Dostupni linkovi

Vreme krize, a novac Svetske banke neiskorišten


Sedište Svetske banke u Vašingtonu, arhivska fotografija
Da je Srbija često rekorder po negativnim kuriozitetima, svedoči i sledeći primer. Iako je po svim ekonomskim pokazateljima gotovo na dnu evropske liste, dozvoljava sebi da zaostaje za najvećim brojem zemalja u povlačenju jeftinih kredita Svetske banke.

Na to kašnjenje Srbije u povlačenju sredstava Svetske banke upozorio je šef Kancelarije te banke u Beogradu Lu Brefor (Loup Brefort), podsetivši istovremeno da to nije ništa novo. Na tu pojavu je, naime, upozoravao i njegov prethodnik Stiven Grej (Steven Grey).

"Zaista ne razumem gde je problem. Možda je u internim procesima koje bi trebalo pojednostaviti, možda se projekti Svetske banke ne smatraju bitnim, pa nisu glavni ili je važnih stvari toliko mnogo da su naši na dnu", kazao je Brefor za lokalne medije.
Radi se o sredstvima iznosu od 900 miliona dolara koja je Svetska banka namenila Srbiji za jedan četvorogodišnji program.

Prema njegovim rečima, ukoliko se proceni da ti projekti doprinose kvalitetu života ljudi, onda bi te interne probleme trebalo rešiti tako da ne moraju stalno da se produžavaju projekti jer je posle četiri godine od ugovorenog realizovana samo polovina.

I Vesna Kostić, portparol Kancelarije Svetske banke u Beogradu, uz ocenu da su u poslednje vreme procedure povlačenja sredstava ubrzane, potvrđuje za naš program da u regionu Evrope i Centralne Azije Srbija spada u zemlje koje najsporije povlače sredstva Svetske banke koja su joj na raspolaganju.

“Govorimo o sredstvima iznosu od 900 miliona dolara koja je Svetska banka namenila Srbiji za jedan četvorogodišnji program. Nažalost, do zaostajanja je došlo kada je formirana ova vlada i ovaj parlament, tako da je utrošeno čak 18 meseci da parlament ratifikuje ugovore između Svetske banke i Srbije, kojima se Srbiji stavljaju na raspolaganje ta sredstva. Na to treba dodati i činjenicu da je u tih 900 miliona dolara najveći problem finansiranje završetka izgradnje Koridora 10”, navodi Vesna Kostić.

Spore procedure

Odgovarajući na pitanje šta u Svetskoj banci smatraju razlozima kašnjenja u povlačenju njenih sredstava Vesna Kostić kaže:

“Mi mislimo da su to unutrašnje procedure koje su dosta spore i komplikovane, i to delimično na strani Svetske banke, a delimično unutar same srpske vlade i koordinacije između raznih institucija koje su odgovorne za sprovođenje tih projekata.”

Zgrada Vlade Srbije
I u Vladi Srbije svesni su da se nešto mora učiniti kako do ovakvog zastoja u povlačenju najjeftinijih kredita za značajne projekte u Srbiji ne bi dolazilo, kaže za Radio Slobodna Evropa Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije Vlade Srbije za odnose sa medijima.

“Postoje ozbiljni problemi već godinama u povlačenju sredstava. Osnovni uzrok tome su komplikovane procedure koje, po pravilu, dugo traju. Kada su, recimo, u pitanju krediti za izgradnju infrastrukturnih objekata, puteva i slično, tome prethode izrade planova, zatim eksproprijacija zemljišta koja traje mesecima i čak godinama, raspisivanje tendera za izvodjenje radova, koji imaju i rokove za žalbu, tako da sve to odugovlači proces povlačenja sredstava kredita. Slično je i u oblasti poljoprivrede. Mi smo, naravno, svesni da ti problemi mogu da se reše skraćivanjem procedura, ali to podrazumeva izmene zakona – što opet oduzima mnogo vremena. Mislim, medjutim, da će Vlada morati da se u periodu od narednih nekoliko meseci ozbiljno time pozabavi jer to su ozbiljna kašnjenja”, kaže Mihajlović.
U trenucima krize, kada imate na raspolaganju najjeftinija moguća sredstva i kada ih ne povlačite i ne koristite – nema većeg ekonomskog zločina od toga, ocenjuje Milan Ćulibrk

U trenucima krize, kada imate na raspolaganju najjeftinija moguća sredstva i kada ih ne povlačite i ne koristite – nema većeg ekonomskog zločina od toga, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Milan Ćulibrk, glavni urednik izdanja Ekonomist media grupe.

“Sa Svetskom bankom je sklopljeno nekoliko ugovora o korišćenju povoljnih kredita – izmedju ostalih i za navodnjavanje i za neke melioracione radove u poljoprivredi. Ti krediti nisu povučeni već šest-sedam godina”, podseća Ćulibrk i dodaje:

“U međuvremenu je u Srbiji bez posla ostalo između 200.000 i 400.000 ljudi. Da su ta sredstva povučena i da su uložena i u poljoprivredu i u gradnju Koridora 10, moglo je da se zaposli bar 10-15 000 ljudi ili da oni koji su otpušteni zadrže svoje poslove. Neverovatna je indolentnost ne samo Vlade nego i parlamenta, ali misilm da je ovde pre svega krivica na Vladi jer ona kasni u prosledjivanju Skupštini tih zakona o ratifikaciji finansijskih sporazuma sa Svetskom bankom. I zaista, u momentima krize kada imate na raspolaganju najjeftinija moguća sredsta a ne povlačite i ne koristite ih - nema većeg ekonomskog zločina od toga”, ocenjuje Ćulibrk.

Pogledajte komentare (3)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG