Samo dva dana uoči Samita o evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana, na Brdu kod Kranja u Sloveniji, Srbija je jedina zemlja koja nije potvrdila svoje učešće zbog dolaska kosovskog predsednika. Sme li zemlja koja pretenduje da bude lider u regionu sebi dozvoliti nedolazak na skup o evropskoj perspektivi Balkana na koji dolaze i mnogi visoki čelnici EU?
Iako su spremnost da dođu na Brdo kod Kranja potvrdili i predsednik EU Herman van Rompej, ministar spoljnih poslova Španije, predsedavajuće EU, Migel Anhel Moratinos i evropski komesar za proširenje Štefan File, a skup podržala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, to još nije spreman da učini i srpski predsednik Boris Tadić.
U ovom trenutku, čini se da je spremniji da propusti priliku gde će lideri država u regionu Evropskoj uniji poslati poruku da su sposobni da razgovaraju o svojoj evropskoj perspektivi, sprovedu potrebne reforme i rešavaju bilateralna pitanja.
Slovenci još nastoje da "i Srbija i Kosovo učestvuju na konferenciji”, a Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju koji se nalazi u Beogradu, preneo je da će na samit doći i Herman Van Rompe, predsednik EU, ukoliko se na tom sastanku pojavi i Tadić:
Jelko Kacin, Foto: Vesna Anđić"Srbija sama mora da odluči šta je u njenom interesu. Ako je tamo ne bude bilo, to je poruka iz Beograda. Time će dati poruku da li je deo rešenja ili je deo problema", naveo je Kacin.
Uslov Beograda tabla Kosovo - UNMIK
Iz Slovenije je više puta poručeno da nijedna država Zapadnog Balkana koja bi došla na skup ne bi došla sa svojim imenom, već da se okupljaju najuticajniji lideri iz regiona. Uslov Beograda za Tadićev dolazak je da ispred Sejdijua stoji tabla Kosovo – UNMIK.
Ukoliko ne bude njenog predstavnika Srbija neće učestvovati u slanju pozitivne slike svima u regionu i iz regiona u EU. Može li to sebi da dozvoli, tim pre što vrlo ambiciozno pretenduje na liderstvo na Balkanu?
Predsednik države se ne oglašava, u kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije nismo uspeli da dobijemo odgovor na ovo pitanje, a Milan Pajević, iz ISAK fonda kaže da Srbija stalno gubi mogućnost da se ponaša kao lider:
“Neće nikakava velika šteta da proistekne ukoliko predsednik Tadić ne ode u Sloveniju, ali mislim da je zaista nepotrebno da se na svakih nekoliko nedelja ili meseci ponavljaju takve stvari, da sami sebe isključujemo sa regionalnih ili nekih drugih skupova zbog formalnih ili manje formalnih razloga koji su vezani za Kosovo. Mislim da je proaktivna politika jedini spas ne samo za Srbiju nego za region. i to ne samo zato da bi region i Srbija ušli u EU, nego jednostavno da bi se ubrzano normalizovali međusobni bilateralni, pre svega ekonomski, ali i svi drugi odnosi.”
U iščekivanju zelenog svetla za ratifikaciju Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa EU, što je uslovljeno hapšenjem Ratka Mladića, Srbija među članicama EU lobira da se njen zahtev za kandidaturu stavi na dnevni red. U međuvremenu, kažu kritičari, potezima poput ovog vezanog za samit, i nedavnog odbijanja prisustvovanja inauguraciji hrvatskog predsednika, ne pokazuje da je pouzdan regionalni partner.
"Da Albanci nose šajkaču"
Petar LukovićNikola Jovanović, urednik časopisa “izazovi evropskih integracija” kaže da bi Srbija morala da pokaže veći stepen angažovanosti ali i da nedolazak predsednika Srbije može biti sa jedne strane samo još jedno podsećanje da se neko kompromisno rešenje i dogovor između Srba i Albanaca mora obaviti u vezi sa Kosovom.
“Inače će to pitanje nastaviti da truje političke odnose ne samo Srba i Albanaca nego u celom regionu.”
Dilema hoće li Boris Tadić otići na neki događaj ili ne, sa već viđenim scenarijem, zaokuplja pažnju javnosti već nedeljama. Tako se Petar Luković, urednik E – novina, za koga je ovakvo ponašanje nešto prenešeno iz režima Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice, u svojoj poslednjoj kolumni poigrao uslovima srpskog predsednika za odlazak u Sloveniju. Među Tadićevim uslovima Luković je naveo:
“Da se delegacija naše južne pokrajine predstavi pločicom na kojoj piše „Kosovo je Srbija“; Da tzv. Albanci tokom konferencije nose šajkaču; Da Hašim Tači govori ćirilicom; Da Hašim Tači otpeva pesmu „Ovo je Balkan“, u srpskoj narodnoj nošnji; Da se pozove Milorad Dodik kao gost iznenađenja; Da se konsenzusom potvrdi da Boris Tadić nije glup; Da se Srbija, zvanično, proglasi liderom regiona.“
Ovo su neki od 40 uslova iz Lukovićeve kolumne a kaže da ih je moglo biti i 400 pošto zaključuje da „u srpskoj političkoj matematici 40, 400 ili 4, nikakve razlike nema.“
Iako su spremnost da dođu na Brdo kod Kranja potvrdili i predsednik EU Herman van Rompej, ministar spoljnih poslova Španije, predsedavajuće EU, Migel Anhel Moratinos i evropski komesar za proširenje Štefan File, a skup podržala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, to još nije spreman da učini i srpski predsednik Boris Tadić.
U ovom trenutku, čini se da je spremniji da propusti priliku gde će lideri država u regionu Evropskoj uniji poslati poruku da su sposobni da razgovaraju o svojoj evropskoj perspektivi, sprovedu potrebne reforme i rešavaju bilateralna pitanja.
Slovenci još nastoje da "i Srbija i Kosovo učestvuju na konferenciji”, a Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju koji se nalazi u Beogradu, preneo je da će na samit doći i Herman Van Rompe, predsednik EU, ukoliko se na tom sastanku pojavi i Tadić:
Uslov Beograda tabla Kosovo - UNMIK
Iz Slovenije je više puta poručeno da nijedna država Zapadnog Balkana koja bi došla na skup ne bi došla sa svojim imenom, već da se okupljaju najuticajniji lideri iz regiona. Uslov Beograda za Tadićev dolazak je da ispred Sejdijua stoji tabla Kosovo – UNMIK.
Ukoliko ne bude njenog predstavnika Srbija neće učestvovati u slanju pozitivne slike svima u regionu i iz regiona u EU. Može li to sebi da dozvoli, tim pre što vrlo ambiciozno pretenduje na liderstvo na Balkanu?
Predsednik države se ne oglašava, u kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije nismo uspeli da dobijemo odgovor na ovo pitanje, a Milan Pajević, iz ISAK fonda kaže da Srbija stalno gubi mogućnost da se ponaša kao lider:
“Neće nikakava velika šteta da proistekne ukoliko predsednik Tadić ne ode u Sloveniju, ali mislim da je zaista nepotrebno da se na svakih nekoliko nedelja ili meseci ponavljaju takve stvari, da sami sebe isključujemo sa regionalnih ili nekih drugih skupova zbog formalnih ili manje formalnih razloga koji su vezani za Kosovo. Mislim da je proaktivna politika jedini spas ne samo za Srbiju nego za region. i to ne samo zato da bi region i Srbija ušli u EU, nego jednostavno da bi se ubrzano normalizovali međusobni bilateralni, pre svega ekonomski, ali i svi drugi odnosi.”
U iščekivanju zelenog svetla za ratifikaciju Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa EU, što je uslovljeno hapšenjem Ratka Mladića, Srbija među članicama EU lobira da se njen zahtev za kandidaturu stavi na dnevni red. U međuvremenu, kažu kritičari, potezima poput ovog vezanog za samit, i nedavnog odbijanja prisustvovanja inauguraciji hrvatskog predsednika, ne pokazuje da je pouzdan regionalni partner.
"Da Albanci nose šajkaču"
“Inače će to pitanje nastaviti da truje političke odnose ne samo Srba i Albanaca nego u celom regionu.”
Dilema hoće li Boris Tadić otići na neki događaj ili ne, sa već viđenim scenarijem, zaokuplja pažnju javnosti već nedeljama. Tako se Petar Luković, urednik E – novina, za koga je ovakvo ponašanje nešto prenešeno iz režima Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice, u svojoj poslednjoj kolumni poigrao uslovima srpskog predsednika za odlazak u Sloveniju. Među Tadićevim uslovima Luković je naveo:
“Da se delegacija naše južne pokrajine predstavi pločicom na kojoj piše „Kosovo je Srbija“; Da tzv. Albanci tokom konferencije nose šajkaču; Da Hašim Tači govori ćirilicom; Da Hašim Tači otpeva pesmu „Ovo je Balkan“, u srpskoj narodnoj nošnji; Da se pozove Milorad Dodik kao gost iznenađenja; Da se konsenzusom potvrdi da Boris Tadić nije glup; Da se Srbija, zvanično, proglasi liderom regiona.“
Ovo su neki od 40 uslova iz Lukovićeve kolumne a kaže da ih je moglo biti i 400 pošto zaključuje da „u srpskoj političkoj matematici 40, 400 ili 4, nikakve razlike nema.“
