Dostupni linkovi

Beograd beleži slab reformski saldo


Predsednik EU Herman van Rompuj i predsednik Srbije Boris Tadić u Beogradu, juli 2010
Vladajuće elite Srbije, poslovično, obasipaju građane nerealnom slikom stvarnosti i još nerealnijim prognozama o tome kada bi zemlja mogla postati članica Evropske unije. I prvi čovek srpske vlade pridružio timu takvih ničim izazvanih optimista.

“Veoma nerado prognoziram, ali pošto sam siguran da će se to dogoditi nakon isteka mandata moje vlade, nemam problema sa obećanjima, jer ću, ako se ne ispune, moći da uprem prstom u nekog drugog. Mislim da će Srbija ući u Evropsku uniju izmedju 2014. i 2016-e”, rekao je, uz dozu humora, premijer Srbije Mirko Cvetković, otvarajući međunarodnu konferenciju “Euromany” u Beogradu.

I predsednik Srbije Boris Tadić se pre desetak dana igrao sličnih optmističkih igrica, pominjući kao najraniji tajming ulaska Srbije u Uniju 2015. godinu. Početkom januara je, pak, izjavio da veruje da bi se to moglo dogoditi već 2014.

Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, otprilike u ovo vreme prošle godine izrazio je nadu da će Srbija postati 30. članica Unije, posle Islanda i Hrvatske. Srbiju je, međutim, u međuvremenu pretekla Crna Gora.

Pre dve i po godine poslovično preoptimistični Đelić je, objavivši da je Srbija sačinila Nacionalni program za integraciju u EU, koji će, kako se tada izrazio, biti “sveto pismo evropskih integracija”, ustvrdio da je Srbija spremna da počne pregovore o prijemu u Uniju tokom 2009. godine. Evo nas pred 2011, Srbija još nije ni dobila zvanični status kandidata, ali njeni lideri, uprkos tome, i dalje seju nerealne prognoze.

Građanima Srbije je, doduše, srušen šengenski vizni zid, ali dosadašnji reformski saldo je mršav: Ratko Mladić je još uvek na slobodi; zemlja je gotovo na samom dnu kad su u pitanju konkurentnost i borba protiv korupcije; od 2001. godine prodato je oko 2.300 preduzeća, ali je svaka četvrta privatizacija propala; državne institucije pretvorene su u prazne čaure, partokratija je oblik vladavine, finansiranje partija najrigoroznije čuvana tajna, a zemlja je u kandzama partijsko-tajkunskih vrhova.

Crnu sliku upotpunjuje i presek bede, koji govori da više od 10 odsto stanovništva – brojka koja se opasno bliži milionu njih, živi ispod donje granice siromaštva.

Čak i neki nedavni projekti koje je vlast gromoglasno reklamirala kao uspešne, poput opšteg izbora sudija i tužilaca, pokazali su se kao fijasko. To će, kako stvari stoje, biti reflektovano i u predstojećim izveštajima Evropske komisije i Evropskog parlamenta o napretku Srbije, koji će biti objavljeni 9. novembra

Pravosuđe, mediji i Sandžak

Među najkritikovanijim oblastima biće biti reforma pravosuđa, nezapočeta a kamoli završena restitucija, situacija u Sandžaku i stanje na medijskoj sceni Srbije, otkriva za Radio Slobodna Evropa Jelko Kacin, isvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović i evropski parlamentarac Jelko Kacin u Beogradu, mart 2010, foto: Vesna Anđić
“Toliko puta je bilo rečeno šta treba završiti u reformi pravosuđa, a još uvek nisu sve sudije koje nisu prošle reizbor dobili individualna rešenja, tako da ne mogu koristiti pravne lekove koji im stoje na raspolaganju. To je, jednostavno, neodrživo i to smo nekoliko puta rekli i ministarki pravosuđa i predsedniku Vlade. To se mora prevazići i to brzo”, kaže Kacin.

RSE: Upozoravali ste vlasti u Beogradu i u pogledu njenih neispunjenih obaveza vezanih za restituciju?

Kacin
: Što se tiče restitucije, ja sam na to upozoravao poslednje dve godine. Čak sam dobio i najavu da će do kraja ove godine zakon o restituciji biti usvojen. Pošto od tog obećanja očigledno nema ništa, dobro je da se na to i upozori.

RSE
: Kad je u pitanju Sandzak, šta će se u izveštajima konstatovati?

Kacin:
Ukazaće se na probleme konstituisanja manjinske zajednice koje do sada nije uspelo iz nekih razloga koji narušavaju pravnu državu zbog diskriminacije i pokušaja da se uvedu neka druga pravila koja uopšte nisu postojala. Posle intervencije vašeg ombudsmana i uz pomoć OEBS-a, problemi su počeli da se rešavaju, ali to je još uvek nezavršen posao. Dok se to ne reši, dok se ne formira Bošnjački nacionalni savet, na to jednostavno treba upozoravati. Dobijam, takođe, informacije da u Sandžaku imaju velike poteškoće sa međunarodnim univerzitetom. Nisu, naime, dobili potvrdu za neke nove programe koju odavno čekaju. Mislim da Beograd tu vodi neku politiku koja je apsolutno kontraproduktivna, koja je konfliktna i koja nikako ne doprinosi tome da se imidz Srbije popravlja. Naprotiv, čak i u području položaja manjina, gde su napravljeni neki pomaci, sve ovo što sam pomenuo Srbiju vuče nazad.

RSE: Kako će u izveštajima biti opisana medijska situacija u Srbiji?

Kacin: Tu će se ukazati na dve stvari. Prva je ta sprega medija i politike, gde se tačno zna kojoj političkoj opciji pripada koji medij, odnosno, koliko je neprofesionalno novinarstvo tih medija, zato što su naklonjeni ovoj ili onoj strani. Može se slobodno reći da od nezavisnog medijskog prostora u Srbiji nije ostalo skoro ništa. Drugi problem je što neki slučajevi pritiska na novinare još uvek nisu procesuirani, tako da to ostaje rak-rana Srbije. Bez napretka na području medija ne možete očekivati ni neki veliki pomak u politici. Mediji, naime, u ime javnosti, kontrolišu političare, dok je u Srbiji obrnuto – mediji su kontrolisani od strane politike.

RSE: Možete li se osvrnuti na očekivanje koje je izrekao Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije. Rekao je da će ocena Evropske komisije biti generalno pozitivna. Iako, dodao je, neće biti ni blizu prošlogodišnjem pozitivnom izveštaju kada je Srbiji odmrznut Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Kacin
: Ja nikako ne bih želeo ocenjivati izjave jednog od potpredsednika vaše vlade. Srbija je suverena zemlja i može najavljivati šta će biti u izveštaju Komisije. Međutim, taj isti političar je poznat po tome da svašta najavljuje, posebno datume, i ja bih to ostavio njemu.

Spinovanje


Svetle prognoze koje vrh vlasti daje o datumima ulaska zemlje u EU istovremeno tu vlast i obavezuju, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vladimir Petronijević, izvršni direktor “Grupe 484”, nevladine organizacije koja se bavi evropskim integracijama, ali dodaje da njegova prognoza nije tako optimistična kao Cvetkovićeva.

“Meni se čini da će nam trebati nešto više vremena. Imao sam priliku da za dnevnik 'Danas' napišem članak o tome koliko je realno da Srbija uđe u Evropsku uniju 2018. godine. Ja sam rekao da je to realan rok ukoliko Srbija bude učinila sve ono što se od nje traži, odnosno, ukoliko ovo društvo bude promenjeno u toj meri da stekne sve uslove da postane član evropskog kluba”, ocenjuje Petronijević.

Kako su evrointegracije tekle u razvijenijem susedstvu Srbije? Hrvatska je, podsetimo, zvanični status kandidata za članstvo u EU dobila polovinom 2004. godine, a njena članica će postati tek 2012. godine, dakle osam godina od početka pristupnih pregovora.

Poznatog tamošnjeg analitičara Žarka Puhovskog pitali smo da li je prognoza srpskog premijera spinovanje i da li su svojevremeno i hrvatski lideri sličnim marketingom darovali sopstvene građane.

“Meni se čini da nije dobro u principu nerealistički buditi nade iako to može imati neki pozitivni elemenat jer ljude pobudjuje da se kreću napred. Po mojem uvjerenju, 2018. je nešto što se može očekivati, s obzirom na paralele koje ima Hrvatska u svom iskustvu i s obzirom na to da nakon Hrvatske u Evropskoj uniji institucijski više nema mjesta za nove članice, pa se moraju mijenjati takozvani institucijski aranžmani. Drugim riječima, moguće je da bude iza 2018, ali po onome što sad vidimo ne čini se vjerojatnim da bi moglo biti prije 2018”, prognozira Puhovski.

Upitan da li je sličnim spinovanja tajminga ulaska u EU bilo i u Hrvatskoj, sagovornik Radija Slobodna Evropa podseća:

“Toga je, nažalost, bilo i u Hrvatskoj. Premijer Sanader je u jesen 2006. govorio o 2008, najkasnije 2009. kao o realističnom roku. Sad se pokazuje da će Hrvatska 2011. završiti pregovore i da se ulazak u Evropsku uniju može realno očekivati u proljeće 2012. godine”, kaže Puhovski.
XS
SM
MD
LG