Dostupni linkovi

Ljuska prava daleko od evropskih standarda


Iseljavanje Roma u Beogradu, septembar 2010, foto: Radovan Borović
U danu kada svet obeležava i preispituje domete u ostvarenju ljudskih prava, pokušavamo da saznamo sa kakvim se problemima suočavaju pripadnici grupacija u Srbiji koji, zbog svojih manjinskih osobenosti, i dalje trpe ponižavanja, uvrede, pretnje, ali i najdirektnije nasilje.

Na meti onih koji ne trpe drugačije od sebe, kao i obično, prvenstveno su pripadnici LGBT populacije.

“Nasilja ima mnogo, ali prijavljuje se samo mali deo onoga što se zaista desi. Ljudi, naravno, nisu ohrabreni da prijave nasilje i diskrimnaciju, jer vide kako se postupa sa onima koji nasilje vrše. Odnosno, država šalje poruku da oni ne snose nikakve posledice”
, navodi Dragana Vučković, predstavnica Labrisa.

Manjinska grupacija koja je konstantno izložena diskriminaciji u Srbiji su Romi.
Koji je, trenutno, najočigledniji oblik kršenja ljudskih prava, kada su u pitanju pripadnici ove populacije?

“Ono što se najčešće dešava, to je iseljavanje iz stanova koji su ranije dobijeni po nekoj socijalnoj liniji. Sada kada je krenula privatizacija i kupovina tih javnih prostora, Romi, koji su takve stanove dobijali, sada su pod udarom zakona i sticaja okolnosti. Obaveza lokalnih samouprava je da im, u tim slučajevima, obezbedi alternativni smeštaj. To je najčešći oblik kršenja onih elementarnih ljudskih prava”
, kaže Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma.

Pored toga, Balić napominje da je obaveza države, takođe, da u javnom sektoru obezbedi proporcionalan broj pripadnika manjina:

“Tako imate simboličan broj Roma u policiji, u pravosuđu gotovo da ih nema, u ministarstvima - takođe. Dakle, to je jedna od najozbiljnijih stvari, kada govorimo u ljudskim pravima. Sve ono drugo su pojedinačni slučajevi”
, kaže Balić.

Duga lista napada


Svetozar Čiplić
, ministar za ljudska i manjinska prava, priznaje da su u Srbiji i dalje najugroženije manjinske grupe, ali napominje da je poslednjih godina učinjen znatan napredak u ovoj oblasti.

Sukob policije i demonstranata u Beogradu, na dan održavanja Parade ponosa, 10. oktobar 2010
Pitali smo ministra - šta država preduzima da se prevaziđu aktuelni promlemi?

“Mi već dve godine, imamo projekat i program u kome su LGBT zajednica, deca, žene, Romi, osobe sa invaliditetom, zapravo, fokusirane kao najugroženije grupe. Svako u svom okruženju. To ne podrazumeva da se ovim kategorijama i manjinski ugroženim grupama bavimo isključivo kroz nekoliko socijalnih prava, nego bavimo se fundamentalno. Kao odgovorni ljudi, potpuno smo svesni da ta činjenica, što ima velikog napretka, ne znači da smo dostigli cilj. Evo, Romi su najbolji primer - više vekova su bili izloženi diskriminaciji svugde, pa i ovde - da ne možete za jedan kratak period napraviti puno, čak, ni dovoljno toga, da se fundamentalno promeni njihova pozicija”
, odgovara Čiplić.

Napredak Srbije u oblasti ljudskih prava konastatovala je i Evropska komisija, u okviru sveobuhvatnog godišnjeg izveštaja koji je nedavno objavljen.

Vensan Dežer
, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, kaže za naš program da je napredak zabeležen i na zakonodavnom, i na planu akcije, međutim, upozorava na to, da postoje još mnogi izazovi koji moraju da se reše.

“Danas je dan za obeležavanje, za proslavu, ali je i povod i prilika da ukažemo na slabosti i pokušamo da ih otklonimo. U tom pogledu treba podsetiti da još uvek nije završena istraga zločina protiv novinara, kao i na to da se još uvek događaju napadi i hapšenja onih koji štite ljudska prava. U tom smislu, podsetio bih nanapade na autore radio-emisije “Peščanik”, na gospođu Brankicu Stanković, kao i na napade na zaštitnike ženskih prava. Lista je zaista dugačka. Pomenuo bih i napade i pretnje gospođi Sonji Biserko, a i sam sam bio meta napada i pretnji”
, kaže Dežer, napominjući da je dobro što je održana Parada ponosa.

Sa tom konstatacijom slažu se i njeni učesnici, pripadnici gej populacije, ali izražavaju i veliku bojazan zbog nasilništva na ulicama Beograda, koje je pratilo ovaj događaj, kao i zbog uočljivog izostanka sankcija za one koji su, godinu dana ranije, sprečili održavanje Parade, višemesečnim otvorenim pozivima na linč i najavljivanjem nasilja.

“Godinu dana je prošlo i nekako su svi bili iznenađeni – otkud svo ono nasilje i sav onaj užas na ulicama Beograda, 10. oktobra. Ne samo da to ne čudi, zbog svega ovog što je izostalo od strane države, već će nam se vrlo slična stvar ponoviti i opet dogoditi, ne samo na sledećoj Paradi ponosa, već i možda, mnogo ranije. Dakle, prvom sledećom prilikom, kada nekakve razlike i nekakva drugačija mišljenja budu mobilisala sve one koji su sada na slobodi”
, zaključuje Dragana Vučković.
XS
SM
MD
LG