Dostupni linkovi

Beograd: Odbijen zahtev za spomenik žrtvama srebreničkog genocida


Akcija Žena u crnom 'Par cipela jedan život'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:05:41 0:00

(Video: Povodom 15. godina od genocida u Srebrenici Žene u crnom pokrenule su umetničko-aktivističku inicijativu "Par cipela - jedan život", a namera je da se od prikupljenih cipela napravi spomenik žrtvama Srebrenice u Beogradu, 07.07.2010, RFE, Iva Martinović)

Branka Mihajlović


Inicijatori ideje da se u Beogradu podigne spomenik žrtvama genocida u Srebrenici saopštili su da je nadležna gradska komisija u Beogradu odbila taj predlog. Istovremeno, priprema se podizanje jednog drugog spomenika za sve žrtve ratova u 90-im.

Slobodan Stanimirović
, predsednik Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica u Skupštini Beograda, objašnjava da je jednoglasno odbijena inicijativa o spomeniku srebreničkim žrtvama: zato što “ se radi o događaju koji se desio van ovih prostora".

"Mi se zalažemo da svakako taj događaj bude obeležen spomenikom ali na mestu događaja. Zamislite kada bi se svaki događaj obeležavao spomenikom u Beogradu“
, rekao je Stanomirović.

Staša Zajević iz nevladine organizacije Žene u crnom kaže da se iz tog odgovora vidi „da su na sceni još uvek poricanje, negiranje, omalovažavanje žrtava, izjednačavanje žrtava i zločinaca i da je to veoma opasno, ne samo za odnose u regionu, već i za budućnost ove zemlje“.

Spomenik svim žrtvama


Dodatni argument beogradskih vlasti da odbije inicijativu je i priprema izgradnje spomenika za sve žrtve rata kaže Stanimirović.

Jedan od skupova Žena u crnom u Beogradu, kojim je traženo da vlasti proglase Dan sećanja na Srebrenicu, novembar 2009
Stanimirović: Podsetiću vas da je Komisija ranije donela odluku da u Beogradu podigne spomenik svim stradalim u ratovima u 90-im godinama".

RSE: Ni ti stradali nisu stradali takođe ovde, već na ratištima van Srbije.

Stanimirović: Zato se zalažemo da to bude jedan spomenik.

RSE: Znači, to je spomenik i stradalim braniocima Vukovara, na primer? I stradalim Sarajlijama?

Stanimirović: Svim žrtvama tokom 90-ih godina.

RSE: Znači, u Beogradu će biti spomenik i braniocima Vukovara?

Stanimirović: Zašto insistirate na braniocima Vukovara? Biće svima, sa prostora Hrvatske, Bosne, Kosova i Metohije, znači svim stradalima tokom 90-ih godina.

Branislav Stojanović
, psihoanalitičar iz grupe “Spomenik” koja je među potpisnicima odbijene inicijative, međutim saopštava da je puni naziv konkursa za spomenik nastao na predlog ratnih veterana i roditelja vojnika ubijenih u NATO bombardovanju još 2002. godine - “Spomenik svim žrtvama ratova u 90-im i braniocima otadžbine”.

“Mi smo upravo predložili izgradnju spomenika žrtvama genocida kao odgovor na tu ideju zato što je taj spomenik za koji je Sk
"To je spomenik i žrtvama rata i braniocima otadžbine. Politika time pokušava da se drži ideologije sa kojom se ušlo u rat", kaže Branislav Stojanović.
upština grada raspisala konkurs još 2002. godine, zapravo spomenik koji u svom naslovu ima dva protivrečna skupa ljudi kojima se podiže. To je spomenik i žrtvama rata i braniocima otadžbine. Politika time pokušava da se drži ideologije sa kojom se ušlo u rat. Postoji ugrožen srpski narod, postoje heroji-branioci srpskog naroda. To je spomenik njima, mada će vam oni reći da je to spomenik svim žrtvama. A kad ih pitate ko su branioci otadžbine, kad ste ga pitali da li je to posvećeno i braniocima Vukovara, on je prećutao”
, kaže Stojanović.

Iz Beograda krenula ratna mašinerija


Dijana Milošević, rediteljka Dah teatra koji se bavi pitanjima odgovornosti i suočavanja sa zločinima, objašnjava zašto se priključila inicijativi da se ovakav spomenik podigne baš u Beogradu:

“Zato što je iz Beograda krenula ta ratna mašinerija koja je prouzrokovala ceo taj užas koji se tamo desio. Svi znamo koje je učešće naše tadašnje vlasti u ratovima, tako da bi to bio zaista pokazatelj da su rešili da nešto realno promene. Da ne ostane samo na frazama o pomirenju, suočavanju itd.”

Ispred Brandenburške kapije u Berlinu počelo je takođe u julu 2010 prikupljanje cipela za gradnju spomenika kojim bi svaki par cipela bio simbol svake žrtve srebreničkog genocida.
Dijana objašnjava da u svetu ima primera da se spomenici žrtvama dižu baš u mestima odakle su krenuli njihovi dželati, kao jasna osuda zločinačke mašinerije.

“Na primer, u Berlinu postoji memorijalni park žrtvama holokausta koji se nije desio direktno u Berlinu ali su odatle kretale te ideje. Zatim u Limi, u Peruu ima fantastičan memorijalni park posvećen Indijancima, žrtvama građanskog rata koji se takođe desio izvan Lime, u porovinciji. Dakle, u Limi se nisu desila ta krvoprolića ali su oni imali potrebu da se taj memorijalni park napravi tamo, zato što su odatle kretala naređenja”
, navodi Dijana Milošević.

Nevladine organizacije Žene u crnom, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Dah teatr, umetnička grupa Škart, Spomenik i drugi povele su svojevremeno akciju skupljanja cipela koje treba da budu ugradjene u spomenik. Onoliko cipela koliko ima žrtava genocida.

Na pitanje gde su prikupljene cipele, da li će se i dalje čuvati, naša sagovornica iz Dah teatra kaže da će se to čuvati, da veruje da će jednog dana biti moguće u Beogradu podići spomenik sa takvom porukom, jasnom osudom tog najstrašnijeg zločina čija je mašinerija pokrenuta u tom gradu.

„Najveći deo skupljenih cipela na dan kada se genocid dogodio, preuzele su Žene u crnom i one ih čuvaju i prikupljaju dalje. Pored tih cipela postoje poruke iz Beograda, iz čitave naše zemlje koje su antologijske i nadam se da će se one jednog dana štampati jer su to svedočanstva da je puno ljudi mislilo drugačije nego što je mislila garnitura koja je proizvela ceo užas koji se tada dešavao“
, zaključuje Dijana Milošević.

Pogledajte komentare (7)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG