Dostupni linkovi

Klotz: Beograd nema argumente za podelu Kosova


Wolfgang Klotz
Radovan Borović (Prevod: Maria Glišić)

Volfgang Kloc (Wolfgang Klotz), direktor Fondacije Hajnrich Bel (Heinrich Böll) za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Beogradu, u intervjuu za RSE kaže da bi odustajanje od politike nacionalnih interesa bilo šansa da Srbija popravi svoje odnose sa Prištinom, ali i sa Briselom.

RSE: Kako Vi kao Nemac, koji živi u Srbiji, gledate na nedavnu posetu kancelarke Angele Merkel regionu, pre svega Srbiji?

Klotz: Zadnja poseta kancelarke Merkel regiji, pre svega Srbiji, i ono što je ona rekla u razgovoru, pre svega sa predsednikom Tadićem, je jedno jasno postavljanje pozicija i razjašnjavanje pozicija koje smatram vrlo važnim u celokupnom procesu pridruživanja Srbije EU i procesu postajanja kandidata članice.

RSE: Šta je Beograd propustio da dobije od posete Angele Merkel?

Klotz: Nije propustio u percepciji, već u interpretaciji same posete. Ta pogrešna interpretacija ogleda se u velikom broju izjava koje su se onda javile u srpskoj štampi, koje opet idu u smeru interpretacije ove posete kao poniženja Srbije.

RSE: Dobijanje datuma za početak pregovora sada je dosta neizvesno. Da li je nastavak srpsko-kosovskog dijaloga o takozvanim tehničkim pitanjima u Briselu šansa da Srbija popravi svoje odnose sa Prištinom, ali i sa evropskom administracijom?

Velikom greškom smatram što potenciranjem na nacionalnim interesima Srbije, Beograd, ono na čemu bi sam trebao da potencira, predstavlja kao zadatak Brisela.
Klotz: Šansa postoji principijelno uvek i trebalao bi da se principijelno i iskoristi. Smatram da srpska politika treba da nađe izlaz iz situacije u kojoj stalno sebe smatra postavljenu pred ispunjavanje nekih administrativnih uslova koje Brisel Beogradu nalaže i koje opet, same po sebi, smatra uvredom. Jednostavno mislim da je principijelno pitanje da srpska politika nađe izlaz iz posmatranja tih uslova Brisela kao takvih. Velikom greškom smatram što potenciranjem na nacionalnim interesima Srbije, Beograd, ono na čemu bi sam trebao da potencira, predstavlja kao zadatak Brisela, a to je borba za jedno demokratsko društvo koje živi u nekom blagostanju. Upravo odustajanje od jedne politike nacionalnih interesa, mislim da bi bila rešenje za tu problematiku.

Rešavanje konflikta političkim sredstvima

RSE: Beograd se još uvek tvrdoglavo suprotstavlja i uspostavi kosovskog legitimiteta na severu i ukidanju tamošnjih paralelnih institucija, gde većinom živi srpsko stanovništvo. Da li je to pokušaj da se izlicitira nešto što bi u budućnosti bila i opcija podele Kosova?

Klotz: Čini mi se da je svim stranama već postalo u međuvremenu jasno da Beograd teži ka jednom kompromisu u vidu podele Kosova, u svim mogućim međunarodnim procesima. U tom nastojanju za podelom Kosova mi se čini da Beograd nema argumente. Jedini argument Beograda u nastojanju da izdejstvuje taj kompromis jeste pokušaj da se pokaže kako je Vlada u Prištini nesposobna da deo Kosova severno od Ibra administrira u sklopu svoje države. Beograd živi od bespravnog stanja koje vlada na severu Kosova, upravo pospešujući takvo stanje, koje opet treba da ukaže na nesposobnost Prištine da administrira sever.

FOTOGALERIJA: Angela Merkel u poseti Beogradu

x

RSE: Zašto je teško na severu Kosova uspostaviti vladavinu zakona i prava?

Klotz: Upravo iz razloga što već 10 godina na severu Kosova, među tih otprilike 50.000 Srba koji tamo žive, ne vlada pravo. Prepušteni su strukturama koje su kriminalne. Samim tim raste osećaj da je nemoguće uspostaviti vladavinu prava na Kosovu.

RSE: Da li je moguće da vlasti Kosova pređu crvenu liniju, da uspostave punu kontrolu i da takvim potezima destabilizuju samo Kosovo i odmaknu i Srbiju i Kosovo od mogućih dogovora koji su u petak počeli u Briselu?

Klotz: Dodatni zahtevi kancelarke Merkel pri njenoj poseti Srbiji bili su dovođenje EULEX-a na sever Kosova i razgradnja paralelnih struktura. Ukoliko bi došlo do toga, to bi značilo razrešavanje konflikta političkim sredstvima, bez ugrožavanja mira. Ukoliko ne bi došlo do toga, međunarodna zajednica morala bi da reaguje i da, dovođenjem svojih struktura, kao što su KFOR i EULEX, uspostavi rešenje konflikta. Ne samo da će morati to da uradi, već će to i uraditi.

RSE: Evro-skeptici, posle posete kancelarke Merkel Beogradu, imaju još veći alibi za tvrdnju da EU uslovljava Srbiju definitivno pitanjem Kosova. Istovremeno, evropska podrška opada. Kako je moguće pridobiti Srbiju i Kosovo EU zajedno ili možda jedno po jedno? Da li je moguće da Brisel, kada Kosovo ispuni određene uslove, s obzirom na činjenicu da je većina zemalja Unije prihvatila kosovsku nezavisnost, dobije poziv za članstvo pre Srbije?

Klotz: Pitanje da li bi Srbija i Kosovo mogli zajedno, ili jedno po jedno, da uđu u EU, nije od centralnog značaja. Da zajedno uđu u EU, ne smatram ni nužnošću. Ukoliko pak dođe do neistovremenog pristupanja kandidaturi ili članstvu, biće potrebno potpisivanje određenog sporazuma, koji bi garantovao da Srbija neće blokirati kasnije pristupanju Kosova, ili obrnuto.

Srbija treba da se zapita šta je potrebno njenom društvu

RSE: Da li je moguće da Kosovo dobije poziv pre Srbije?

Klotz: Teoretski, bilo bi moguće da Brisel pozove pre Kosovo, kao što bi moglo da pozove i Crnu Goru, mada, s obzirom na to da je Kosovo veličine grada Londona, ne vidim smisao u tome da se prave veći problemi nego što već postoje. Sumnjam da će Brisel to uraditi. U slučaju da se Beograd odluči da ostane u svojoj poziciji - ili EU ili Kosovo - a to je odluka Beograda, a ne Brisela, onda je moguće da se Brisel odluči da pozove Kosovo pre Srbije u EU.

RSE: Nemačka je decenijama egzistirala podeljena između Istočne i Zapadne. Model koji je tamo primenjen funkcionalno je nemoguće sprovesti u odnosima Srbije i Kosova. Da li iskustvo Nemačke može pomoći u traganju nekog rešenja koje bi bilo prihvatljivo za Srbiju, a onda i za Kosovo?

Klotz: U procesu kriznog menadžmenta moguće je da se primenjuju razna iskustva iz svih krajeva sveta, ali to je u domenu kriznog menadžmenta, a mi govorimo o rešavanju konflikta u kome primena tuđih iskustava ne može da doprinese poboljšanju, već samo promena pozicija, kako Beograda tako i Prištine, je uslov da se konflikt reši. U pogledu Srbije bi to značilo da se Srbija napokon odvoji od svog stava da stalno mora da ispunjava uslove koje postavlja Brisel. Naspram toga bi trebalo da se zapita šta je potrebno srpskom društvu i šta to društvo zaista želi i na to da stavi akcent. Mogli bi smo ovde da se pozovemo na neko nemačko iskustvo, ali ne toliko na iskustvo u odnosu Savezne Republike Nemačke sa nekadašnjom Demokratskom Republikom Nemačkom, već u odnosu na nekadašnje istočne oblasti koje su izgubljene posle 1945. godine i kojih se kancelar Vili Brant, u njegovim pregovorima sa Poljskom, odrekao. Zanimljiva može da nam bude činjenica da je tada, u rešavanju pitanja nekadašnjih istočnih oblasti Nemačke, koje sada pripadaju zapadnoj Poljskoj, upravo pozicija stranke Angele Merkel, koja tada nije bila u toj stranci s obzirom na to da je odrasla u Istočnoj Nemačkoj, bila ta da se Savezna Republika Nemačka neće odreći tih oblasti sve dok ne postoji Mirovni ugovor o 1945. godini, što bi moglo da bude slično današnjoj poziciji Srbije naspram Rezolucije 1244. Nasuprot toj poziciji, pozicija koju je zastupao Vili Brant i njegova stranka, bila je ta da je postojao određeni legitimitet da se nastoje održati te oblasti na osnovu nepostojanja sporazuma, ali je bio isto toliko svestan činjenice da, ukoliko bi istrajavali na održanju tih oblasti, to bi značio jedan novi ratni sukob.
Kada čujem predsednika Tadića kako govori da današnja „nova“ Srbija svoje legitimne i nacionalne interese zastupa samo mirovnim i političkim sredstvima, onda se teško mogu otrgnuti utisku da ti interesi nisu drugačiji od onih koji su bili svojstveni „staroj“ Srbiji

RSE: Da li Srbija ima šansu da prepozna ili dobije nekog svog Vili Branta?

Klotz: To je nešto od čega polazim ili čemu se nadam.

RSE: Ko bi mogao da bude ta ličnost? Kakve političke i nacionalne okvire treba da ima srpski Vili Brant?

Klotz: Kada čujem predsednika Borisa Tadića kako govori da današnja „nova“ Srbija svoje legitimne i nacionalne interese zastupa samo mirovnim i političkim sredstvima, onda se teško mogu otrgnuti utisku da ti interesi nisu drugačiji od onih koji su bili svojstveni „staroj“ Srbiji, već da su se samo metode u ispunjavanju tih želja promenile. Kada bi predsednik Boris Tadić rekao srpskom društvu da moramo da se odreknemo nekih od tih supstancionalnih substancijalnih nacionalnih interesa iz razloga što bi pokušaj da sledimo te naše interese, ili neke od njih, značio neki novi ratni sukob, te suočio srpsko društvo sa tim, onda bih mogao za njega da kažem da je srpski Vili Brant.

Fokus na tuđim, ne na svojim žrtvama

RSE: Balkan je opterećen ratnim nasleđem. Gotovo sve države imaju nerešene odnose sa susedima. Pitanje ratnih zločina dugo će biti kamen oko vrata nacionalnom pomirenju naroda. Koliko nemačko iskustvo može doprineti prevazilaženju tih problema?

FOTOGALERIJA: Kosovo: Snage KFOR-a

Klotz: Postoji jedno specifično nemačko posleratno iskustvo, pogotovo iskustvo koje se vezuje za generaciju nas tzv. šezdesetosmaše, kojima i ja pripadam i čega sam postao svestan tek kada sam počeo da radim u Beogradu. U mojim mnogobrojnim razgovorima, koje sam vodio u Srbiji i regiji, u kontekstu suočavanju sa prošlošću, čime se isto bavimo, postao sam svestan da je moja generacija itekako svesna broja žrtava holokausta, ali zato retko ko od moje generacije zna, ili ima predstavu, o tačnom ili približno tačnom broju palih nemačkih vojnika tokom II svetskog rata. To mislim da je upravo taj fokus - na tuđim žrtvama, a ne sopstvenim. To je bila bitna tačka prekretnica koja se desila između 50-tih i 60-tih. To je nešto što bi moglo da bude od velike pomoći u kontekstu država Balkana posle 90-tih.

RSE: Protokom vremena, stvari na Balkanu postaju sve složenije, izuzev Hrvatske koja jula 2013. godine institucionalno napušta region. Ostale države imaju svoje unutrašnje slabosti, počev od Bosne, Crne Gore, Makedonije, Srbije. Međunarodan zajednica prisutna je 20-tak godina i po svojoj prilici teško uspeva da izmeni odnose koji dominiraju unutar ovih država i naroda. Zašto je to tako?

Klotz: Zašto je to tako, meni je jasno, ali samim tim postavlja se drugo pitanje. Razlog tome jeste što sama volja naroda, ono što narod želi za sebe i za svoj život, niti biva artikulisano, niti percipirano od strane političkih elita. To je razlog zašto ne dolazi do izmena odnosa koji dominiraju unutar ovih država i naroda. Zašto je to tako jeste drugo interesantno pitanje, koje bi trebalo da se rešava u plenumu i razgovoru između svih ovih strana.

RSE: U Beogradu ste 2,5 godine. Šta bi vaše nemačko poreklo i iskustvo moglo da preporuči, u konkretnom slučaju naroda i država Balkana?

Klotz: Posmatrajući ovo društvo i to da volja naroda ne postaje političkom voljom, da potrebe pojedinca, kao građanina, ne bivaju artikulisane kao potrebe pojedinca, već da ovde narodi i dalje razmišljaju u kolektivu i prate kolektivne interese, samim tim je moguće govoriti o kategorijama kao što su nacija i etnos. Moja preporuka bi bila ta da se treba okrenuti od kolektivnog ka individualnom i to politički artikulisati kao političku volju građana.

RSE: Dolazite iz Fondacije Hajnrich Bel koja pripada Zelenoj stranci u Nemačkoj i Vi ste opozicija aktuelnoj kacelarki. Nemate neke primedbe na to što ona radi u Nemačkoj i u svetu?

Klotz: Nemam primedbe na to što je rekla u Beogradu, ali naravno da imam primedbe u mnogim drugim poljima i domenima, ticalo se to ekonomske politike, međunarodne politike ili unutarnje politike u Nemačkoj.

Pogledajte komentare (42)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG