Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Spomenik Hajdaru Alijevu u Beogradu


Spomenik Hajdaru Alijevu u Bakuu
Kada se uskoro budu šetali preuredjenim Tašmajdanom, uživali u okolnim kafićima, i dok njihova deca budu trčkarala širokim travnjacima, posetioci će imati i pogled na novi bronzani spomenik bivšeg azerbejdžanskog predsednika Hajdara Alijeva koji će se naći na istaknutom mestu ovog parka u cenru grada.

Na prvi pogled ništa neobično za Beograđane naviknute da prolaze pored brojnih bista ili statua ličnosti o kojima većina najčešće ne zna mnogo, ali ne i u slučaju ovog dara iz dalekog Azerbejdžana.

"Ovde baš ne stoji ona narodna mudrost da se poklonjenom konju ne gleda u zube. Ne sviđa mi se da se u jednoj pristojnoj zemlji pojavljuje tri metra visoka skulptura jednog od poslednjih diktatora na svetu“
, kaže za naš program Branka Šesto, koja je od 2001. do 2004. predvodila projekat Komesarijata za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Azerbejdžanu.

Do situacije u kojoj će svoje mesto na popularnom Tašu naći os
Vlada Azerbejdžana obećala je da će sa dva miliona evra da finansira uređenje parka na Tašmejdanu, uz uslov da se postavi Alijev spomenik.
oba čiju su vladavinu organizacije za zaštitu ljudskih prava okarakterisale kao, najblaže rečeno, autoritarnu, došlo je posle predloga Vlade Azerbejdžana beogradskoj vlasti da sa dva miliona evra finansira uređenje parka, uz uslov da se postavi njegov spomenik.

Nadležni u Beogradu nerado govore o ovom slučaju. Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda, rekao je za naš program da je jedini kriterijum i ovom prilikom bio interes građana, I da je tako ponuda prihvaćena.

“Da vam kažem, ali onako potpuno iskreno… Princip nije bio da budemo policajci i da istražujemo šta je rađeno u prošlosti. Jer za to ne bi imali vremena. Nego da podvučemo crtu i da idemo napred. U ovim teškim vremenima pokušavamo da prihvatimo svaki akt dobre volje iz različitih zemalja, i da to sve pre svega bude u funkciji Beograda i njegovih stanovnika”, rekao je Krkobabić.

Da su ipak više pažnje obratili na ponudjeno, kaže Branka Šesto, morali bi da znaju da je Hajdar Alijev bio jedan od najgorih diktatora savremenog doba.

“Došao je na vlast vojnim udarom, a njegovu vladavinu je karakterisalo punjenje zatvora političkim zatvorenicima i tortura kao deo opšte korupcije. Potpuno carevanje korupcije, gušenje slobode javne reči, i to sve do dana današnjeg… On je umro, sin ga je nasledio, i svako malo pa čujemo da su neki blogeri ili novinari u Azerbejdžanu u zatvoru. Pa onda pohapse studente koji pokušavaju razne demokratske akcije, i tome slično”, kaže Branka Šesto.

Ruka pomirenja


Branka Šesto reagovala je i pismima koje je uputila na adrese medija u Srbiji. Hajdar Alijev bio je predsednik Azerbejdžana od 1993. do 2003, kada ga je na vlasti nasledio sin Ilham Alijev koji vlada i danas. Kako je vladao Hajdar Alijev pitali smo direktora Azerbejdžanskog servisa Radija Slobodna Evropa Kenana Alijeva.

“Alijev je bio komunistički vođa, njegovi kritičari ga nazivaju diktatorom opisujući ga kao autoritarnog vladara koji je koristio političku moć kako bi opstao na vlasti i kako bi eliminisao svoje protivnike. U nekim slučajevima fizički a u nekim politički. Da bi 2003. godine vlast predao svom sinu. To je bio prvi primer dinastičkog transfera vlasti u zemljama bivšeg SSSR”, podseća Kenan Alijev.

Hajdarov sin Ilham Alijev danas vlada Azerbejdžanom
Pored spomenika Hajdaru Alijevu na beogradskom Tašmajdanu nalaziće se i spomenik srpskom piscu Miloradu Paviću. Finansiraće ih Vlada Azerbejdžana, biće od bronze i visoki tri metara, a napraviće ih jedan od profesora vajarstva na Univerzitetu u Bakuu.

Uz opasku da ne spori da postoje razna mišljenja o nečijoj vladavini, zamenik beogradskog gradonačelnika Milan Krkobabić kaže da jednostavno nije postojala loša namera gradske vlasti.

“Naš pristup je bio da u ovom momentu mi moramo da pružimo ruke pomirenja i razumevanja. Ovo je nova politika Azerbejdžana, novi ljudi koji nastoje da uspostave dobre i prijateljske odnose sa našim gradom. I u tom svetlu da idemo dalje. Nadam se da će park biti primereno uređen i da će dobro služiti Beograđanima”
, kaže Krkobabić.

Beogradski slučaj nije prvi jer su, na primer, uz posredstvo sadašnje vlasti Azerbejdžana, parkovi u Bukureštu i Kijevu poneli ime pokojnog neprikosnovenog lidera ove bogate kavkaske države kojom je vladao 30 godina. To, kaže novinar Kenan Alijev, za građane Azerbejdžana nije ništa novo.

“U Azerbejdžanu se već šalimo na taj račun… Pa kažemo da bilo koja zemlja kojoj su potrebni nafta ili gas samo treba da nazove neku ulicu ili park po Hajdaru Alijevu, ili da mu podigne spomenik, i dobiće te resurse. Dakle, ovo sa Tašmajdanom je definitivno propagandni potez azerbejdžanske vlade ali i vlasti u Srbiji”
, ocenjuje Alijev.

Ukoliko na taj način i dalje bude želeo da čuva uspomenu na vladavinu svog oca, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev moći će to da čini još dugo jer je nakon pobede na izborima, za koje je opozicija tvrdila da su namešteni, preko ustavnog referenduma dobio proširena prava koja mu omogućavaju da vlada unedogled.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG