat koji su građani priželjkivali za vreme demonstracija i svih izbornih ciklusa?
Još koju nedelju, i biće decenija od kada su milioni građana Srbije demonstracijama na ulicama na vlast doveli demokratske snage. Za mnoge, očekivanja su izneverena, a obećanja neispunjena:
Ukoliko je merilo uspešnosti jednog političkog sistema dobar život njegovih građana, onda se, sudeći po našoj anketi, za običnog čoveka, malo šta promenilo. Iako se Srbija ne može porediti sa razvijenim svetom i starim demokratijama koje se razvijaju 300 godina i koje su, pri tom, kulturno i ekonomski ispred ostalog dela sveta, kako bi trebalo da izgleda zemlja koja je obećana 5. oktobra:
“Samo jedna Srbija postoji danas – slobodna i demokratska Srbija!”
Ovaj pojam, u narednim godinama ustaljen u rečniku domaćih političara, izveden je od grckih reči demos (narod) i kratos (vlast), a prvi put pojavila se u staroj Grčkoj u četvrtom veku pre nove ere. Podrazumeva političku orijentaciju koja favorizuje vladu naroda, pojašnjava docent Fakulteta političkih nauka Dejan Milenković.
“U tom kontekstu možemo da pomenemo nekoliko osnovnih principa demokratije. To je učešće i participacija građana u upravljanju državom, vladavina prava, socijalna pravda, mogućnost da građani učestvuju u javnim i političkim procesima”, kaže Milenković.
Ogrezli u korupciji
Za neke od beskompromisnih boraca za demokratizaciju društva, većina ovih načela u Srbiji prekrši se u svakom danu barem po jednom, a demokratski procesi začeti posle pada Miloševića sve više slabe. Profesori Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić i Srbijanka Turajlić:
“Možda sam pre petog oktobra toliko naduvao očekivanja, toliko želeo neku normalu, pa sam previsoko uzleteo, pa prenisko pao. Daleko je ovo ispod onoga što je moglo da se postigne”, kaže Rajić.
“Mi nismo stvorili sredinu u kojoj bi neke stvari koje bi bile ispod moraslnih granica koje društvo hoće da prihvati. Potpuno smo ogrezli u korupciji, ogrezlli u neodgovornosti, koju svi vide, a zbog koje više niko ne crveni. E, to je ono na čemu je trebalo da se radi”, upozorava Turajlić.
Zakazano je na mnogim poljima, a ponekad se čini se Srbija vraća unazad. Mediji su opet pod kontrolom, vlast šuruje sa tajkunima, nije uspostavljena vladavina prava, a sve kontrolne institucije vlasti su veoma slabe:
“Nije dirnut onaj najozbiljni deo kršenja prava u ovoj zemlji, dakle sistematsko kršenje ljudskih i građanskih prava”, kaže Ljubiša Rajić uz nekoliko primera koji su se dogodili u prethodnih samo par dana:
“Optužnica protiv Marka Miloševića otpada jer je zastarela, ali Makija hapse. Miladin Kovačević dobija manju kaznu po nagodbi za to što je skoro ubio jednog čoveka i što je Srbiju koštalo milion dolara i međunarodnog ugleda. Dakle, nismo mnogo odmakli. Razlika je u tome što je onda sve to bilo mnogo otvorenije. Sada se sve to uvija u nekakv papir sa lepom mašnicom, ali je suština manje više ista.”
Po nivou demokratskih standarda, Srbija je danas najbliža nivou koje imaju države u okruženju koje su najdalje od evropskih integracija. Propušten je voz sa zemljama koje su u demokratizaciju krenule posle 1989. godine, odnosno nakon pada Berlinskog zida. Posle socijalizma uveden je nacionalizam, a ratovi su na pijedestal podigli vođu – Slobodana Miloševića.
“Tako da mi imamo jedan paket opterećenja i mislim da je važno da toga budemo svesni, ne da bismo rekli da mi nikada nećemo postati demokratski, nego da bismo rekli – to je zbir problema koje imamo, pa hajde da vidimo kako to može da se reši. Na tome mora da se radi i ogromna je odgovornost na političkoj eliti, koja, koliko gledamo vesti, gotovo svakog dana prekrši bar po jedno demokratsko pravilo”, kaže istoričarka Dubravka Stojanović.
Još koju nedelju, i biće decenija od kada su milioni građana Srbije demonstracijama na ulicama na vlast doveli demokratske snage. Za mnoge, očekivanja su izneverena, a obećanja neispunjena:
Ukoliko je merilo uspešnosti jednog političkog sistema dobar život njegovih građana, onda se, sudeći po našoj anketi, za običnog čoveka, malo šta promenilo. Iako se Srbija ne može porediti sa razvijenim svetom i starim demokratijama koje se razvijaju 300 godina i koje su, pri tom, kulturno i ekonomski ispred ostalog dela sveta, kako bi trebalo da izgleda zemlja koja je obećana 5. oktobra:
“Samo jedna Srbija postoji danas – slobodna i demokratska Srbija!”
Ovaj pojam, u narednim godinama ustaljen u rečniku domaćih političara, izveden je od grckih reči demos (narod) i kratos (vlast), a prvi put pojavila se u staroj Grčkoj u četvrtom veku pre nove ere. Podrazumeva političku orijentaciju koja favorizuje vladu naroda, pojašnjava docent Fakulteta političkih nauka Dejan Milenković.
“U tom kontekstu možemo da pomenemo nekoliko osnovnih principa demokratije. To je učešće i participacija građana u upravljanju državom, vladavina prava, socijalna pravda, mogućnost da građani učestvuju u javnim i političkim procesima”, kaže Milenković.
Ogrezli u korupciji
Za neke od beskompromisnih boraca za demokratizaciju društva, većina ovih načela u Srbiji prekrši se u svakom danu barem po jednom, a demokratski procesi začeti posle pada Miloševića sve više slabe. Profesori Beogradskog univerziteta Ljubiša Rajić i Srbijanka Turajlić:
“Možda sam pre petog oktobra toliko naduvao očekivanja, toliko želeo neku normalu, pa sam previsoko uzleteo, pa prenisko pao. Daleko je ovo ispod onoga što je moglo da se postigne”, kaže Rajić.
“Mi nismo stvorili sredinu u kojoj bi neke stvari koje bi bile ispod moraslnih granica koje društvo hoće da prihvati. Potpuno smo ogrezli u korupciji, ogrezlli u neodgovornosti, koju svi vide, a zbog koje više niko ne crveni. E, to je ono na čemu je trebalo da se radi”, upozorava Turajlić.
Zakazano je na mnogim poljima, a ponekad se čini se Srbija vraća unazad. Mediji su opet pod kontrolom, vlast šuruje sa tajkunima, nije uspostavljena vladavina prava, a sve kontrolne institucije vlasti su veoma slabe:
“Nije dirnut onaj najozbiljni deo kršenja prava u ovoj zemlji, dakle sistematsko kršenje ljudskih i građanskih prava”, kaže Ljubiša Rajić uz nekoliko primera koji su se dogodili u prethodnih samo par dana:
“Optužnica protiv Marka Miloševića otpada jer je zastarela, ali Makija hapse. Miladin Kovačević dobija manju kaznu po nagodbi za to što je skoro ubio jednog čoveka i što je Srbiju koštalo milion dolara i međunarodnog ugleda. Dakle, nismo mnogo odmakli. Razlika je u tome što je onda sve to bilo mnogo otvorenije. Sada se sve to uvija u nekakv papir sa lepom mašnicom, ali je suština manje više ista.”
Po nivou demokratskih standarda, Srbija je danas najbliža nivou koje imaju države u okruženju koje su najdalje od evropskih integracija. Propušten je voz sa zemljama koje su u demokratizaciju krenule posle 1989. godine, odnosno nakon pada Berlinskog zida. Posle socijalizma uveden je nacionalizam, a ratovi su na pijedestal podigli vođu – Slobodana Miloševića.
“Tako da mi imamo jedan paket opterećenja i mislim da je važno da toga budemo svesni, ne da bismo rekli da mi nikada nećemo postati demokratski, nego da bismo rekli – to je zbir problema koje imamo, pa hajde da vidimo kako to može da se reši. Na tome mora da se radi i ogromna je odgovornost na političkoj eliti, koja, koliko gledamo vesti, gotovo svakog dana prekrši bar po jedno demokratsko pravilo”, kaže istoričarka Dubravka Stojanović.
