U Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu otvorena je izložba fotografija iz života i rada uličnih sakupljača "Gradski rudari", autora Dragana Kujundžića i Samira Delića. Fotografije snažno odslikavaju položaj i društveni status ljudi koji žive od deponija i kontejnera.
Ljudi na čudnom drndavom vozilu, bez marke i broja, u knjiskim zapregama i gradski deponijama. "Gradski rudari", tako ih kroz fotografije predstavljaju Dragan Kujundžić i Samir Delić:
„Vrlo je teško bilo raditi sa ljudima kada dođete i vidite ih u svojoj muci. Znate i da po 14 sati dnevno”, kaže Delić.
Njegov kolega Dragan Kujundžić kaže daje neke utiske teško preneti.
„Neki mirisi, ta prašina i slično. Oni dolaze tamo bez ikakve zaštite, bez maski za lice. Meni je užasno bilo tih par sati. Mogu misliti kako je njima”, kaže Kujundžić.
U Srbiji profesionalno bavi više od 8.000 ljudi, koji sakupe oko 95 odsto od svih prikupljenih sekundarnih sirovina. Na izloložbi nema glavnih junaka sa pedesetak fotografija:
„Oni rade da su oni tu sa nama oni bi izgubili od 1500 do dve hiljade dinara. To je za njih puno, svakog dana”, kaže Šaban Selimović, dodajući da Romi jako dobro znaju kako žive.
„Ovo je napravljeno za neke ljude koji će da saznaju kako ti sakupljači mukotrpno rade i kako dolaze do onog najosnovnijeg-parče hleba”, kaže Selimović.
Formiran i sindikat
Ljudi sa deponija i kontejnera za društvo su nevidljivi, upozorava Osman Balić. To nerazumevanje je posledica nespremnosti da se javnost upozna sa tim radnicima.
Sa izložbe "Gradski rudari", 28. april 2011„Svih ovih godina vekovima konj je naš najbolji prijatelj. Kada sam jednom rođaku predložio da proda konja on je rekao - bolje me ubi' nego da mi uzmeš konja. Kasnije su mi rekli da taj dedica spava sa konjem u štali“, priča Balić.
Vladisalav Jašarević iz Pirota je deo tima koji pokušava da edukuje kolege sakupljače sirovina.
„Znači te traktore trocikle, prikolice, kolica, tu hoćemo da im poboljšamo uslove rada. Na neki način vidimo sa njima šta mogu i hoće. Mi to sada radimo na terenu”, kaže Jašarević.
Za 200 kilograma sakupljenog papira sakupljač dobije 800 dinara, a za tu količinu papira potrebno je da prepešači u proseku dvadesetak kilometara. Problemima lica koja se bave sakpuljanjem sekundarnih sirovina gotovo da se niko nije bavio i njihov položaj je izuzetno težak, upozorava Osman Balić, direktor YUROM centra.
„Sada se u Nišu i Pirotu kopa deponija iz strarih i zapuštenih deponija i vadi se metalni otpad. To niko nije mogao da pretpostavi. Ti ljudi nemaju nikakvu alternativu, oni kopaju zemlju i zbog toga ih mi zovemo gradskim rudarima. Kopaju zemlju da bi izvukli žicu ili stari madrac zakopan pre dvadesetak godina", kaže Balić
Od svakog kilograma sirovine koji se sakupi i proda, za republički budžet izdvaja se 30 odsto. Sakupljači su na taj način prošle godine u budžet uneli više od 50 miliona evra. Zbog toga su registrovali i republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina, čiji je predsednik Šaban Selimović.
„Ti ljudi ni u jednom pogledu nisu zaštićeni. Nemaju ni penziono ni socijalno. Zato je i napravljen ovaj sindikat, prvi u Evropi“, ističe Selimović
Oko 50 odsto romskih domaćinstava ostvaruje prihode od sakupljanja sekundarnih sirovina. O zaštiti zdravlja, zaštiti na radu ovih ljudi gotovo da niko i ne brine.
Ljudi na čudnom drndavom vozilu, bez marke i broja, u knjiskim zapregama i gradski deponijama. "Gradski rudari", tako ih kroz fotografije predstavljaju Dragan Kujundžić i Samir Delić:
„Vrlo je teško bilo raditi sa ljudima kada dođete i vidite ih u svojoj muci. Znate i da po 14 sati dnevno”, kaže Delić.
U Srbiji profesionalno bavi više od 8.000 ljudi, koji sakupe oko 95 odsto od svih prikupljenih sekundarnih sirovina.
Njegov kolega Dragan Kujundžić kaže daje neke utiske teško preneti.
„Neki mirisi, ta prašina i slično. Oni dolaze tamo bez ikakve zaštite, bez maski za lice. Meni je užasno bilo tih par sati. Mogu misliti kako je njima”, kaže Kujundžić.
U Srbiji profesionalno bavi više od 8.000 ljudi, koji sakupe oko 95 odsto od svih prikupljenih sekundarnih sirovina. Na izloložbi nema glavnih junaka sa pedesetak fotografija:
„Oni rade da su oni tu sa nama oni bi izgubili od 1500 do dve hiljade dinara. To je za njih puno, svakog dana”, kaže Šaban Selimović, dodajući da Romi jako dobro znaju kako žive.
„Ovo je napravljeno za neke ljude koji će da saznaju kako ti sakupljači mukotrpno rade i kako dolaze do onog najosnovnijeg-parče hleba”, kaže Selimović.
Formiran i sindikat
Ljudi sa deponija i kontejnera za društvo su nevidljivi, upozorava Osman Balić. To nerazumevanje je posledica nespremnosti da se javnost upozna sa tim radnicima.
Vladisalav Jašarević iz Pirota je deo tima koji pokušava da edukuje kolege sakupljače sirovina.
„Znači te traktore trocikle, prikolice, kolica, tu hoćemo da im poboljšamo uslove rada. Na neki način vidimo sa njima šta mogu i hoće. Mi to sada radimo na terenu”, kaže Jašarević.
Za 200 kilograma sakupljenog papira sakupljač dobije 800 dinara, a za tu količinu papira potrebno je da prepešači u proseku dvadesetak kilometara. Problemima lica koja se bave sakpuljanjem sekundarnih sirovina gotovo da se niko nije bavio i njihov položaj je izuzetno težak, upozorava Osman Balić, direktor YUROM centra.
„Sada se u Nišu i Pirotu kopa deponija iz strarih i zapuštenih deponija i vadi se metalni otpad. To niko nije mogao da pretpostavi. Ti ljudi nemaju nikakvu alternativu, oni kopaju zemlju i zbog toga ih mi zovemo gradsk
Sakupljači su na taj način prošle godine u budžet uneli više od 50 miliona evra.
Od svakog kilograma sirovine koji se sakupi i proda, za republički budžet izdvaja se 30 odsto. Sakupljači su na taj način prošle godine u budžet uneli više od 50 miliona evra. Zbog toga su registrovali i republički sindikat sakupljača sekundarnih sirovina, čiji je predsednik Šaban Selimović.
„Ti ljudi ni u jednom pogledu nisu zaštićeni. Nemaju ni penziono ni socijalno. Zato je i napravljen ovaj sindikat, prvi u Evropi“, ističe Selimović
Oko 50 odsto romskih domaćinstava ostvaruje prihode od sakupljanja sekundarnih sirovina. O zaštiti zdravlja, zaštiti na radu ovih ljudi gotovo da niko i ne brine.
