Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić najavio je mogućnost podnošenja kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, ako uskoro ne počne primena Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Iako Srbiju ništa ne sprečava da to učini, postavlja se pitanje smislenosti takvog poteza, budući da se odluke u Evropskoj uniji donose konsenzusom, a stav Holandije po pitanju odmrzavanja Prelaznog sporazuma i dalje je vrlo jasan – “izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu”.
Koliko je opravdana i realna zamisao ministra Božidara Đelića o podnošenju zahteva za članstvo u Evropskoj uniji, pre odmrzavanja Privremenog trgovinskog sporazuma?
Njegova bliska saradnica - direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević ovu ideju tumači pogodnom atmosferom za razgovore, nastalom nakon pozitivnog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, ali i prostom činjenicom da “ako ne pokucate na vrata, ne možete očekivati da vam se ona otvore.“
S druge strane, Delević podseća da se Srbija nalazi u jedinstvenoj situaciji, pošto ima potpisan sporazum koji jednostrano primenjuje, očekujući odluku ministra Evropske unije.
“Tu bi trebalo izmeriti pozitivne i negativne stvari, kako bi se podneo zahtev za članstvo u trenutku kada će on, zaista, biti prosleđen Komisiji na mišljenja” – kaže Delević.
“Čini mi se da su naše aktivnosti usmerene na dva, da tako kažem, koloseka. Jedan je koncentrisanje na činjenje pozitivnih koraka kod kuće kako bi taj pritisak onog što je dobro ohrabrio evropske partnere da nas podrže u ovom potezu. Da to ne bude samo jedan politički argument – treba da podnesemo zahtev za članstvo, već da agrument bude – ovim što smo učinili zaslužujemo da se pomerimo dalje. I drugi je objašnjavanje evropskim partnerima šta je to učinjeno, koliko je važno da se napreduje, koliko je važno da Srbija napreduje, baš koliko je važno da napreduje ostatak zapadnog Balkana”, objašnjava Milica Delević.
Kako ovu mogućnost komenatrišu predstavnici stranaka?
Portparolka Demokratske stranke Jelana Trivan uverena je da će svi koraci u tom pravcu biti učinjeni u konsultacijama sa evropskim zvaničnicima.
“Nemojte sumnjati da će Srbija svaki korak koji preduzima pa i prema Evropskoj uniji, pa i podnošenje kandidature, uraditi u saradnji sa evropskim kolegama i prijateljima i da u tom smislu nećemo učiniti ništa što će nas udaljiti od tog puta, već samo ono što će nas u tom putu ubrzati“, kaže Trivan.
S druge strane, predstavnici G17 Plus i Liberalno demokratske partije, smatraju da je podnošenje kandidature bez odmrzavanja trgovinskog sporazuma, potez koji neće doneti nikakve rezultate.
„Po svoj prilici možemo da se nadamo da će sporazum biti odmrznut, tako da bi odmah nakon toga, skoro istovremeno usledilo podnošenje kandidature za članstvo. Jedno bez drugog zaista ne može. Podnošenje kandidature bez odmrznutog sporazuma, mislim da ne bi imalo smisla u ovom trenutku“, kaže Suzana Grubješić iz G17 Plus.
Sličan stav ima i Ivan Andrić iz LDP-a. „Srbija može da podnese, to zavisi od države koja podnosi, ali rezultat tog podnošenja neće biti nikakav zato što stvari ne idu svojim redom. Dakle, prvo se mora odmrznuti sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa podnošenje kadidature. Ovu najavu ja samo vidim kao jedan pogrešan način pritiska na državu Holandiju. Taj pritisak je nebitan i neće uroditi plodom. Idealno bi bilo da se uhapsi Ratko Mladić i time ova agonija prekine“, objašnjava Andić.
“Podnošenje kandidature je potez o kojem bi vrh države i stručna tela trebalo dobro da promisle” , kaže Milan Pajević iz ISAK Fonda, napominjući da je, pri tome, izuzetno važna komunikacija i koordinacija poteza sa predstavnicima Evropske unije.
“Ne treba nikad priređivati iznenađenja – nikome od onih koje doživljavate kao partnera”, smatra Pajević. On ipak veruje da bi najbolja opcija bila – ispunjavanje uslova.
“Mi treba da se oslobodime ideje koja nas stalno prati da možemo da se prošvercujemo za obaveze koje su iste za sve, objašnjava Pajević.
RSE: Znači Mladić u Hagu i to je to?
“Apsolutno! I onda nam otpadaju te spekulacije da li će Holandija, kada će Holandija, kojima smo izloženi već dve, tri godine. Dakle, nije baš glavni akcenat na Holandiji, već na punoj saradnji sa haškim tribunalom. Kamo sreće da smo to uradili zbog nas samih još 2001. godine., dok je gospodin Mladić živeo ovde među nama, u gradu.”
Ove činjenice su, sasvim sigurno, svesni i oni koji najavljuju kandidaturu, pa Ivan Andrić izvodi zaključak da je njena najava usmerena, pre svega, na “unutrašnjo-političku demagošku stranu”:
“Ako se ne varam cela inicijativa ide samo od dvojice političara na našoj političkoj sceni, ali njihova politička strategija je bila da nešto najave, pa se nadaju da će, ili ljudi zaboraviti ili će se okolnosti dovoljno promeniti da se više niko neće sećati. Mislim o Božidaru Đeliću i Vuku Jeremiću, jer nisam video nikog drugog da tako nešto predlaže.”
Iako Srbiju ništa ne sprečava da to učini, postavlja se pitanje smislenosti takvog poteza, budući da se odluke u Evropskoj uniji donose konsenzusom, a stav Holandije po pitanju odmrzavanja Prelaznog sporazuma i dalje je vrlo jasan – “izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu”.
Koliko je opravdana i realna zamisao ministra Božidara Đelića o podnošenju zahteva za članstvo u Evropskoj uniji, pre odmrzavanja Privremenog trgovinskog sporazuma?
Njegova bliska saradnica - direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević ovu ideju tumači pogodnom atmosferom za razgovore, nastalom nakon pozitivnog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, ali i prostom činjenicom da “ako ne pokucate na vrata, ne možete očekivati da vam se ona otvore.“
S druge strane, Delević podseća da se Srbija nalazi u jedinstvenoj situaciji, pošto ima potpisan sporazum koji jednostrano primenjuje, očekujući odluku ministra Evropske unije.
“Tu bi trebalo izmeriti pozitivne i negativne stvari, kako bi se podneo zahtev za članstvo u trenutku kada će on, zaista, biti prosleđen Komisiji na mišljenja” – kaže Delević.
“Čini mi se da su naše aktivnosti usmerene na dva, da tako kažem, koloseka. Jedan je koncentrisanje na činjenje pozitivnih koraka kod kuće kako bi taj pritisak onog što je dobro ohrabrio evropske partnere da nas podrže u ovom potezu. Da to ne bude samo jedan politički argument – treba da podnesemo zahtev za članstvo, već da agrument bude – ovim što smo učinili zaslužujemo da se pomerimo dalje. I drugi je objašnjavanje evropskim partnerima šta je to učinjeno, koliko je važno da se napreduje, koliko je važno da Srbija napreduje, baš koliko je važno da napreduje ostatak zapadnog Balkana”, objašnjava Milica Delević.
Kako ovu mogućnost komenatrišu predstavnici stranaka?
DS: Nećemo raditi ništa da nas udalji od Evrope
Portparolka Demokratske stranke Jelana Trivan uverena je da će svi koraci u tom pravcu biti učinjeni u konsultacijama sa evropskim zvaničnicima.“Nemojte sumnjati da će Srbija svaki korak koji preduzima pa i prema Evropskoj uniji, pa i podnošenje kandidature, uraditi u saradnji sa evropskim kolegama i prijateljima i da u tom smislu nećemo učiniti ništa što će nas udaljiti od tog puta, već samo ono što će nas u tom putu ubrzati“, kaže Trivan.
S druge strane, predstavnici G17 Plus i Liberalno demokratske partije, smatraju da je podnošenje kandidature bez odmrzavanja trgovinskog sporazuma, potez koji neće doneti nikakve rezultate.
„Po svoj prilici možemo da se nadamo da će sporazum biti odmrznut, tako da bi odmah nakon toga, skoro istovremeno usledilo podnošenje kandidature za članstvo. Jedno bez drugog zaista ne može. Podnošenje kandidature bez odmrznutog sporazuma, mislim da ne bi imalo smisla u ovom trenutku“, kaže Suzana Grubješić iz G17 Plus.
Sličan stav ima i Ivan Andrić iz LDP-a. „Srbija može da podnese, to zavisi od države koja podnosi, ali rezultat tog podnošenja neće biti nikakav zato što stvari ne idu svojim redom. Dakle, prvo se mora odmrznuti sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, pa podnošenje kadidature. Ovu najavu ja samo vidim kao jedan pogrešan način pritiska na državu Holandiju. Taj pritisak je nebitan i neće uroditi plodom. Idealno bi bilo da se uhapsi Ratko Mladić i time ova agonija prekine“, objašnjava Andić.
Ne treba žuriti
“Podnošenje kandidature je potez o kojem bi vrh države i stručna tela trebalo dobro da promisle” , kaže Milan Pajević iz ISAK Fonda, napominjući da je, pri tome, izuzetno važna komunikacija i koordinacija poteza sa predstavnicima Evropske unije. “Ne treba nikad priređivati iznenađenja – nikome od onih koje doživljavate kao partnera”, smatra Pajević. On ipak veruje da bi najbolja opcija bila – ispunjavanje uslova.
“Mi treba da se oslobodime ideje koja nas stalno prati da možemo da se prošvercujemo za obaveze koje su iste za sve, objašnjava Pajević.
RSE: Znači Mladić u Hagu i to je to?
“Apsolutno! I onda nam otpadaju te spekulacije da li će Holandija, kada će Holandija, kojima smo izloženi već dve, tri godine. Dakle, nije baš glavni akcenat na Holandiji, već na punoj saradnji sa haškim tribunalom. Kamo sreće da smo to uradili zbog nas samih još 2001. godine., dok je gospodin Mladić živeo ovde među nama, u gradu.”
Ove činjenice su, sasvim sigurno, svesni i oni koji najavljuju kandidaturu, pa Ivan Andrić izvodi zaključak da je njena najava usmerena, pre svega, na “unutrašnjo-političku demagošku stranu”:
“Ako se ne varam cela inicijativa ide samo od dvojice političara na našoj političkoj sceni, ali njihova politička strategija je bila da nešto najave, pa se nadaju da će, ili ljudi zaboraviti ili će se okolnosti dovoljno promeniti da se više niko neće sećati. Mislim o Božidaru Đeliću i Vuku Jeremiću, jer nisam video nikog drugog da tako nešto predlaže.”
