Dostupni linkovi

Korupcija: Da li će pravilnik zaštititi uzbunjivače


Korupcija, ilustracija
U odsustvu volje države i političkih elita da se ozbiljnije suoče sa problemom korupcije, koja može da bude ozbiljna prepreka na putu evropskih integracija, Agencija za borbu protiv korupcije izradila je Nacrt pravilnika o zaštiti lica koja prijavljuju sumnju na korupciju.

U Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da nemaju iluziju da svojim aktivnostima mogu da pruže insajderima adekvatnu zaštitu, ali smatraju da mogu da je iniciraju.

Upravo izradom ovog pravilnika Agencija pokušava da u svojim zakonskim ovlašćenjima i mogućnostima zaštiti uzbunjivače od odmazde poslodavca. Za to su, međutim, potrebni i mnogo razvijeniji društveni odnosi.

Po rečima direktorka Agencije Zorane Marković, jedan od nedostataka ovdašnjeg sistema je nepostojanje dovoljnog nivoa svesti među zaposlenima da se odbrane od tzv. lažnog kolegijalizma.

Zorana Marković, foto: Saša Čolić
“To je ono što se u Evropi zove horizontalna solidarnost. Ja neću da prijavim kolegu, jer je on moj kolega i neću sebe da izlažem problemu. A naš cilj je da izgradimo sistem u kome će zaposleni reći - ja moram da prijavim kolegu, jer ne želim da radim u instituciji čiji ugled on narušava, odnosno, ne želim da radim sa osobom koja narušava ugled institucije u kojoj ja radim i posledično ugrožava i mene”, kaže Zorana Marković.

U zakonima Srbije postoje određene odredbe koje regulišu ovu oblast, ali one su razbacane po različitim tekstovima zakona i kada se saberu ne daju adekvatan sistem.

Kazna za poštenje

Član Odbora Agencije Čedomir Čupić kaže da bi se odgovarajućom zaštitom uzbunjivača stvorile bolje mogućnosti za zaustavljanje i razotkrivanje konkretnih prijavljenih slučajeva korupcije. Dosadašnja iskustva govore da su svi oni koji su ukazivali na njeno postojanje, bili izuzetno strogo kažnjavani:

“Ja se sećam čoveka koji je radio na naplati i koji je otkrio aferu “drumska mafija”. Prvo što su uradili, jednostvano smenili su ga. Vidite koliko su naše institucije neosetljive i koliko su ljudi neodogovorni. Umesto da
taj čovek bude nagrađen i da postane profesionalni uzor, taj čovek je izgubio posao. Zahvaljujući povereniku, između ostalog, on je povraćen posle tri godine, ali je to bila vrlo mala satisfakcija. Satisfakcija bi bila da svi oni koji su učesvovali u tome, a posebno oni koji su ga izbacili sa posla, da odgovaraju, čak, i krivično. Da završe u zatvorima”, kaže Čupić.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kaže da od pravilnika koji izrađuje Agencija za borbu protiv korupcije ne treba očekivati previše, pošto je za pravu i adekvatnu zaštitu uzbunjivača potreban poseban zakon, a ne samo podzakonska akta.

Rodoljub Šabić
On je naveo da postoje tri osnovne mere borbe protiv korupcije, a to su garancije i zaštita onima koji prijavljuju zloupotrebe, strogo kažnjavanje poslodavaca koji te zloupotrebe čine i prete uzbunjivačima, kao i nagrađivanje onih koji prijavljuju korupciju.

“Navaliti na leđa Agencije teret, da jednim podzakonskim aktom uredi stvari koje se mogu urediti samo zakonom, nije korektno. Ne samo prema Agenciji, nego nije korektno prema cilju koji želimo da ostvarimo. Dakle, svi znamo šta je podzakonski akt. On mora biti u skladu sa zakonom. Pa vas ja pitam – sa kojim je to zakonom u Srbiji urađena zaštita uzbunjivača? Nije nijednim! Agencija je uradili ono što je bilo u skladu sa njenim ingerencijama, ali to nije dovoljno. Za to treba zakon”, tvrdi Šabić.

U iščekivanju odogovarajućeg zakona, deo građanstva koji ima potrebu da prijavi slučajeve korupcije, uprkos pogrešno i široko utemeljenom uverenju da je to špijunski ili cinkaroški potez - za sada imaju mogućnost da to učine u Agenciji, ili pak, direktno na portalu Pištaljka.

Za godinu dana, koliko postoji ovaj portal, prijavljeno je oko 800 slučajeva korupcije, a - kako kaže Marijana Milosavljević - iako je anonimnost zagarantovana, čak, u 30 odsto slučajeva građani su se prijavili pod punim imenom i prezimenom.

“Primećujemo aktivizam kod tih ljudi, što do sada nama nije bilo svojstveno kao građanima. Uvek smo nekako očekivali, a čini mi se da još očekujemo, da neko drugi završi posao umesto nas. Ljudi koji nam se jave, obično šalju dokumentaciju. Dakle, ne svodi se na ono – rekla, kazala - 'Ja sam video, pa sad vi vidite! Neko mi je rekao, pa sad vi proverite'. To ja zovem građanskim aktivizmom i smatram da je to, možda, najvažnije što nam se desilo u poslednje vreme. To govori o sazrevanju ovog društva”, zaključuje Marijana Milosavljević.
XS
SM
MD
LG