Dostupni linkovi

Zatvori prozor da bi provetrio stan


Najveći zagađivači su individualna ložišta (na slici: Užice)

Počela je sezona grejanja i sa njom u mnogim mestima u Srbiji i problemi sa zagađenim vazduhom. Fotografije Valjeva, grada na reci Kolubara, koji je prekriven maglom i smogom preplavile su društvene mreže.

Poslednjih dana u popodnevnim i večernjim satima zbog velike koncentracije čađi skoro da je bilo nemoguće izaći napolje kao i provetriti stanove. Tako se centar Valjeva zbog smoga i čađi bukvalno nije mogao videti sa okolnih obodnih brda.

Valjevci su revoltirani velikim stepenom zagađenja vazduha i činjenicom da toplifikacija grada nije dala željene rezultate.

"Bukvalno, ne može da se diše. Ako otvorimo prozore da provetrimo stanove izađe čistiji vazduh od onog koji uđe u prostoriju", kaže Ljiljana Nedić.

Milka Mijatović stanuje na periferiji grada. Ona posle 17 sati ne izlazi napolje. Iz svoje kuće u večernjim satima vidi samo prvu ulicu i svetla. Grad se ne vidi jer je zaronio u čađ i maglu.

Biljana Mladenović iz laboratorije za fizičko i hemijsko ispitivanje kvaliteta vazduha ovdašnjeg Zavoda za javno zdravlje za RSE kaže da je prošle sedmice koncetracija čađi u Valjevu bila duplo veća od dozvoljenih vrednosti, kao i da će se situacija pogoršati sa jačim zahlađenjima.

"Rezultati naših merenja pokazuju da su u vazduhu prisutne nedozvoljene koncentracije sumpor dioksida i azota. Od ukupnog broja ložišta 85 odsto su individualna, dok je samo 15 posto domaćinstava prikačeno na daljinski sistem grejanja i to je svakako uzrok nedozvoljenog zagađenja vazduha. Prema poslednjim istraživanjima nacionalne Agencije za kontrolu vazduha Valjevo se ubraja u treću kategoriju", kaže Biljana Mladenović.

Iako mnogi građani imaju utisak da zagađenje u ovoj meri ranije nije bilo u Zavodu za javno zdravlje tvrde da se zagađenje vazduha ovog intenziteta u Valjevu beleži u poslednjih desetak godina.

Najveći zagađivači su svakako individualna ložišta. Spas bi bio, kažu stručnjaci, u širenju toplovodne mreže. Međutim, problem je u tome što zbog visoke cene priključenja i cene grejanja i sadašnji kapaciteti Gradske toplane nisu iskorišćeni.

Kada bi Gradska toplana mogla da pređe na jeftiniji energent i time smanji cenu grejanja, nismo mogli da saznamo. Dok se to nedogodi pulmološko odeljenje Opšte bolnice u Valjevu radiće punim kapacitetom, a valjevske fasade biće sve sumornije.

Ništa bolje nije ni u Užicu.

Gotovo dva meseca Užičani se guše u smogu. Svakodnevna preporuka Zavoda za javno zdravlje je da deca i hronični bolesnici ne izlaze napolje, da ne provetravaju prostorije, jer je ogromno aerozagađenje.

Ima dana kada je koncentracija čađi u vazduhu i do pet puta veća od dozvoljenje.

"Od 16. novembra pa skoro svaki dan do danas registrovali smo značajno povećanje koncentracije čađi u vazduhu i u Užicu i u Sevojnu, tako da su vrednosti čađi mnogo iznad dozvoljenih u vazduhu, i to traje sve dok traje grejna sezona", kaže Olivera Janjić iz Zavoda za javno zdravlje Užice.

Užice
Užice


Posledice dugogodišnjeg aerozagađenja u Užicu su povećan broj bolesti disajnih puteva, posebno kod dece. Sa početkom grejne sezone puni se užički dečiji dispanzer, kaže pedijatar Novka Garabinović.

Koji je procenat povećanja bolesti respiratornih organa kod dece u Užicu izazvanih aerozagađenjem nije moguće reći jer su roditelji naučili da sami pomažu deci, rekla je doktorka Garabinović.

"Naravno, prisutan je povećan broj dece sa bolestima respiratornih organa i dosta roditelja čija deca imaju probleme sa disajnim putevima već imaju inhalatore, pa u vreme kada je najjače aerozagađenje uopšte ne izvode decu napolje, niti do Doma zdravlja. Sami ih inhaliraju", ističe Garabinović.

Geografski položaj, veliki broj privatnih kotlarnica kojh je preko 16 000, ekološki neprihvatljivo gorivo, deo su uzroka užičkog aerozagađenja. Iako najveći broj kotlarnica gradske toplane radi na gas, problem nije rešen i treba ga dugoročno rešavati, smatra Miladin Pećinar, iz gradske Službe za zaštitu životne sredine.

"Aerozagađenje je dugogodišnji problem Užica i mi smo sada u dilemi koje još mere treba da dugoročno preduzmemo. Iako je ovo što sada radimo dalo neke rezultate to nije dovoljno. Mi već dve godine dajemo subvencije za energetsku efikasnost kako bi samanjili upotrebu nekih goriva ali se pitamo, šta još treba raditi da li po pitanju saobraćaja u gradu, ili ograničenja u korišćenju nekih ekološki štetnih goriva, na primer, zabraniti upotrebu uglja u gradskoj zoni?", pita se Pećinar.

U pomoć Užicu, posle pomoći Pančevu, uključena je i japanska Agencija za razvoj koja finansira istraživanja Hemijskog fakulteta u Beogradu u projektu smanjenja organskih zagađivača. Uloga ove agencije je da prenese iskustva koja su imali sredinom prošlog veka u Japanu.

"U Japanu je postojala situacija ogromne emisije štetnih gasova iz velikog broja spalionica i onda je država donela regulativu kojom se zabranuje rad svim malim, štetnim, spalionicama. Napravljena je velika spalionica koja ima redukovanu emisiju štetnih gasova. To je jedan od načina rešavanja problema aerozagađenja koji se u Japanu realizuje više od pedeset godina", kaže doktor Takaši Nakano sa Osaka Univerziteta.

Spalionica kao jedan od načina rešavanja problema aerozagađenja: Takeši Nakano
Spalionica kao jedan od načina rešavanja problema aerozagađenja: Takeši Nakano


"Agencija za zaštitu životne sredine Vlade Srbije svake godine objavljuje podatke o stanju kvaliteta vazduha", kaže profesorka doktorka Anđelka Mihajlov, stručnjak za oblast životne sredina koja je i član pregovaračkog tima Vlade Srbije za poglavlje 27 o životnoj sredini.

Ti podaci potvrđuju da se zimi ne guše samo Užćičani i Valjevci. Problem je, kaže Mihajlov, "u urbanim sredinama koje se oslanjaju na upotrebu čvrstih goriva u grejnoj sezoni".

"Pored Užica, povećanje čađi i sličnih štetnih materija imamo i u Kraljevu, Ivanjici, Zaječaru..", navodi naša sagovornica.

U procesu usklađivanja sa propisima i praksom EU Srbija ima ozbiljne zadatke u oblasti životne sredine, pa i kad je reč o kvalitetu vazduha. U izveštaju Eevropske komisije objavljenom prošlog meseca ocenjeno da je Srbija što se tiče normativnih akata o kvalitetu vazduha u pristojnoj meri usklađena sa propisima EU, ali da je problem u primeni.

"Pomeramo se ali još uvek nedovoljno da bi prosečan građanin u ovim mestima rekao 'evo, sad osećam boljitak' ", kaže dr Anđelka Mihajlov.

Poboljšanje kvaliteta vazduha povezano je sa mnogim ulaganjima u infrastrukturu, od stvaranja mreže za merenje zagađenosti pa do prelaska na energente koji nisu veliki zagađivači.

Naime, ugalj koji se mahom koristi u Srbiji gde nema centralnog grejanja ili je ono preskupo za građane, smatra se najvećim zagađivačem vazduha u grejnoj sezoni.

Zato, kaže profesorka Mihajlov, to je nešto zbog čega će poglavlje 27 biti jedno od najtežih u pristupanju Evropskoj uniji.

A dotle, ako je za utehu, mnogo razvijenije zemlje od Srbije bore se sa sličnim problemima, među njima je prosepritetna Kina. U centru Pekinga je vazduh neretko neprozirniji od vazduha u aerodromskom odeljku za pušače.

Smatra se da je vazdušno zagađenje u Kini, koje većinom potiče od sagorevanja uglja, glavni uzročnik više od milion preuranjenih smrti godišnje.

  • 16x9 Image

    Milena Kuzmanović

    Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE.

  • 16x9 Image

    Novka Ilić

    U novinarskoj profesiji je već više od dve decenije. Počela rad kao novinar u redakciji Radio Užica i lokalnog lista "Vesti". Dopisnica RSE od 1999. godine.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG