Agencija za borbu protiv korupcije preporučila je Upravnom odboru Radio-televizije Srbije da razreši dužnosti direktora te televizije Aleksandra Tijanića jer nije podneo izveštaj o imovini.
Tijanić je propustio rokove jer je imovinsku kartu nudio kao građanin a ne kao državni funkcioner. Kakva je tu zapravo razlika, ako je uopšte i ima.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže za naš program da je generalni direktor RTS u obavezi da dostavi imovinsku kartu.
„Imajući u vidu da je Tijanić kao generalni diretktor RTS-a javni funkcioner u smislu zakona Agencije za borbu protiv korupcije s obzitom da je izabran u instituciju čije je osnivač Republika Srbija, što us kladu člana 2 Zakona o Agenciji predstavlja javnu funkciju i on je trebao pre te funkcije dostaviti izvešta, pa se on oglušio pa smo mi poslali upozorenje, a potom i zatražili razrešenje”, kaže direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Zašto je došlo do nesporazuma između Agencija za borbu protiv korupcije i generalnog direktora RTS-a, Aleksandra Tijanića, koji tvrdi da nije
funkcioner već novinar i da ga Vlada nije postavila već je primljen na konkursu kao i svi direktori u RTS- u.
Dilema da li je Tijanić funkcioner ili običan građanin zatvorila je pravo državi da proviri u imovinsku kartu prvog čoveka javnog servisa. U kratkom pojašnjenju za naš radio Aleksandar Tijanić je naveo da je podneo imovinski izveštaj ali tužbu na odluku Agencije i da čeka razrešenje čitavog slučaja.
"Godinama dokazujem da nisam državni funkcioner, da sam izabran na konkursu, da nijedan direktor evropskih javnih servisa ne sme da bude funkcioner, jer to vraća javni servis u status državnog radija i televizije", navodi Tijanić.
"Pri tome, neprestano nudim svoju imovinsku kartu kao građanin - u karti nema ništa skriveno, tajanstveno ili bogato - ali je prilažem ne kao funkcioner, već kao građanin. Da je postupak još u toku dokazuje i današnji dopis Agencije da dopunim svoju imovinsku kartu koju sam već predao", naveo je i pisanoj izjavi generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić.
Funkcionerska 'zaštita' imovinskih podataka
Međutim, postoje i druga oprečna tumačenja koja čitav slučaj dovode do apsurda. Valjda je suština Javnog servisa da nije pod kontrolom države. Ako jedirektor RTS vladin službenik, onda ustvari ne postoji javni servis.
Slobodan Beljanski
Slobodan Beljanski, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da funkcioneri teško ili često dostavljaju netačne podatke, ali da je slučaj direktora RTS-a, na neki način specifičan jer se imovinska karta ne krije već se drugačije tretira.
„Koliko sam i ja shvatio ni Tijanić ne kaže da je to za njega problem. Pa eto, on čak i hoće da prijavi imovinu ali kao običan građanin a ne kao funkcioner. Ne zaziru svi od toga, ali zazire dobar dio njih, koji verovatno i netačno prijavljuju svoju imovinu. Šta je kod njega problem, ja ne mogu da se upuštam. On smatra da kao direktor javnog servisa nije funkcioner i da bi to bilo protiv statusa tog javnog servisa. Međutim, Agencja smatra drugačije. Videćemo kako će se to razrešiti”, kaže Slobodan Beljanski.
Koliko se zapravo u Srbiji poštuju propisi i nalozi Agencije za borbu protiv korupcije. U Agenciji kažu da je od 18.000 funkcionera, koliko ih podleže obavezi podnošenja izvešaja, zanemarljiv broj onih koji kasne u dostavljanju imovinskog stanja.
Predsednik Administrativnog odbora skupštine Srbije Nenad Konstantinović se pohvalio kako on i njegove skupštinske kolege u skladu sa zakonom podnose imovinske izveštaje.
„Ja praktično ne znam da bilo ko iz Vlade ili Skupštine nije prijavio svoju imovinu. Sve što sam imao od nepokretne imovine prijavio sam. Naravno, i koliko novca imam na računima u bankama i to sve postoji i može da se vidi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije”, uverava nas Konstantinović.
Oduvek je u Srbiji pitanje šta ko ima i kako je to stekao bilo škakljivo. Velimir Ilić tvrdi da redovno podnosi izveštaj i promenu imovinskog stanja, jer se ne stidi da kaže da je bogat čovek.
Upozorenje političarima o prijavljivanju imovine početkom 2011.
„Oh, da ja uredno prijavljujem imovinu i plaćam porez. Ove godine sam imao taj ekstra porez na zaradu i platio sam oko 350 hiljada dinara. Svake godine sve promene sam prijavljivao. Sve što imam vodi se na mene iako znam da neke kolege prijavljuju firme u inostranstvu i tako skrivaju svoj prihod”, kaže Velimir Ilić.
Da baš svi poslanici nisu uvek bili toliko revnosni i nije neka novost. Godinama su od petooktobarskih promena vrludali i tražili izgovore kako da svoje politički kapitalizovano bogatstvo sklone od očiju građana.
Još uvek se vode polemike, pa čak i preko Ustavnog suda, oko duplih funkcija kojih se dvestotinjak političara, gradonačelnika i lokalnih funkcionera nikako ne žele odreći.
Slobodan Beljanski navodi da u ambijentu nepoštovanja zakona koji su projektovali upravo političari, olako se može raditi suprotno.
„Jednostavno kod nas poštovati zakon i nije neka vrlina. Smatra se naj normalnijom pojavom da se polemiše sa institucijama pravosuđa sa Ustavnim sudom sa regulatornim telima. Naravno, imati drugačiji stav nije ništa loše, ali ne može se ingorisati odluka takvih tela jer to daje loš primer”, zaključuje Slobodan Beljanski.
Tijanić je propustio rokove jer je imovinsku kartu nudio kao građanin a ne kao državni funkcioner. Kakva je tu zapravo razlika, ako je uopšte i ima.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković kaže za naš program da je generalni direktor RTS u obavezi da dostavi imovinsku kartu.
„Imajući u vidu da je Tijanić kao generalni diretktor RTS-a javni funkcioner u smislu zakona Agencije za borbu protiv korupcije s obzitom da je izabran u instituciju čije je osnivač Republika Srbija, što us kladu člana 2 Zakona o Agenciji predstavlja javnu funkciju i on je trebao pre te funkcije dostaviti izvešta, pa se on oglušio pa smo mi poslali upozorenje, a potom i zatražili razrešenje”, kaže direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.
Zašto je došlo do nesporazuma između Agencija za borbu protiv korupcije i generalnog direktora RTS-a, Aleksandra Tijanića, koji tvrdi da nije
Tijanić tvrdi kako neprestano nudi imovinsku kartu kao građanin, ali ne kao funkcioner jer to nije.
funkcioner već novinar i da ga Vlada nije postavila već je primljen na konkursu kao i svi direktori u RTS- u.
Dilema da li je Tijanić funkcioner ili običan građanin zatvorila je pravo državi da proviri u imovinsku kartu prvog čoveka javnog servisa. U kratkom pojašnjenju za naš radio Aleksandar Tijanić je naveo da je podneo imovinski izveštaj ali tužbu na odluku Agencije i da čeka razrešenje čitavog slučaja.
"Godinama dokazujem da nisam državni funkcioner, da sam izabran na konkursu, da nijedan direktor evropskih javnih servisa ne sme da bude funkcioner, jer to vraća javni servis u status državnog radija i televizije", navodi Tijanić.
"Pri tome, neprestano nudim svoju imovinsku kartu kao građanin - u karti nema ništa skriveno, tajanstveno ili bogato - ali je prilažem ne kao funkcioner, već kao građanin. Da je postupak još u toku dokazuje i današnji dopis Agencije da dopunim svoju imovinsku kartu koju sam već predao", naveo je i pisanoj izjavi generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić.
Funkcionerska 'zaštita' imovinskih podataka
Međutim, postoje i druga oprečna tumačenja koja čitav slučaj dovode do apsurda. Valjda je suština Javnog servisa da nije pod kontrolom države. Ako jedirektor RTS vladin službenik, onda ustvari ne postoji javni servis.
„Koliko sam i ja shvatio ni Tijanić ne kaže da je to za njega problem. Pa eto, on čak i hoće da prijavi imovinu ali kao običan građanin a ne kao funkcioner. Ne zaziru svi od toga, ali zazire dobar dio njih, koji verovatno i netačno prijavljuju svoju imovinu. Šta je kod njega problem, ja ne mogu da se upuštam. On smatra da kao direktor javnog servisa nije funkcioner i da bi to bilo protiv statusa tog javnog servisa. Međutim, Agencja smatra drugačije. Videćemo kako će se to razrešiti”, kaže Slobodan Beljanski.
Koliko se zapravo u Srbiji poštuju propisi i nalozi Agencije za borbu protiv korupcije. U Agenciji kažu da je od 18.000 funkcionera, koliko ih podleže obavezi podnošenja izvešaja, zanemarljiv broj onih koji kasne u dostavljanju imovinskog stanja.
Predsednik Administrativnog odbora skupštine Srbije Nenad Konstantinović se pohvalio kako on i njegove skupštinske kolege u skladu sa zakonom podnose imovinske izveštaje.
„Ja praktično ne znam da bilo ko iz Vlade ili Skupštine nije prijavio svoju imovinu. Sve što sam imao od nepokretne imovine prijavio sam. Naravno, i koliko novca imam na računima u bankama i to sve postoji i može da se vidi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije”, uverava nas Konstantinović.
Oduvek je u Srbiji pitanje šta ko ima i kako je to stekao bilo škakljivo. Velimir Ilić tvrdi da redovno podnosi izveštaj i promenu imovinskog stanja, jer se ne stidi da kaže da je bogat čovek.
Da baš svi poslanici nisu uvek bili toliko revnosni i nije neka novost. Godinama su od petooktobarskih promena vrludali i tražili izgovore kako da svoje politički kapitalizovano bogatstvo sklone od očiju građana.
Još uvek se vode polemike, pa čak i preko Ustavnog suda, oko duplih funkcija kojih se dvestotinjak političara, gradonačelnika i lokalnih funkcionera nikako ne žele odreći.
Slobodan Beljanski navodi da u ambijentu nepoštovanja zakona koji su projektovali upravo političari, olako se može raditi suprotno.
„Jednostavno kod nas poštovati zakon i nije neka vrlina. Smatra se naj normalnijom pojavom da se polemiše sa institucijama pravosuđa sa Ustavnim sudom sa regulatornim telima. Naravno, imati drugačiji stav nije ništa loše, ali ne može se ingorisati odluka takvih tela jer to daje loš primer”, zaključuje Slobodan Beljanski.
