Dan Evrope je dobra prilika da se postavi pitanje zašto se evropske vrednosti nisu istinski primile u Srbiji u poslednjih 10 godina i zašto je za poslednje dve godine poverenje građana u EU opalo sa 65 na 55 odsto?
Srbija ni posle 10 godina tranzicije ka demokratiji još nije transformisana u pravno uređenu državu.
Svetsku krizu su mnogi u vlasti prepoznali kao razvojnu šansu za Srbiju. Obećavalo se 200 000 novih radnih mesta, strane investicije, akcije od 1000 evra za NIS i slično. Zakoni su usvajani su pod pritiskom Evropske unije, ali se onda nisu sprovodili.
Mnoge reforme predstavljane su kao izraz najevropskijih rešenja, da bi građani Srbije tek nakon šamara iz Brisela shvatili da je vlast i Evropsku uniju naumila da prevodi žednu preko vode. To je bio slučaj sa reformom pravosuđa i sa zakonom o medijima.
Antikorupcijska regulatorna tela i zakone o njima vlada neskriveno ignoriše. Tako se dozvoljava praksa gomilanja političkih funkcija, isisavanja novca iz javnih preduzeća za finansiranje političkih partija, trgovina uticaja i dilovi sa krupnim kapitalom, prećeni usvajanjem zakona u njihovu korist, a na štetu građana i države. Nijedna korupcionaška privatizaciona afera u gornjim ešelonima politike nije ni otvorena, a kamoli dovedena do pravosudnog epiloga.
I šta je proevropski saldo Srbije 2011? Zarobljena država, uništena i tajkunizovana privreda, inflacija od 14 odsto, milion nezaposlenih. Beda je naprosto zastrašujuća, srednja klasa uništena, a siromašan je svako ko nije bogat, što reče socijalni ministar.
I kao da ta slika nije bila dovoljno strašna, usred spinovanja da tajkuni treba da vrate državi ono što su od nje devedesetih oteli, vlast je krajem prošle godine ojadjenim gradjanima uvela najveći porez na imovinu u Evropi. Ali - ne i tajkunima i državnim preduzećima.
Olaka obećanja
Predsednik Srbije Boris Tadić je posle svega pre nekoliko dana priznao samo da je u predizbornoj kampanji pre tri godine bilo nerealnih obećanja.
Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke, i sam kaže da je moglo biti bolje, ali uverava da je vlast postigla dobre rezultate ispunjavajući evropsku reformsku agendu.
Zastave Srbije i EU, ilustracija“Kad je reč o parlamentarnom radu, ja kao narodni poslanik svakako mogu da budem zadovoljan jer mi smo napravili ogroman pomak kao parlament sa tim evropskim integracijama. Zakoni se donose brzo. Ponekad postoji zaista opravdana zamerka da kad je reč o nekim zakonima nije dovoljno dugo i kvalitetno vodjena javna rasprava, ali da smo vodili takvu javnu raspravu, onda bi svakako taj zaostatak za Evropom bio mnogo veći. Kad je reč o učinku Vlade - uvek može bolje i više. Činjenica je da su neka obećanja u izbornoj kampanji data bez mogućnosti da sagledamo efekte ekonomske krize, ali ta neispunjena obećanja pre svega se odnose na tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji, a manje na evropske integracije”, kaže Milivojević.
Vladimir Goati, direktor “Transparentnosti Srbija” smatra, međutim, da su građani razočarani u EU jer vlast suviše dugo širi olaka obećanja o brzini približavanja Uniji, a stvarnost je sve tegobnija i tegobnija. Nema nikakve sumnje, kaže, da su političke elite od 2000-te naovamo najodgovornije za spor napredak Srbije na putu ka evropskoj zajednici i njenim vrednostima.
“Politička elita, nažalost, donosi zakone, ali ih ne sprovodi, a kada ih i sprovodi, često pravi kompromise sa ljudima koji suprotno misle. Žali se na Evropu, a da prethodno nije iskazala istinsku odlučnost da ide u evropskom pravcu. Mi smo jedna partijska država, i to ne partitokratija nego partitodespotija kakva nigde u Evropi ne postoji. Vrhovi partija ne dopuštaju elementarne forme demokratije. To je ono čime se dovodi u pitanje put u Evropsku uniju. Naravno, ima i drugih razloga, ali mislim da je ovo najvažniji”, ocenjuje Goati.
Srđan Milivojević, međutim, uverava da će Srbija uskoro postati deo velike evropske porodice.
“Apsolutno sam uveren da je evropski horizont sve više na vidiku Srbije, da taj evropski horizont koji je upalio dr Zoran Đinđić danas sjaji u punoj snazi i osvetljava put Srbije i svih država Zapadnog Balkana i da ćemo uskoro konačno postati deo velike evropske porodice”, smatra Milivojević.
Ključan Bramercov izveštaj
Kao ni mnoge druge, Srbija nije ispunila ni uslov nad uslovima za dobijanje statusa kandidata. Nije Hagu isporučila Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Ako ta činjenica Bramercov junski izveštaj Savetu bezbednosti oboji negativno, Holandija neće na dnevni red ni staviti ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji.
Serge Bramerc u razgovoru sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, Beograd, februar 2011Za nastavak evrointegracija ključan je izveštaj Serža Bramerca, rekla je u Beogradu Herda Ferburg, predsednica Odbora za evropske poslove Donjeg doma holandskog parlamenta.
.
“Treba jasno reći: vaša zemlja treba da ubedi gospodina Bramerca da čini sve što je u njenjoj moći da uhapsi Mladića i Hadžića”, navela je Ferburg.
Milivojević, međutim, uverava da aktuelna vlada ulaže konstantne napore u pronalaženje svih preostalih haških begunaca.
“Ja očekujem i da Ratko Mladić i Goran Hadžić budu privedeni pravdi. Takođe, valja podsetiti da u Beogradu više ne ordinira dr Dabić pod zaštitom nekih tajnih centara moći, već se Radovan Karadžić već nalazi u Hagu”, tvrdi Milivojević.
Roblje Evrope
Na duhovnom i medijskom planu, srpsko društvo je takođe kontaminirano. Zvezde ratnohuškačkih devedesetih, poput Milijane Baletić, vraćaju se na tv ekrane, a umesto da se građanima pokazuje kako se živi u toj Evropi, šta je smisao i cilj Evropske unije, nude im se sadržaji kao što su reality show Veliki brat, Grand parada, 48 sati svadba i slični.
Ne čudi otuda što mnogo ljudi u Srbiji misli da je EU jedan strašni policajac koji će im zabraniti da peku rakiju i kolju svinje. Naša anketa iz Užica pokazuje koliko narod u Srbiji malo zna o Evropskoj uniji:
RSE: Znate li koliko ima članica Evropska unija?
"Pa, tu ima oko 40 država."
"Ne znam tačno."
RSE: A da li je neka od bivših republika SFRJ već članica Evropske unije?
"Pa, nije nijedna."
RSE: A šta je sa Slovenijom?
"Pa, ona je tu negde blizu. Ja nikad ne bih ušla u Evropsku uniju."
"Ratko Mladić – ja bih ga čuvala u mojoj kući, nikad ga ne bih izdala."
"Tu ćemo da budemo roblje Evrope, kao što smo bili Turaka."
RSE: Koliko ima članica EU?
"Ima 27. Mi smo trebali davno da uđemo. Sad se vraćamo unazad, nikako napred ne idemo."
RSE: Nešto se i traži od nas – da se isporuči Mladić.
"To je vlast kriva što nije on isporučen do sad, pa oni znaju gde je on."
Srbija ni posle 10 godina tranzicije ka demokratiji još nije transformisana u pravno uređenu državu.
Svetsku krizu su mnogi u vlasti prepoznali kao razvojnu šansu za Srbiju. Obećavalo se 200 000 novih radnih mesta, strane investicije, akcije od 1000 evra za NIS i slično. Zakoni su usvajani su pod pritiskom Evropske unije, ali se onda nisu sprovodili.
Mnoge reforme predstavljane su kao izraz najevropskijih rešenja, da bi
Mnoge reforme predstavljane su kao izraz najevropskijih rešenja, da bi građani Srbije tek nakon šamara iz Brisela shvatili da je vlast i EU naumila da prevodi žednu preko vode.
Antikorupcijska regulatorna tela i zakone o njima vlada neskriveno ignoriše. Tako se dozvoljava praksa gomilanja političkih funkcija, isisavanja novca iz javnih preduzeća za finansiranje političkih partija, trgovina uticaja i dilovi sa krupnim kapitalom, prećeni usvajanjem zakona u njihovu korist, a na štetu građana i države. Nijedna korupcionaška privatizaciona afera u gornjim ešelonima politike nije ni otvorena, a kamoli dovedena do pravosudnog epiloga.
I šta je proevropski saldo Srbije 2011? Zarobljena država, uništena i tajkunizovana privreda, inflacija od 14 odsto, milion nezaposlenih. Beda je naprosto zastrašujuća, srednja klasa uništena, a siromašan je svako ko nije bogat, što reče socijalni ministar.
I kao da ta slika nije bila dovoljno strašna, usred spinovanja da tajkuni treba da vrate državi ono što su od nje devedesetih oteli, vlast je krajem prošle godine ojadjenim gradjanima uvela najveći porez na imovinu u Evropi. Ali - ne i tajkunima i državnim preduzećima.
Olaka obećanja
Predsednik Srbije Boris Tadić je posle svega pre nekoliko dana priznao samo da je u predizbornoj kampanji pre tri godine bilo nerealnih obećanja.
Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke, i sam kaže da je moglo biti bolje, ali uverava da je vlast postigla dobre rezultate ispunjavajući evropsku reformsku agendu.
Vladimir Goati, direktor “Transparentnosti Srbija” smatra, međutim, da su građani razočarani u EU jer vlast suviše dugo širi olaka obećanja o brzini približavanja Uniji, a stvarnost je sve tegobnija i tegobnija. Nema nikakve sumnje, kaže, da su političke elite od 2000-te naovamo najodgovornije za spor napredak Srbije na putu ka evropskoj zajednici i njenim vrednostima.
“Politička elita, nažalost, donosi zakone, ali ih ne sprovodi, a kada ih i sprovodi, često pravi kompromise sa ljudima koji suprotno misle. Žali se na Evropu, a da prethodno nije iskazala istinsku odlučnost da ide u evropskom pravcu. Mi smo jedna partijska država, i to ne partitokratija nego partitodespotija kakva nigde u Evropi ne postoji. Vrhovi partija ne dopuštaju elementarne forme demokratije. To je ono čime se dovodi u pitanje put u Evropsku uniju. Naravno, ima i drugih razloga, ali mislim da je ovo najvažniji”, ocenjuje Goati.
Srđan Milivojević, međutim, uverava da će Srbija uskoro postati deo velike evropske porodice.
“Apsolutno sam uveren da je evropski horizont sve više na vidiku Srbije, da taj evropski horizont koji je upalio dr Zoran Đinđić danas sjaji u punoj snazi i osvetljava put Srbije i svih država Zapadnog Balkana i da ćemo uskoro konačno postati deo velike evropske porodice”, smatra Milivojević.
Ključan Bramercov izveštaj
Kao ni mnoge druge, Srbija nije ispunila ni uslov nad uslovima za dobijanje statusa kandidata. Nije Hagu isporučila Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Ako ta činjenica Bramercov junski izveštaj Savetu bezbednosti oboji negativno, Holandija neće na dnevni red ni staviti ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji.
.
“Treba jasno reći: vaša zemlja treba da ubedi gospodina Bramerca da čini sve što je u njenjoj moći da uhapsi Mladića i Hadžića”, navela je Ferburg.
Milivojević, međutim, uverava da aktuelna vlada ulaže konstantne napore u pronalaženje svih preostalih haških begunaca.
“Ja očekujem i da Ratko Mladić i Goran Hadžić budu privedeni pravdi. Takođe, valja podsetiti da u Beogradu više ne ordinira dr Dabić pod zaštitom nekih tajnih centara moći, već se Radovan Karadžić već nalazi u Hagu”, tvrdi Milivojević.
Roblje Evrope
Na duhovnom i medijskom planu, srpsko društvo je takođe kontaminirano. Zvezde ratnohuškačkih devedesetih, poput Milijane Baletić, vraćaju se na tv ekrane, a umesto da se građanima pokazuje kako se živi u toj Evropi, šta je smisao i cilj Evropske unije, nude im se sadržaji kao što su reality show Veliki brat, Grand parada, 48 sati svadba i slični.
Ne čudi otuda što mnogo ljudi u Srbiji misli da je EU jedan strašni policajac koji će im zabraniti da peku rakiju i kolju svinje. Naša anketa iz Užica pokazuje koliko narod u Srbiji malo zna o Evropskoj uniji:
RSE: Znate li koliko ima članica Evropska unija?
"Pa, tu ima oko 40 država."
"Ne znam tačno."
RSE: A da li je neka od bivših republika SFRJ već članica Evropske unije?
"Pa, nije nijedna."
RSE: A šta je sa Slovenijom?
"Pa, ona je tu negde blizu. Ja nikad ne bih ušla u Evropsku uniju."
"Ratko Mladić – ja bih ga čuvala u mojoj kući, nikad ga ne bih izdala."
"Tu ćemo da budemo roblje Evrope, kao što smo bili Turaka."
RSE: Koliko ima članica EU?
"Ima 27. Mi smo trebali davno da uđemo. Sad se vraćamo unazad, nikako napred ne idemo."
RSE: Nešto se i traži od nas – da se isporuči Mladić.
"To je vlast kriva što nije on isporučen do sad, pa oni znaju gde je on."
