Šef delegacije Evropske unije u Beogradu ocenio je da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije generalno pozitivan, ali i upozorio da je taj napredak neujednačen. Tim povodom, Vlada u Beogradu najavila je usvajanje Akcionog plana za rad u oblastima na koje je Evropska komisija iznela zamerke, a reč je pre svega o reformi pravosuđa i suzbijanju korupcije, ali i završetku saradnje sa Hagom.
Uz ocenu da bi najnoviji izveštaj trebalo shvatiti kao ozbiljno upozorenje, analitičari ne veruju da usvajanje Akcionog plana može ubrzano rešiti nagomilane probleme.
Izveštaj Evropske komisije precizno ukazuje na ključne izazove sa kojima Srbija treba da se suoči kako bi obezbedila najbolje moguće mišljenje za status kandidata, izjavio je šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer.
Navodeći da su "to važne lekcije za Srbiju", Dežer je podvukao da je jasno da je vladavina prava ključni element.
Vensan Dežer i Mirko Cvetković, Beograd, 10.11.2010.
“To je pravosuđe, borba protiv organizovanog kriminala i borba protiv korupcije. U svim ovim oblastima smatramo da mora da se postigne mnogo veći napredak. Kada je reč o pravosuđu, želimo da vidimo da reforme koje su započete daju jasne rezultate. Takođe želimo da bude postignuta nezavisnost pravosudnog sistema, ovo je kritični element. Ukazali smo na probleme u izboru sudija i tužilaca i želimo da vidimo poboljšanja u ovoj oblasti”, naveo je Dežer.
U odgovoru na zamerke Evropske komisije, Vlada Srbije najavljuje usvajanje Akcionog plana od 10 tačaka, koji će biti usvojen do posete evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, a koji 24. novembra u Beograd donosi Upitnik Evropske komisije.
Srbija će, prema rečima vicepremijera Božidara Đelića rečima, u narednom periodu intenzivno raditi na rešavanju problema u 10 različitih oblasti, kao što su pitanja reforme pravosuđa, korupcije, nezavisnih regulatornih tela, restitucije, azilanata, ekonomskih reformi i položaja manjina:
"Dobili smo novi randevu sa Evropom zakazan za sledeću godinu, obećavajući randevu za dobijanje statusa kandidata i, po mogućnosti, za početak pregovora za ulazak u EU. Da bismo dobili pozitivno mišljenje komisije, moramo završiti veliki reformski posao do juna, kada će Komisija početi da piše konkretno mišljenje povodom naše zemlje“, rekao je Đelić.
Zahvalnost za negativne ocene
Premijer Srbije Mirko Cvetković i predsednik EK Žoze Manuel Barozo, Brisel, mart 2010Na svim spornim tačkama će se raditi, nadovezuje se premijer Mirko Cvetković, a na pitanje zašto je bilo potrebno da Evropska komisija uputi zamerke, pa da vlasti počnu da se rešavaju probleme koji se, kako sami priznaju, tiču pre svega građana Srbije, ima spreman odgovor:
„Dakle, da je moglo da se postane član Evropske unije za godinu dana, i druge zemlje bi postale. To je jedan proces koji traje godinama, vi menjate i načine ponašanja, i propise, i regulativu i mi u tom pravcu istrajavamo i nadalje. Ja sam upravo zbog toga i zahvalio na delu izveštaja u kome je skrenuta pažnja na negativu.“
Među negativnim tačkama svakako je i završetak saradnje sa Haškim tribunalom, a kada je reč o Kosovu, vlastima Srbije preporučuje se da prihvate kosovske carinske pečate, jer to može podstaći trgovinu, a time i standard građana.
Uodgovoru na ovaj zahtev, premijer Cvetković kaže da veruje da će biti pronađeno kompromisno rešenje.
„To je stvar koja se takođe diskutuje, ja ne mogu sada da vam govorim rešenja, ali verujem da će biti nađeno ono koje će uvažiti i interese Srbije, a mi smatramo da je u ovom trenutku Kosovo u okviru Rezolucije 1244“, navodi Cvetković.
Sve tačke izveštaja Evropske komisije, a pre svega one koje se tiču unutrašnjih pitanja, trebalo bi shvatiti kao ozbiljno upozorenje, procenjuju analitičari.
“Mislim da ćemo biti, i da već sada jesmo, pod lupom vrlo pažljivog posmatranja, a da toga možda nismo ni svesni. Sve to što se događa u nekom kratkom vremenu, a za nas je gomila nekog empirijskog materijala, u Evropi iz toga izvlače tendencije i, ukratko, jako dobro poznaju situaciju”, kaže Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbije.
Ovo se pre svega odnosi na borbu protiv korupcije u kojoj su načinjeni brojni propusti, nedovoljnu kontrolu trošenja budžetskih sredstava, finansiranja političkih stranaka, i raspolaganja javnom imovinom, te netransparentnost procesa izbora sudija i tužilaca. Akcioni plan Vlade teško da može da otkloni sve te propuste, kaže Goati.
“Ja mislim da će to biti jedan napor Vlade da se u većoj meri regulišu problemi, da će taj napor unekoliko pomeriti stvari, ali nisam preveliki optimista, niti naivan da verujem da će to kao rukom odneti probleme”, navodi Goati.
Najavljujući da će se preporukama iz izveštaja EK koristi pri popunjavanju Upitnika za kandidaturu, u Vladi ipak veruju da će taj posao biti završen do kraja prvog tromesečja sledeće godine. Opšta je ocena da je izveštaj dobronamerno i veoma objektivno štivo koje, prema rečima vicepremijera Đelića, odražava dosta realnu sliku Srbije.
Uz ocenu da bi najnoviji izveštaj trebalo shvatiti kao ozbiljno upozorenje, analitičari ne veruju da usvajanje Akcionog plana može ubrzano rešiti nagomilane probleme.
Izveštaj Evropske komisije precizno ukazuje na ključne izazove sa kojima Srbija treba da se suoči kako bi obezbedila najbolje moguće mišljenje za status kandidata, izjavio je šef delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer.
Navodeći da su "to važne lekcije za Srbiju", Dežer je podvukao da je jasno da je vladavina prava ključni element.
“To je pravosuđe, borba protiv organizovanog kriminala i borba protiv korupcije. U svim ovim oblastima smatramo da mora da se postigne mnogo veći napredak. Kada je reč o pravosuđu, želimo da vidimo da reforme koje su započete daju jasne rezultate. Takođe želimo da bude postignuta nezavisnost pravosudnog sistema, ovo je kritični element. Ukazali smo na probleme u izboru sudija i tužilaca i želimo da vidimo poboljšanja u ovoj oblasti”, naveo je Dežer.
U odgovoru na zamerke Evropske komisije, Vlada Srbije najavljuje usvajanje Akcionog plana od 10 tačaka, koji će biti usvojen do posete evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, a koji 24. novembra u Beograd donosi Upitnik Evropske komisije.
Srbija će, prema rečima vicepremijera Božidara Đelića rečima, u narednom periodu intenzivno raditi na rešavanju problema u 10 različitih oblasti, kao što su pitanja reforme pravosuđa, korupcije, nezavisnih regulatornih tela, restitucije, azilanata, ekonomskih reformi i položaja manjina:
"Dobili smo novi randevu sa Evropom zakazan za sledeću godinu, obećavajući randevu za dobijanje statusa kandidata i, po mogućnosti, za početak pregovora za ulazak u EU. Da bismo dobili pozitivno mišljenje komisije, moramo završiti veliki reformski posao do juna, kada će Komisija početi da piše konkretno mišljenje povodom naše zemlje“, rekao je Đelić.
Zahvalnost za negativne ocene
„Dakle, da je moglo da se postane član Evropske unije za godinu dana, i druge zemlje bi postale. To je jedan proces koji traje godinama, vi menjate i načine ponašanja, i propise, i regulativu i mi u tom pravcu istrajavamo i nadalje. Ja sam upravo zbog toga i zahvalio na delu izveštaja u kome je skrenuta pažnja na negativu.“
Među negativnim tačkama svakako je i završetak saradnje sa Haškim tribunalom, a kada je reč o Kosovu, vlastima Srbije preporučuje se da prihvate kosovske carinske pečate, jer to može podstaći trgovinu, a time i standard građana.
Uodgovoru na ovaj zahtev, premijer Cvetković kaže da veruje da će biti pronađeno kompromisno rešenje.
„To je stvar koja se takođe diskutuje, ja ne mogu sada da vam govorim rešenja, ali verujem da će biti nađeno ono koje će uvažiti i interese Srbije, a mi smatramo da je u ovom trenutku Kosovo u okviru Rezolucije 1244“, navodi Cvetković.
Sve tačke izveštaja Evropske komisije, a pre svega one koje se tiču unutrašnjih pitanja, trebalo bi shvatiti kao ozbiljno upozorenje, procenjuju analitičari.
“Mislim da ćemo biti, i da već sada jesmo, pod lupom vrlo pažljivog posmatranja, a da toga možda nismo ni svesni. Sve to što se događa u nekom kratkom vremenu, a za nas je gomila nekog empirijskog materijala, u Evropi iz toga izvlače tendencije i, ukratko, jako dobro poznaju situaciju”, kaže Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbije.
Ovo se pre svega odnosi na borbu protiv korupcije u kojoj su načinjeni brojni propusti, nedovoljnu kontrolu trošenja budžetskih sredstava, finansiranja političkih stranaka, i raspolaganja javnom imovinom, te netransparentnost procesa izbora sudija i tužilaca. Akcioni plan Vlade teško da može da otkloni sve te propuste, kaže Goati.
“Ja mislim da će to biti jedan napor Vlade da se u većoj meri regulišu problemi, da će taj napor unekoliko pomeriti stvari, ali nisam preveliki optimista, niti naivan da verujem da će to kao rukom odneti probleme”, navodi Goati.
Najavljujući da će se preporukama iz izveštaja EK koristi pri popunjavanju Upitnika za kandidaturu, u Vladi ipak veruju da će taj posao biti završen do kraja prvog tromesečja sledeće godine. Opšta je ocena da je izveštaj dobronamerno i veoma objektivno štivo koje, prema rečima vicepremijera Đelića, odražava dosta realnu sliku Srbije.
