Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Manjine u Srbiji govore tiho


Katolička crkva u Hrtkovcima
Osamnaestog jula, prvog dana prve zvanične posete hrvatskog predsednika Srbiji, predviđen je susret dva predsednika Ive Josipovića i Borisa Tadića na salašu sa predstavnicima hrvatske manjine u Vojvodini a zatim i prisustvo proslavi 20. godišnjice osnivanja Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini.

Drugog dana su politički razgovori u Beogradu i u okviru manje oficijelnog dela posete, uzvraćajući martovsku vožnju brodićem i šetnjom Opatijskom rivijerom, predsednik Srbije će svog gosta prošetati Terazijama i Kalemegdanom, nije najavljena vožnja brodićem po Dunavu ili Savi.

Pripadnici hrvatske manjine nadaju se da će poseta predsednika Hrvatske doneti relaksaciju i u međuljudskim odnosima jer, kažu, svaka poruka sa vrha vlasti direktno utiče na povećanje ili smanjivanje tenzija među ljudima.

Hrvati su u Srbiji postali priznata manjina tek početkom 2000-tih godina, od tada oni ostvaruju svoja manjinska prava ali još nisu dostigli “manjinske starosedeoce”, Mađare, Rusine, Rumune, Slovake...kažu naši sagovornici. Dalje, kažu da žive sa svešću da prema njima još ima dosta podozrenja iz vremena 90-ih i da treba raditi na otklanjanju nepoverenja. Slaven Bačić, predsednik Nacionalnog saveta Hrvata:

“Nemojte zaboraviti da ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da negativne predrasude u srpskom narodu postoje na prvom mestu prema Albancima a zatim odmah na drugom prema Hrvatima.”

Zato je i predsednik najveće partije vojvođanskih Hrvata Petar Kuntić najavio posetu hrvatskog predsednika ovim rečima:

“Desilo se što se desilo, bio je jedan strašan rat i zasigurno ne treba biti preterani optimista da će se sada, sa nekoliko bilateralnih akcija zaboraviti šta se dogadjalo, ali je dobro da idemo naprijed. Idemo u budućnost i ne okrećemo se previše, ne zagledamo šta je bilo i ko je kriv.”

U Hrtkovcima nema poverenja


Koliki je iskorak napravljen od Hrtkovaca 1991., kada su Šeseljevci proterivali Hrvate do danas? Logično je da to upitamo stanovnike ovog malog sremskog mesta postalog poznatog po zlu. Danas je to mešovito selo iz kog su delimično otišli tada nepoželjni Hrvati a u njihove kuće se, razmenom, doselili Srbi, tada nepoželjni u Hrvtaskoj.

Nismo očekivali ono sa čim smo se suočili. Na jedvite jade nekoliko rečenica, pod uslovom da se ne saopšti ime sagovornika. Evo kako je NN objasnio zašto neće javno da govori:

“Đavo ne spava, znate. Niti mi verujemo puno njima niti oni nama."

RSE: Ko su ‘oni’?

NN: Pa, ljudi koji su se doselili ovde. I onda , taman se to sada primirilo, pa da ne bismo mi kvarili, bolje ne davati izjave...Bolja je situcija nego pre, ali imate podozrenja...”

Mimikrija


Interesovalo nas je, dalje od Hrtkovaca, u urbanim sredinama, kako se postaje manjinac i sa kakvim osećanjima. Kako je to bilo nekada a kako danas? Razgovarali smo o tome sa Tomislavom Žigmanovim, književnikom i publicistom iz Subotice:

RSE: Koje ste godište?

Žigmanov: 1967.

RSE: Kad ste shvatili da ste Hrvat a ne pripadnik većinskog naroda? I na koji način ste to shvatili?

Žigmanov: Sredinom 80-ih godina , kada sam počeo biti distingviran kao različit. Jer sam govorio ikavicu, jer sam imao ime Tomislav a prezime Žigmanov u komunikaciji sa drugima sam sebe uočavao kao različitog. Tijekom studiranja u Novom Sadu 90-ih godina to je bilo čak dotle došlo da se morala očitovati neka vrsta mimikrije, prikrivanja vlastitih obrazaca ponašanja a čak, nekiput i govora.

RSE: Hoćete da kažete da ste govorili ekavicu da ne biste imali problema?

Žigmanov: Da, u javnosti. To se i sada događa. Znate da manjine govore tiše da se ne bi očitovali. Znate da Mađari u Novom Sadu govore dosta tiho jer je bilo napada na njih!

RSE: Da li se dogodi i danas da ponekad pomislite da biste bolje prošli , kad biste govorili ekavicu?

Žigmanov: Da. Da. I danas.

RSE: Da li se osećate danas kao građanin prvog ili drugog reda u Srbiji?

Žigmanov: Osećam se kao građanin prvog reda koji to mora stalno da izbori. Sa druge strane sam i ravnatelj jedne ustanove ( Zavoda za kulturu vojvodjanskih Hrvata) koja je pre nedelju dana dobila kamen u prozor i razbijena su nam stakla.

RSE: Mislite da je to zbog toga što je to hrvatska ustanova?

Žigmanov: Mi to tako tumačimo jer drugi prozori nisu razbijeni.

Manje razbijenih prozora


Slavena Bačića, predsednika Nacionalnog saveta Hrvata, pitali smo kako se odnosi između dve države reflektuju na svakodnevni život Hrvata u Srbiji. On je rekao da svaka poruka sa vrha vlasti direktno utiče ili na smanjivanje tenzija, kao što je to slučaj sa poslednim porukama predsednika Srbije u susretima sa Ivom Josipovićem ili na povećanje tenzija kao u prethodnom periodu, kada su srpsko-hrvatski odnosi bili veoma zategnuti:

“Nekako baš u vreme zahlađenja odnosa zadnjih meseci prošle godine započeo je upis u posebne spiskove birača nacionalnih manjina. Pripadnici naše manjine su osetili tu retoriku srpskog ministra vanjskih poslova u kojoj je Hrvatska bila stalno na tapetu. To je bio razlog zašto je malo ljudi bilo prijavljeno na tim posebnim spiskovima. To se odmah oseti na terenu.”

Zato, naši sagovornici nisu krili nadu da će topliji odnosi između dva predsednika doneti i njima relaksaciju. Naš anonimni sagovornik u Hrtkovcima kaže:

“Mislimo da će samim zbližavanjem dve države verovatno i nama biti bolje.”

Tomislava Žigmanova koji je govorio o razbijenim prozorima koji svedoče kako još puno treba raditi na suzbijanju nacionalnih netrpeljivosti, pitali smo:

RSE: Da li mislite da direktni efekat susreta dva predsednika može biti manje razbijenih prozora?

Žigmanov: Da.

*****
Možda bi vas mogli zanimati i tekstovi
Nacionalne manjine kao most za bolje odnose sa susedima
Prva poseta Ive Josipovića Srbiji
Josipović i Tadić: Sporove moguće rešavati dogovorima

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG