On-line časopis “Veliki prasak” bavi se naučnim pogledom na svet, sekularizmom i popularnom naukom. Pored mnoštva šarolikih tema koje mogu da budu zanimljive najširem čitalaštvu, interesantno je i to što ga je osnovalo udruženje Ateisti Srbije.
“Prosto želimo da pružimo neku protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica. Udruženje smo osnovali zato što smo počeli da osećamo taj pritisak sa svih strana od religijskih zajednica, prvenstveno od Srpske pravoslavne crkve. Osetili smo da sekularno uređenje države postaje ugroženo, i čak se oseća i neka atmosfera kao da je nešto negativno biti ateista”, kaže za naš program Marin Gligo, glavni urednik “Velikog praska”.
Udruženje Ateisti Srbije, koje je osnovano nedavno, pokrenulo je kampanju pred naredni popis u oktobru ove godine, kako bi ohrabrilo one koji nisu religiozni da se tako i izjasne.
Sociolog Mirko Đorđević kaže da je organizovanje ateista u Srbiji delom uzrokovano i velikim uticajem crkve na čitavo društvo, i da je svakako legitimno kao i svuda u svetu.
“Zato što čovek ima pravo da se izjašnjava onako kako razume svet i sebe. Ali u novije vreme kod nas postoji nametanje da se ljudi verski izjasne, pa svaka crkva vuče na svoju stranu. Onda je ovo i reakcija ateista na takva dešavanja”, ocenjuje Đorđević.
Crkva i politička elita
Prema popisu iz 2002. godine, vernika u Srbiji ima 95 odsto, od čega je 85 odsto pravoslavnih, dok ateista ima 0,5 odsto.
Ljubiša RajićMeđu malobrojnima koji se po zvaničnoj statistici ne izjašnjavaju kao vernici je i Ljubiša Rajić, profesor na Beogradskom univerzitetu.
Tradicija da u društvu ravnopravno mogu da postoje i ateisti, kaže Rajić, mora se obnoviti, ali to je teško u sadašnjim uslovima klerikalizovane države.
“Crkva je ušla u državne institucije, sa sveštenicima pri ministarstvima, ušla je u policiju, vojsku, u školu, ušla je svugde… Ali to nema veze sa verom, već sa crkvom kao institucijom koja ima svoje političke, ideološke i finansijske interese. Ali ima i veze sa interesima političke elite koja preko crkve pokušava da ostvari svoje interese. i zbog toga se osećam pritisnut da budem nešto što nisam”, kaže Rajić.
Prema podacima Ateista Srbije, samo u proteklih par godina iz državnog budžeta je za Srpsku pravoslavnu crkvu izdvojeno devet miliona evra. Kampanja ovog udruženja uoči predstojećeg popisa ima slogan „Ako nisi religiozan, zaboga, reci tako!”.
“Očekujemo da pomerimo neke granice, da postane legitimno u ovoj državi biti ateista. Želimo da se ljudi ohrabre u svojim ubeđenjima i da to pokažu u okruženju. Jer nam je prosto nametnuto da nije normalno ne verovati ni u jednog boga”, pojašnjava Marin Gligo.
Dok se to ne dogodi, kaže profesor Ljubiša Rajić, ateisti u Srbiji neće se osećati prijatno.
“Prosto se osećam kao da sam na neki način izopštenik iz društva zato što neću da zaigram u tom kolu da neko ko je po poreklu Srbin mora da bude pravoslavan. Svako ima pravo da bude šta god hoće i bilo kojoj veri da pripada time ne postaje ni manji, ni veći, ni bolji”, zaključuje Rajić.
“Prosto želimo da pružimo neku protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica. Udruženje smo osnovali zato što smo počeli da osećamo taj pritisak sa svih strana od religijskih zajednica, prvenstveno od Srpske pravoslavne crkve. Osetili smo da sekularno uređenje države postaje ugroženo, i čak se oseća i neka atmosfera kao da je nešto negativno biti ateista”, kaže za naš program Marin Gligo, glavni urednik “Velikog praska”.
"Prosto želimo da pružimo neku protivtežu agresivnom nastupu verskih zajednica", objašnjava Marin Gligo.
Udruženje Ateisti Srbije, koje je osnovano nedavno, pokrenulo je kampanju pred naredni popis u oktobru ove godine, kako bi ohrabrilo one koji nisu religiozni da se tako i izjasne.
Sociolog Mirko Đorđević kaže da je organizovanje ateista u Srbiji delom uzrokovano i velikim uticajem crkve na čitavo društvo, i da je svakako legitimno kao i svuda u svetu.
“Zato što čovek ima pravo da se izjašnjava onako kako razume svet i sebe. Ali u novije vreme kod nas postoji nametanje da se ljudi verski izjasne, pa svaka crkva vuče na svoju stranu. Onda je ovo i reakcija ateista na takva dešavanja”, ocenjuje Đorđević.
Crkva i politička elita
Prema popisu iz 2002. godine, vernika u Srbiji ima 95 odsto, od čega je 85 odsto pravoslavnih, dok ateista ima 0,5 odsto.
Tradicija da u društvu ravnopravno mogu da postoje i ateisti, kaže Rajić, mora se obnoviti, ali to je teško u sadašnjim uslovima klerikalizovane države.
“Crkva je ušla u državne institucije, sa sveštenicima pri ministarstvima, ušla je u policiju, vojsku, u školu, ušla je svugde… Ali to nema veze sa verom, već sa crkvom kao institucijom koja ima svoje političke, ideološke i finansijske interese. Ali ima i veze sa interesima političke elite koja preko crkve pokušava da ostvari svoje interese. i zbog toga se osećam pritisnut da budem nešto što nisam”, kaže Rajić.
Prema podacima Ateista Srbije, samo u proteklih par godina iz državnog budžeta je za Srpsku pravoslavnu crkvu izdvojeno devet miliona evra. Kampanja ovog udruženja uoči predstojećeg popisa ima slogan „Ako nisi religiozan, zaboga, reci tako!”.
“Očekujemo da pomerimo neke granice, da postane legitimno u ovoj državi biti ateista. Želimo da se ljudi ohrabre u svojim ubeđenjima i da to pokažu u okruženju. Jer nam je prosto nametnuto da nije normalno ne verovati ni u jednog boga”, pojašnjava Marin Gligo.
Dok se to ne dogodi, kaže profesor Ljubiša Rajić, ateisti u Srbiji neće se osećati prijatno.
“Prosto se osećam kao da sam na neki način izopštenik iz društva zato što neću da zaigram u tom kolu da neko ko je po poreklu Srbin mora da bude pravoslavan. Svako ima pravo da bude šta god hoće i bilo kojoj veri da pripada time ne postaje ni manji, ni veći, ni bolji”, zaključuje Rajić.
