Dostupni linkovi

U Srbiji posla sve više, zapošljavanje zabranjeno


Zabrana zapošljavanja u javnoj upravi smanjila je broj zaposlenih u državnoj administraciji za oko 7.000 ljudi

“Ovo je klasičan primer apsurda”, kaže Saša Paunović predsednik Opštine Paraćin dok objašnjava razloge zbog kojih u njegovom gradu nedostaje četrdeset profesionalaca za rad u dečijim vrtićima.

Paraćinski vrtići su, ukazuje naš sagovornik, jedna od najpogođenijih ustanova odlukom Vlade Srbije s kraja 2013. godine kojom je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru. Tri i po godine, dakle, ta mera je na snazi uprkos nezadovoljstvu opštinskih vlasti, a na štetu onih koji se staraju, u slučaju Paraćina, o najmlađima.

“Vrtići rade na osnovu propisanog broja vaspitača i ostalih radnika na određen broj dece. Međutim, zbog zabrane zapošljavanja mi nemamo mogućnosti da zaposlimo nove radnike pa ih angažujemo kroz javne radove. Tako posao vaspitača u vrtićima rade vaspitači koji bi, da su stalno zaposleni, imali duplo veću platu i sigurno bili zadovoljniji i posvećeniji poslu”, objašnjava Paunović.

Prema tvrdnjama nadležnih ministarstava zabrana zapošljavanja u javnoj upravi smanjila je broj zaposlenih u državnoj administraciji za oko 7.000 ljudi i obezbedila budžetske uštede od preko sto miliona evra.

Međutim, ta Uredba Vlade Srbije je u lokalnim upravama izazvala ozbiljne funkcionalne probleme zbog toga što je proteklih godina, praktično bilo nemoguće zaposliti nove stručne kadrove na ključnim mestima u opštinama.

Vratimo se Paraćinu koji ima 55.000 stanovnika i trenutno 220 stalno zaposlenih u opštinskoj administraciji, manje od standarda koji određuje broj radnika u administraciji u odnosu na broj građana.

Paraćin ima 55.000 stanovnika i trenutno 220 stalno zaposlenih u opštinskoj administraciji
Paraćin ima 55.000 stanovnika i trenutno 220 stalno zaposlenih u opštinskoj administraciji

Saša Paunović kaže za Radio Slobodna Evropa, da su, od kada važi zabrana, dobili saglasnost da u administraciju zaposle samo jednog diplomiranog ekonomistu, iako su potrebe za visokoobrazovanim kadrovima daleko veće.

“To znači da u ovom trenutku u opštinskoj upravi nemamo zaposlenog nijednog diplomiranog arhitektu, nemamo dovoljno diplomiranih pravnika, obavljamo osnovne opštinske poslove, nemamo ni drugih visokostručnih kadrova što znači da smo mi na ivici blokade, a u mnogim poslovima smo već u blokadi”, kaže Paunović.

Prema rečima našeg sagovornika, takvo stanje izaziva ogromne probleme jer se poslovi ne obavljaju kvalitetno i efikasno zbog čega najviše trpe građani.

Sa identičnim problemima suočava se i grad Pirot, koji ima 60.000 stanovnika, a 107 zaposlenih u Gradskoj upravi i još 355 u javnim preduzećima.

U ovom gradu, u gradskoj upravi, javnim preduzećima, ustanovama kulture i obdaništima je izražen veliki nedostatak ljudi zbog čega je sve teže organizovati posao.

Kako za naš program kaže gradonačelnik Vladan Vasić posledice takvog stanja najviše osećaju građani.

“Da imamo mogućnost da zaposlimo dve-tri vaspitačice ne bi na listi čekanja bilo četrdesetoro dece. U gradskoj upravi i javnim preduzećima, takođe nema zapošljavanja već duži vremenski period zbog čega mnogi poslovi kasne”, objašnjava Vasić.

Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru pogodila je i opštinu Svilajnac, koja se takođe trudila da se pridržava standarda o broju zaposlenih.

Sada, kako za RSE kaže Predrag Milanović, predsednik te opštine, ona trpi posledice takve racionalne kadrovske politike.

“Mi nemamo stranačko zapošljavanje nego biramo mlade i stručne ljude. Problem je što oni ne mogu da dobiju šansu da u upravi ostanu trajno zbog čega oni nakon isticanja zakonskog roka za privremeno angažovanje odlaze iz uprave, najčešće u inostranstvo. Zbog toga smatram da, ukoliko se nešto ne promeni, može nam se dogoditi da imamo manji broj zaposlenih, ali da nam određene službe ne funkcionišu”, ističe Milanović.

Predrag Milanović kaže da Svilajnac trpi posledice takve racionalne kadrovske politike
Predrag Milanović kaže da Svilajnac trpi posledice takve racionalne kadrovske politike

Ni Opština Paraćin nikada nije imala viškove zaposlenih u administraciji pa i ona sada trpi posledice racionalnog zapošljavanja u prošlosti.

Paunović ocenjuje da je centralnim vlastima blo lakše da svuda zabrane zapošljavanje nego da tu meru primene samo tamo gde je ona zaista bila neophodna.

“Takva mera bi omogućila da oni koji dobro rade budu pošteđeni nepotrebnih rezova, a da se onima koji su prekomerno zapošljavali po partijskim vezama, naloži da dovedu troškove administracije u propisane okvire. Ovako, mi koji smo dobro radili dodatno smo kažnjeni jer sada nemamo dovoljno kvalitetnih ljudi”, kaže naš sagovornik.

Ako postoje dobre strane uredbe o zapošljavanju, one se mogu odnositi samo na one sredine u kojima postoji višak zaposlenih. Međutim, potpuna zabrana zapošljavanja, uz realan prirodni odliv ne predstavlja trajno rešenje, jer je nemoguće podmlađivati kadar u gradskoj upravi, tvrdi Vasić.

“Sada sastavljamo kraj sa krajem i pokušavamo da se teška situacija ne odrazi na kvalitet pruženih usluga, ali tu nema napretka već samo napora da se postignuti standardi nekako održe na istom nivou”, kaže on.

Profesor javnog prava Dragan Bataveljić, sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ocenjuje da je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru suprotna svim proklamovanim načelima razvoja države i bržeg zapošljavanja mladih stručnjaka, bez obzira što, podvlači, uočava i neke pozitivne dimenzije.

Ona je u suštini neprihvatljiva jer degradira stručnost u lokalnim administarcijama, umanjuje njihovu efikasnost i funkcionalnost, a sa druge strane ne daje šansu mladim i školovanim ljudima da svojim novim znanjima unaprede rad lokalnih uprava, kaže Bataveljić.

“Lokalna samouprava mora da napreduje uprkos opravdanoj potrebi za racionalizacijom. Mi stalno pričamo da u državi mora da se izvrši reforma lokalne samouprave, da se obavi profesionalizacija, deetatizacija i demokratizacija. Međutim, na ovaj način se lokalnim samoupravama onemogućava normalno funkcionisanje, a s druge strane mladima se ne omogućava dokazivanje i iskazivanje na državnim poslovima za koje su školovani”, zaključuje Bataveljić.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG