Više za socijalu nego za razvoj, tako bi mogao u najkraćem da se iščita vladini predlog državnog računa za 2011 godinu.
Kako i na koji način će premostiti deficit od 120 milijardi dinara pojašnjava ministarka finansija Dijana Dragutinović.
“Prihodi su 724, 4 milijarde a rashodi su 844, 9 milijadri - deficit od 120, 5. U strukturi budžetski prihoda svakako su najveći porezi na potrošnju. Akcize i PDV čine više od 70 odsto ukupnih budžetskih prihoda.Najznačajnije karaktersitike budžeta za 2011 jeste odmrzavanje plata i penzija”, kaže ministraka finansija.
Rashodi za plate planirani su za 7,3 odsto više u javnom sektoru i penzije upravo tamo gde je država poslodavac. Ovi sektori se smatraju najvećim glasačkim bazenom.
Na svim drugim mestima biće stezanja. Opozicija upravo tu vidi licemerstvo.
„Pričate o tome da štitite sirotinju a vi joj povećavate porez na južno voće. Dok pričate o nekima savremenim sredstvima komunikacije povećavate porez na kompjutere. Ali što je nečuveno - smanjute porez na jahte. Znači sve vreme dok govorite – mislim na građane vi ustvari mislite na sebe”, kaže Jorgovanka Tabaković iz Srpske napredne stranke.
Vlada je doduše projektovala u koordinaciji i pod prismotrom MMF-a, rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto i inflaciju u okviru od tri do šest procenata.
Obećala je povećanje zarada od 6 odsto u javnom sektoru ali je morala da se uklopi u u 2 procenta, koliko je, kao pouzdan kreditni partner dozvolio MMF, kaže ekonomski analitičar iz “Biznis info grupe” Biljana Stepanović.
„Lokalne samouprave dobiće nešto više novca nego prošle godine. Međutim subvencije propalim državnim preduzećima će biti na nivou od prošle godine. Nema povećanja osim za železnicu i Fijatu“, primećuje Stepanović.
Rešavanje problema bananama
Odluke da li će podržati izglasavanje budžeta još nema od strane vojvođanskih stranaka- Saveza vojvođanski Mađara i Lige socijademokrata Nenada Čanka, koji još uvek čekaju vidljivu odluku da se Vojvodini opredeli 7 procenata sredstava.
Nenad Čanak„U budžetu postoji još niz tačakam koje moramo da raspravimo zbog toga što nije sve prikazano na onaj način kako bi smo mi to želeli. S druge strane treba biti svestan da se nalazi u jednom vrlo kompleksnom trenutku i krize“, kaže Nenad Čanak.
I dok jedni tvrde da će za najvažniji dokument države za 2011 godinu, biti dovoljno sredstava, opozicija sumnja i u transparentnost raspodele.
„Osnovna stvar, krije se kako će se trošiti pare i kako se danas troše. Ne postoji nikakvo opravdanje. To što ćemo sve probleme u Srbiji rešiti bananama dovoljno govori o tome šta Vlada misli o građanima Srbije“, rezignirano konstatuje Rade Obradović iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije.
Opozicija budžet definiše kao razorni. Zameraju državi što predviđa i ulaganja od 150 miliona evra u projekat Fijat.
"Zapravo kragujevačkog Zastavi će biti dat novac tek kada Fijat bude uložio svojih 400 miliona evra", kaže Biljana Stepanović.
Da se Zakon o budžetu donosi pod pritiskom smanjenih ekonomskih mogućnosti i u poslednjem trenutku svesna je i vlada pa poslanik vladajuće grupacije G17 plus Vlajko Senić skreće pažnju.
„O budžetu uvek raspravljamo u nekim poslednjim trenucima sa stanovišta parlemantarnih pravila, kada imamo reletivno malo vremena da se upoznamo sa njegovim sastavom. To nam u dobroj meri otežava da branimo budžet koji je po mom mišljenju veoma dobar", kaže Senić.
Svi su saglasni da će biti teško napuniti i ovako umanjen budžet. Država je u fiskalnoj projekciji svoju računicu videla isključivo u povećanju poreske politike.
Na sličnim ovogodišnjim troškovima ostaje najveći deo kabineta, uključujući tu i onaj predsednika države i Vlade.
Ministarstvo spoljnih poslova će morati da raspolaže sa oko 100 miliona dinara manje. Vojnoobaveštajna agencija će dobiti pet puta više novca nego 2011 godine.
Kako i na koji način će premostiti deficit od 120 milijardi dinara pojašnjava ministarka finansija Dijana Dragutinović.
“Prihodi su 724, 4 milijarde a rashodi su 844, 9 milijadri - deficit od 120, 5. U strukturi budžetski prihoda svakako su najveći porezi na potrošnju. Akcize i PDV čine više od 70 odsto ukupnih budžetskih prihoda.Najznačajnije karaktersitike budžeta za 2011 jeste odmrzavanje plata i penzija”, kaže ministraka finansija.
Rashodi za plate planirani su za 7,3 odsto više u javnom sektoru i penzije upravo tamo gde je država poslodavac. Ovi sektori se smatraju najvećim glasačkim bazenom.
Na svim drugim mestima biće stezanja. Opozicija upravo tu vidi licemerstvo.
„Pričate o tome da štitite sirotinju a vi joj povećavate porez na južno voće. Dok pričate o nekima savremenim sredstvima komunikacije povećavate porez na kompjutere. Ali što je nečuveno - smanjute porez na jahte. Znači sve vreme dok govorite – mislim na građane vi ustvari mislite na sebe”, kaže Jorgovanka Tabaković iz Srpske napredne stranke.
Vlada je doduše projektovala u koordinaciji i pod prismotrom MMF-a, rast bruto domaćeg proizvoda od tri odsto i inflaciju u okviru od tri do šest procenata.
Obećala je povećanje zarada od 6 odsto u javnom sektoru ali je morala da se uklopi u u 2 procenta, koliko je, kao pouzdan kreditni partner dozvolio MMF, kaže ekonomski analitičar iz “Biznis info grupe” Biljana Stepanović.
„Lokalne samouprave dobiće nešto više novca nego prošle godine. Međutim subvencije propalim državnim preduzećima će biti na nivou od prošle godine. Nema povećanja osim za železnicu i Fijatu“, primećuje Stepanović.
Rešavanje problema bananama
Odluke da li će podržati izglasavanje budžeta još nema od strane vojvođanskih stranaka- Saveza vojvođanski Mađara i Lige socijademokrata Nenada Čanka, koji još uvek čekaju vidljivu odluku da se Vojvodini opredeli 7 procenata sredstava.
I dok jedni tvrde da će za najvažniji dokument države za 2011 godinu, biti dovoljno sredstava, opozicija sumnja i u transparentnost raspodele.
„Osnovna stvar, krije se kako će se trošiti pare i kako se danas troše. Ne postoji nikakvo opravdanje. To što ćemo sve probleme u Srbiji rešiti bananama dovoljno govori o tome šta Vlada misli o građanima Srbije“, rezignirano konstatuje Rade Obradović iz Koštuničine Demokratske stranke Srbije.
Opozicija budžet definiše kao razorni. Zameraju državi što predviđa i ulaganja od 150 miliona evra u projekat Fijat.
"Zapravo kragujevačkog Zastavi će biti dat novac tek kada Fijat bude uložio svojih 400 miliona evra", kaže Biljana Stepanović.
Najveći deo kabineta, uključujući tu i onaj predsednika države i Vlade, ostaje na troškovima sličnim ovogodišnjim.
Da se Zakon o budžetu donosi pod pritiskom smanjenih ekonomskih mogućnosti i u poslednjem trenutku svesna je i vlada pa poslanik vladajuće grupacije G17 plus Vlajko Senić skreće pažnju.
„O budžetu uvek raspravljamo u nekim poslednjim trenucima sa stanovišta parlemantarnih pravila, kada imamo reletivno malo vremena da se upoznamo sa njegovim sastavom. To nam u dobroj meri otežava da branimo budžet koji je po mom mišljenju veoma dobar", kaže Senić.
Svi su saglasni da će biti teško napuniti i ovako umanjen budžet. Država je u fiskalnoj projekciji svoju računicu videla isključivo u povećanju poreske politike.
Na sličnim ovogodišnjim troškovima ostaje najveći deo kabineta, uključujući tu i onaj predsednika države i Vlade.
Ministarstvo spoljnih poslova će morati da raspolaže sa oko 100 miliona dinara manje. Vojnoobaveštajna agencija će dobiti pet puta više novca nego 2011 godine.
