Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Tadiću dostavljeni primeri sistemske korupcije


Verica Barać
Iz Kabineta predsednika Srbije potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa da je predsednik Boris Tadić dobio pismo koje mu je 30. decembra uputio Savet za borbu protiv korupcije. Ono je poslato kako bi se predsedniku Tadiću ukazalo na mehanizme sistemske korupcije na koje nailaze strane kompanije koje žele da ulažu u privredu Srbije.

Savet je pismo Tadiću uputio posle dogovora postignutog na konferenciji, održanoj 9. decembra, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, na kojoj je srpski predsednik izjavio da mu se strani investitori nikada nisu obraćali sa prigovorima da korupcija za njih predstavlja prepreku za ulaganje u Srbiju.

“Jedan od osnovnih razloga što nema pravih investitora i pravih investicija u Srbiju jeste pre svega sistemska korupcija”, kaže, međutim, za Radio Slobodna Evropa Verica Barać, predsednica vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.

“Zato što mi je predsednikova izjava bila čudna, pitala sam da li je moguće da on to ne zna i rekla da će Savet da mu dostavi bar najmarkantnije dokumentovane primere", kaže Barać.
Hillary Clinton je upozorila da uopšte više neće ni biti američkih investicija u Srbiju upravo zbog problema koji je Srbija napravila povodom slučaja Putnik.


Barać je podsetila na jedan od najpoznatijih slučajeva, koji je u međuvremenu zadobio međudržavnu dimenziju.

„Kada je gospođa Clinton nedavno bila u Srbiji, prva tema razgovora između premijera Cvetkovića i nje bio je problem Uniworlda, odnosno, Putnika, odnosno, činjenice da je OPIC osigurao tu investiciju u Srbiji a da se nekoliko godina drže blokirana sredstva u Raiffeisen banci. Njeno oštro istupanje završeno je izjavom da uopšte više neće ni biti američkih investicija u Srbiju upravo zbog problema koji je Srbija napravila povodom slučaja Putnik“
, podseća Barać.

Američka kompanija Uniworld kupila je na tenderu srpsko akcionarsko društvo„Putnik“, ali je Agencija za privatizaciju ubrzo taj ugovor raskinula jer investitor nije ispunio precizno ugovorene investicione obaveze.

Vlast zadržala devet miliona dolara


Ono što je, međutim, bilo sporno jeste što Uniworldu nije vratila bankarsku garanciju i investicije koje je realizovao. Ni nakon međunarodne arbitraže, 2007. godine, koja je presudila u korist američke kompanije, Agencija za privatizaciju taj novac – 9 miliona dolara sa pripadajućim kamatama - ne vraća.

Hillary Clinton i Boris Tadić u Beogradu, oktobar 2010
Sada OPIC-u, američkoj vladinoj agenciji za osiguranje stranih investicija, od koje je Uniworld, nakon arbitražne odluke u svoju korist, 2008. godine novac koji mu je Agencija dugovala naplatio.

Tako je Uniworldovo potraživanje prema Agenciji za privatizaciju postalo potraživanje američke vladine agencije prema Srbiji. Otuda američka državna sekretarka Hillary Clinton na početku izjave Verice Barać.

Zbog svega toga, OPIC u pismu ministrima ekonomije i finansija Mlađanu Dinkiću i Ljiljani Dragutinović iz marta 2009. navodi da je ponašanje Agencije podiglo rizik eventualnih projekata u Srbiji i da je o tom slučaju obavestila odgovarajuća tela vlada svih država OECD-a.

Srbija je, kao i u mnogim drugim, u ovom slučaju pucala samoj sebi u nogu, upozorava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

„Ubuduće će, recimo, svaki američki partner pokušati da izdejstvuje da u slučaju spora bude nadležan američki sud, što za nas znači veliku štetu“
, ocenjuje Kovačević.

Na pitanje ko je za to odgovoran, Kovačević odgovara:

"Krivi su, po mom mišljenju, Dinkić, Đelić... Đelić je potpisao da se plati. Ja imam taj dokument. Ali, on nije sproveo tu svoju odluku da se to plati.“


Slučaj BRIF


U mnoštvu slučajeva vršenja pritisaka na inostrane investitore od strane domaćih tajkuna, Savet za borbu protiv korupcije u pismu Tadiću podseća i na slučaj luksemburškog investicionog fonda BRIF, koji je 2005. zakupio 15 hektara zemljišta na beogradskoj Adi Huji radi izgradnje trgovačkog centra, vrednog 85 miliona evra.

Vlada Gajić
, zastupnik BRIF-a, za naš radio kaže da je Milan Beko, jedan od vlasnika Luke Beograd, u sadejstvu sa gradskom i urbanističkom vlašću, čitavih pet godina blokirao BRIF da započne investiciju na jedinom parčetu zemljišta koje nije pripalo Luci Beograd.

“Od momenta kada je BRIF, odnosno, njegov prethodnik Montmontaža, pribavio odobrenje za izgradnju, a to je bilo u junu 2005, pa sve do januara 2010. godine, BRIF nije uspeo da okonča proceduru pred upravom grada Beograda, pred Sekretarijatom za građevinske poslove, kako bi dobio potvrdu o prijemu tehničke dokumentacije koja je po tada važećem zakonu bila građevinska dozvola za gradnju objekta"
, pojašnjava Gajić.
Svi ti sporni slučajevi – svaki na svoj način – remete ugled Srbije kao poslovnog ambijenta i investicionog područja i ti slučajevi treba da se rešavaju isključivo na sudu, kaže portparol Vlade Srbije Milivoj Mihajlović.


RSE
: U januaru 2010. šta se desilo?

Gajić
: Nakon što smo iscrpli sva moguća pravna sredstva, tek kada je BRIF podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu protiv pet lica koja onemogućavaju realizaciju ove investicije u koju je BRIF do sada uložio već oko 30 miliona evra – a ta krivična prijava se odnosila i na godspodina Beka, i na gradonačelnika Đilasa, i na gradskog sekretara za urbanizam, gospodina Vukovića, i na Milana Perovića, predsednika Upravnog odbora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju – tek od tog momenta je gradska uprava verovatno shvativši da, ipak, više ne sme tako da nastavi da radi, oslobodila BRIF prepreka i zapreka koje je Luka Beograd postavljala i izdala taj poslednji dokument u januaru prošle godine.

Kako će se nezadovoljstvo stranih investitora koji svedoče o pritiscima domaćih tajkuna odraziti na investicioni imidž Srbije, kojoj investicije trebaju kao hleb nasušni, pitali smo i Milivoja Mihajlovića, portparola Vlade Srbije.

“Svi ti sporni slučajevi – svaki na svoj način – remete ugled Srbije kao poslovnog ambijenta i investicionog područja i ti slučajevi treba da se rešavaju isključivo na sudu. Vlada ima jasan program privatizacije, ima zakon o privatizaciji i mi nemamo nikakve druge mogućnosti sem pravosudnog sistema koji te procese treba što brže da reši. Vlada Srbije ne utiče na rad pravosuđa”, kaže Mihajlović.

Milan Kovačević ocenjuje da Savet za borbu protiv korupcije potpuno osnovano ukazuje na preveliki broj korupcionaških afera u Srbiji.

“I čudno mi je uopšte da se gospodin Tadić ohrabrio da kaže da se njemu nisu žalili strani investitori. Pa, valjda ne bi ni trebalo stranci da idu predsedniku države, pa da se tek onda sazna da ima korupcije. Valjda postoje neki drugi lakmus-papiri o tome da li je ima ili nema. Nije valjda nepoznato da je kod nas po ocenama mnogih insitucija prevelika korupcija i da stvarno moramo učiniti sve da je smanjimo”, kaže Kovačević.

Pogledajte komentare (4)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG