“Rendgenski snimak Srbije”, kako su često nazivani odgovori na 2483 pitanja iz Upitnika Evropske komisije, Briselu će pružiti uvid u još jednu, socijalnu dimenziju života u Srbiji, do sada skrivenu iza, na primer, saradnje s Tribunalom u Hagu ili odnosa Beograda prema Kosovu.
U Srbiji oko milion ljudi nema kupatilo. Milion i po nema čak ni nužnik. Gotovo milion nema kanalizaciju. Pola miliona nema čistu vodu za piće. 30.000 živi bez struje… statistika je koja proizilazi iz odgovora srpskih vlasti na Upitnik Evropske Komisije, a sačinjena je prilikom poslednjeg popisa.
Javnost u Srbiji šokirala je činjenica da je dokument koji predstavlja iskorak zemlje ka Evropi, istovremeno pokazao da veoma veliki broj njihovih sugrađana nema ono što bi se moglo smatrati civilizacijskom normom ili osnovnim ljudskim pravom.
“Ako je ovaj Upitnik Evropske Komisije bio potreban i samo da bi smo mi shvatili gde živimo i u kakvom orkuženju rastu naša deca, onda jeveć to dovoljan uspeh”, smatra Ivan Andrić, poslanik opozicione Liberalno demokratske partije, stranke koja se zalaže za put Srbije ka Evropi.
On dodaje da su podaci o uslovima u kojima zaista žive građani Srbije, do sada uglavnom ostajali nevidljivi, zasenjeni “velikim političkim temama”.
“Mi smo imali za vreme vlade Zorana Đinđića jedan period u kome se vlast u Srbiji bavila životnim problemima građana, ali, od tada to ne postoji. Prosto, uvek su velike teme, na neki način, izgovor da se bavite onime što je stvarno problem u politici, a to je kako da ljudima omogućite da žive bolje stvarno. Mi očekujemo da, kako se Srbija bude kretala napred u procesu evropskih integracija, da će i te životnije stvari imati sve veći značaj”, kaže Andrić.
Dovesti Evropu u Srbiju
Da je kvalitet života građana zaspostavljen, saglasan je i Nikola Jovanović, glavni urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija“. On smatra da će na tom polju vlasti morati još mnogo da rade, ukoliko žele da Srbija postane deo Evrope.
Redovi pred SOS marketom u Beogradu, Foto: Radovan Borović„Dok kvalitet života običnog čoveka u Srbiji ne bude makar na nekom proseku evropskog, možemo reći da niti je Srbija na pravom putu da postane deo Evrope, niti će građani taj proces u nekoj velikoj meri podržavati. Definitivno je tačno da je mnogo važnije dovesti Evropu u Srbiju, nego napraviti od Srbije formalno državu članicu EU. Govori se često da Srbija jeste deo Evrope, ali, na žalost, to je u nekim aspektima samo u geografskom smislu“, ocenio je Nikola Jovanović.
Dramaturg Jovan Ćirilov, kaže da, sudeći prema nekim odogovorima na pitanja iz Upitnika, ispada da smo još veoma daleko od Evrope.
“To ne znači da ne treba da težimo, jer nismo jedina zemlja sa tako lošom statistikom u ovom delu Evrope i Balkana, pa, prema tome, mislim da stručnjaci koji dozvoljavaju mogućnost da mi budemo kandidati i uđemo u EU, verovatno bolje znaju da se može ući i uprkos tome. Ako bi smo čekali još jedno pet, deset ili dvadeset godina da se to sve sredi, onda tamo nikada ne bi smo ni ušli”, smatra Ćirilov.
Osim podataka koji ukazuju na loš životni standard, u odgovorima iz Upitnika, pažnju privlači i to da građani Srbije legalno poseduju 1,2 miliona komada legalnog vatrenog oružja, zatim, da prema podacima iz 2006. 33,6 odsto odraslog stanovništva puši, a da čak 40,3 odsto svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol.
U Srbiji oko milion ljudi nema kupatilo. Milion i po nema čak ni nužnik. Gotovo milion nema kanalizaciju. Pola miliona nema čistu vodu za piće. 30.000 živi bez struje… statistika je koja proizilazi iz odgovora srpskih vlasti na Upitnik Evropske Komisije, a sačinjena je prilikom poslednjeg popisa.
Javnost u Srbiji šokirala je činjenica da je dokument koji predstavlja iskorak zemlje ka Evropi, istovremeno pokazao da veoma veliki broj njihovih sugrađana nema ono što bi se moglo smatrati civilizacijskom normom ili osnovnim ljudskim pravom.
“Ako je ovaj Upitnik Evropske Komisije bio potreban i samo da bi smo mi shvatili gde živimo i u kakvom orkuženju rastu naša deca, onda je
Podaci o uslovima u kojima zaista žive građani Srbije, do sada su uglavnom ostajali zasenjeni “velikim političkim temama”, kažu u LDS-u.
On dodaje da su podaci o uslovima u kojima zaista žive građani Srbije, do sada uglavnom ostajali nevidljivi, zasenjeni “velikim političkim temama”.
“Mi smo imali za vreme vlade Zorana Đinđića jedan period u kome se vlast u Srbiji bavila životnim problemima građana, ali, od tada to ne postoji. Prosto, uvek su velike teme, na neki način, izgovor da se bavite onime što je stvarno problem u politici, a to je kako da ljudima omogućite da žive bolje stvarno. Mi očekujemo da, kako se Srbija bude kretala napred u procesu evropskih integracija, da će i te životnije stvari imati sve veći značaj”, kaže Andrić.
Dovesti Evropu u Srbiju
Da je kvalitet života građana zaspostavljen, saglasan je i Nikola Jovanović, glavni urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija“. On smatra da će na tom polju vlasti morati još mnogo da rade, ukoliko žele da Srbija postane deo Evrope.
Dramaturg Jovan Ćirilov, kaže da, sudeći prema nekim odogovorima na pitanja iz Upitnika, ispada da smo još veoma daleko od Evrope.
“To ne znači da ne treba da težimo, jer nismo jedina zemlja sa tako lošom statistikom u ovom delu Evrope i Balkana, pa, prema tome, mislim da stručnjaci koji dozvoljavaju mogućnost da mi budemo kandidati i uđemo u EU, verovatno bolje znaju da se može ući i uprkos tome. Ako bi smo čekali još jedno pet, deset ili dvadeset godina da se to sve sredi, onda tamo nikada ne bi smo ni ušli”, smatra Ćirilov.
Osim podataka koji ukazuju na loš životni standard, u odgovorima iz Upitnika, pažnju privlači i to da građani Srbije legalno poseduju 1,2 miliona komada legalnog vatrenog oružja, zatim, da prema podacima iz 2006. 33,6 odsto odraslog stanovništva puši, a da čak 40,3 odsto svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol.
