Vlasti u Srbiji nisu ispunile obećanje da će stare pasoše zameniti biometrijskim do 31. decembra ove godine. Produžile su rok za zamenu putnih isprava do kraja 2009. i time izgubili proklamovani datum, odnosno sredinu 2009. godine, kada bi građani Srbije mogli da putuju u Evropsku uniju bez viza. Razlog tome je opstrukcije rada parlamenta,odnosno sukob radikala, ali i nekoliko poslednjih događaja u regionu koji su nametnuli političku raspravu, kaže direktorka vladine kancelarije za pridruživanju Evropskoj uniji Tanja Miščević:
"Veliki događaj, koji je na žalost zamagljen takođe značajnim bilateralnim događajima vezanim za priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Dakle, taj dokument, koji smo počeli da radimo u decembru mesecu prošle godine u uslovima raspuštanja parlamenta i vlade, tehničke vlade, zapravo predstavlja plan usklađivanja prava Srbije sa pravom Evropske unije do 2012. godine. Time je jasan plan rada vlade Srbije i srpskog parlamenta od juče krenuo u svoju implementaciju i postaje naša vrlo jasna obaveza."
Šanse da Srbija sredinom sledeće godine stigne na pozitivnu šengensku listu podrazumeva, između ostalog, i nove biometrijske pasoše u rukama građana Srbije:
"Dakle, kada danas govorimo o uspešnosti srpskih administrativnih kapaciteta, mi mislimo na kapacitete za koordinaciju procesa. To znači da sistem koordinacije ispunjavanja obaveza, kancelarije i odeljenja u ministarstvima koja se bave evropskim integracijama, zadovoljava pozitivnu ocenu Evropske unije."
Ukoliko blokada parlamenta onemogući usvajanje zakona i propisa potrebnih za stavljanje Srbije na belu šengensku listu, to će onemogućiti dobijanje te liste u planiranom roku, upozorava savetnik premijera Srbije Jurij Bajec:
"Dakle, znak upozorenja, činjenica da Srbija u Evropu ulazi pojačanim radom ovde u Srbiji, a ne količinom putovanja u Brisel. U Briselu se ne stvara Evropska unija u Srbiji, Evropska unija se stvara u samoj Srbiji – mislim da to neki još uvek ne razumeju."
Odgovor na pitanje da li bi građani Srbije sredinom sledeće godine mogli da dobiju šengenske povlastice, i može li se desiti da zbog neusvajanja potrebnih zakonskih rešenja taj rok bude prolongiran čak i do 2010. godine, nema ni nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas, koji kaže da njegova država daje punu podršku Srbiji na putu ka Evropskoj uniji:
"U prvoj polovini godine stanovništvo Srbije se odlučilo za Srbiju koja brine o budućnosti, koja gleda u napred i koja želi da učestvuje u kreiranju mira, stabilnosti i dobrobiti evropskog kontinenta. Na tom putu, Srbija u Nemačkoj ima pouzdanog partnera. Nemačka pomaže Srbiju sa mnogih aspekata i to personalno, finansijski i materijalno."
Prvi ozbiljniji test, koji je u odnosima i obavezama sa Evropskom unijom imala Srbija, bila je primena privremenog trgovinskog sporazuma. I tu su se pokazale slabosti političke operativnosti i primene sporazuma, kaže savetnik srpskog premijera za evropske integracije Jurij Bajec:
"Na pitanje da li treba biti uplašen odlukom da Srbija počne da primenjuje ekonomski deo ovog sporazuma, moj odgovor je da ne treba. Jer, sporazum zapravo već funkcioniše, Evropska unija je najveći deo tog procesa već otvorila i Srbija je, sa svoje strane, te efekte počela da koristi."
Ipak i sa najbržim radom i skupštine i vlade, usvajanjem nephodnih zakonskih rešenja za izlazak na šengen listu, približavanje Srbije Evropskoj uniji, ipak će ponajviše zavisiti od saradnje sa Haškim tribunalom.
