Dostupni linkovi

Vanredna vijest

U Srbiji se još poriče postojanje logora


Bivši logor Stajićevo kod Zrenjanina, foto: Vesna Anđić
Nove optužnice koje bi došle iz Hrvatske ne doprinose pomirenju, prva je zvanična reakcija Beograda na vest da je Hrvatsko državno odvjetništvo utvrdilo odgovornost vrha bivše JNA za logore u Srbiji i Hrvatskoj. Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije dobilo ništa od hrvatskih kolega, rečeno je našem radiju, kao i da za dalje korake u već započetoj istrazi o mučenju hrvatskih zarobljenika u tim logorima čekaju dodatnu dokumentaciju i dokaze iz Zagreba.

U Srbiji se uglavnom poriče postojanje tih logora i sistematskog zlostavljanja zatvorenika, a mesta u kojima su zatvarani građani Hrvatske nazivaju se sabirnim centrima.

Ni 19 godina od pada Vukovara, koji je zauzela tadašnja JNA potpomognuta paravojnim formacijama, nije stavljena tačka na organizovanje logora u Srbiji u koje su u jesen 1991. masovno dovođeni građani Hrvatske. Oni koji su prošli kroz užas logora u Begejcima ili Stajićevu svedoče o stalnim batinanjima i zlostavljanjima zbog čega neki od njih nikada nisu izašli iz ovih prostora ograđenih bodljikavom žicom.

Kroz dva logora u Srbiji prošao je i današnji gradonačelnik Vukovara Željko Sabo. Na Dan sećanja na žrtvu Vukovara 1991 Sabo kaže za RSE da se zalaže za pomirenje, ali i za gonjenje onih koji su odgovorni za ubijanja i mučenja ratnih zarobljenika.

Željko Sabo, oktobar 2010
“Bili smo u jednoj štali u Begejcima, bili smo tučeni. Dobio sam toliko batina da su mi dva rebra polomljena u Begejcima, u Nišu ključna kost. Te ljude koji su osmislili takav način ratovanja treba procesuirati i mislim da o tome treba govoriti”, kaže Sabo.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine nakon najave iz Zagreba da se privodi kraju optužnica nije dobilo ništa. Objašnjeno nam je da su nakon krivične prijave Udruge Vukovar 1991. za ratne zločine nad zarobljenicima u više logora u Srbiji podnete maja 2008. proveravali te informacije.

Kako u tome nije bilo dovoljno elemenata traženi su dodatna dokumentacija i dokazi iz Zagreba. Potom će na osnovu Sporazuma iz 2006. o saradnji u predmetima ratnih zločina odlučiti o daljim koracima, kažu u tužilaštvu u Beogradu.

Jedinu zvaničnu reakciju na najavu hrvatskog tužilaštva dobili smo od zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. On kaže da bi vremenom trebalo zatvarati sve te slučajeve a ne otvarati neke nove jer to ne doprinosi pomirenju.

„To je malo suprotno u odnosu na ono o čemu se govori kada dođe do političkih susreta na najvišem nivou. Ja nemam ništa protiv da se procesuiraju svi oni koji su počinili ratne zločine ali ako idemo ka stavljanju tačke na ono što je bilo u prošlosti, ako idemo ka nekom regionalnom pomirenju, ne znam čemu sve to vodi. Mislim da to ne vodi u tom smeru. To vodi otvaranju recipročnih slučajeva sa naše strane i onda ćemo se svi vrteti u krug“
, poručuje Dačić.

Logorima upravljala JNA


U Hrvatskom državnom odvjetništvu ne žele da govore o predmetu na kome rade. Samo je saošteno da je pred Županijskim sudom u Osijeku u toku istraga o ratnim zločinima počinjenim u logorima u Srbiji. "Očekuje se udovoljenje molbama nadležnih sudova u Srbiji", navodi se u kratkom saopštenju hrvatskog tužilaštva.

Tamošnji mediji su preneli da će Zagreb uskoro poslati optužnicu u Beograd. General Aleksandar Vasiljević, šef Uprave bezbednosti Sekretarijata za narodnu odbranu u vreme početka rata u Hrvatskoj i BiH, koga prema navodima hrvatskih medija, tužilaštvo u Zagrebu smatra najodgovornijim za organizovanje logora nije odgovarao na naše pozive.
Milomir Šalić, istražni sudija Vojnog suda u Beogradu, koji je u to vreme vodio istrage protiv hrvatskih zarobljenika, i dalje tvrdi da su to bili centri za zadržavanje.


A beogradski advokat Milomir Šalić, istražni sudija Vojnog suda u Beogradu, koji je u to vreme vodio istrage protiv hrvatskih zarobljenika, dalje tvrdi da su to bili centri za zadržavanje koji su, kaže, funkcionisali po pravilima međunarodnog prava, te da u njima nije bilo sistematskog mučenja.

“I da su u tim centrima bila lica koja su kao pripadnici poražene strane u sukobu bili razoružani i zadržani dok nije došlo do razmene. E sad da li je tu bilo nekih pojedinačnih incidenata, znate čak i u uređenim sistemima izdržavanja kazne ima takvih nekih propusta ličnih ali mislim da to sistemski i sistematski nije bilo”
, tvrdi Šalić.

Na pitanje na osnovu čega može da tvrdi da nije bilo sistematskg mučenja zatvorenika Šalić kaže “da je bilo sistematski to bi dosad sigurno bilo procesuirano u Srbiji”.

“Sad što oni hoće to da predstave kao neko neosnovano zadržavanje da bi na osnovu toga dobili nekakvu materijalnu odštetu to je druga problematika. To su sve pozicije zbog ovih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde”
, odgovara Šalić.

O logorima Stajićevo i Begejci govorilo su i na suđenju Slobodanu Miloševiću. U Fondu za humanitarno pravo, čiji su predstavnici bili sa članovima Udruge Vukovar 1991. kada su srpskom tužilaštvu predavalu krivičnu prijavu, kažu da o logorima u Srbiji postoji jako puno
U Fondu za humanitarno pravo kažu kako postoje dokazi da je logorima upravljala JNA.
svedoka i dokumentacije.

Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo kaže da je u logorima Stajićevo, Begejci, ali i u logorima u Aleksincu, u vojnom istražnom zatvoru u Beogradu, u Nišu, bilo zavoreno negde oko pet hiljada hrvatskih civila iz Vukovara i okoline.

“Mi smo kao organizacja za ljudska prava razgovarali sa brojnim svedocima koji su preživeli te logore i koji su vrlo spremni i da svedoče i da ukažu na lica koja su činila zločine u tim logorima. Postoji i dokumentacija iz koje se vidi da je tim logorima upravljala JNA!"
, tvrdi Orlovićeva.

Vukovarci nisu uspeli do sada da posete logore u Srbiji, pogotovo Stajićevo. Kažu da će kada počene proces za logore ponovo tražiti od predsednika Srbije da u Stajićevu postave spomen ploču i da će na tome meriti evropsku politiku Borisa Tadića.

A gradonačelnik Vukovara Željko Sabo poručuje da je želja nekadašnjih logoraša pre svega da se prizna da su logori postojali.

„Ako sam ja bio zarobljenik u Nišu i ako se ne prihvati da sam bio ratni zarobljenik kao što jesam, onda sam bio agresor koji je kroz svoje delovanje kao pripadnik 204. vukovarske brigade prošao duboko u Srbiju, čak do Niša“
, zaključuje Sabo.

Posetivši Vukovar pre desetak dana predsednik Srbije Boris Tadić izvinio se porodicama svih nevino stradalih žrtava na Ovčari 1991. godine.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG