Četiri dana pre izricanja presude, objavljena je odluka o pomilovanju vozača automobila koji je oborio studentkinju u centru Beograda tokom komemorativne tišine.
"Ne može jedan čovek da kaže nekome slobodan si, ako mi taj umalo nije ubio dete", kaže za RSE Ratko Ponjavić, otac studentkinje Sonje.
Nju je u januaru 2025. oborio automobil u centru Beograda kada se vozač zaleteo na učesnike komemorativne tišine za žrtve nadstrešnice u Novom Sadu.
Nakon udarca odletela je na krov automobila, da bi potom pala na asfalt, zbog čega je završila u bolnici.
Umesto presude najavljene za 6. novembar stigla je odluka o pomilovanju, kojom je vozač Marko Pavlović oslobobođen od daljeg krivičnog gonjenja za teško ubistvo u pokušaju.
"To je pljuvanje na pravdu, pljuvanje na sudstvo, na društvo", smatra njen otac.
Vozač tog automobila je među 49 osoba koje su pomilovane i abolirane 27. septembra odlukom tada odlazećeg predsednika Srbije Aleksandar Vučić.
"Ako je uradio (Vučić) takvu jednu stvar, trebalo je da to uradi potpuno transparentno pre izbora. Oslobodio je 49 ljudi, za svakog je trebalo da kaže razlog", kaže Ratko Ponjavić.
Iako je odluka o pomilovanjima doneta još krajem septembra, njihova imena su objavljena tek početkom novembra.
Saopštavajući da je doneo takvu odluku, Vučić je jedino rekao da je abolirao 12 lica iz novosadske grupe.
Reč je o opozicionim aktivistima i studentima, optuženim za pripremanje napada na ustavno uređenje i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.
Sada je objavljeno da je među njima i više osoba optuženih za napade na studente tokom dvogodišnjih antivladinih protesta.
Odluku o pomilovanjima Vučić je doneo pre raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora za 25. oktobar, na kojima su on i njegova Srpska napredna stranka izgubili vlast.
Pre toga, Srbiju su potresali dvogodišnji masovni antivladini protesti zbog tragedije u Novom Sadu.
Pomilovanja mesec dana pod velom tajnosti
Predsedniku Republike pravo na pomilovanje daje Ustav Srbije.
Međutim, osim što duže od mesec dana nisu bila poznata imena pomilovanih i aboliranih osoba, i dalje nije poznato koji su razlozi zbog kojih su baš ta lica izabrana.
Javnosti se duguje to obrazloženje, kaže za RSE profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić.
"Jedno je ministra Vujića zašto je izabrao baš tih 49 ljudi, a drugo je Vučića zašto je taj predlog prihvatio", smatra ona.
Imena pomilovanih saopštili su najpre nadležni sudovi kod koji se vode ili su vođeni krivični postupci protiv lica koja su pomilovana.
Dan kasnije spisak pomilovanih objavilo je i Ministarstvo pravde, na čijem čelu je Nenad Vujić.
Ministarstvo pravde je saopštilo 3. novembra da nije moglo da objavi spisak pomilovanih lica pre nego što je izvršeno njegovo zvanično dostavljanje nadležnim sudovima.
Prethodno je Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) zatražilo od Ministarstva pravde da hitno dostavi kompletnu dokumentaciju o postupcima pomilovanja.
Da li je sve bilo po zakonu?
U saopštenju Višeg suda iz Novog Sada navodi se da je postupke pomilovanja pokrenuo ministar pravde po službenoj dužnosti 25. septembra.
U tom trenutku, Vlada je u tehničkom mandatu nakon što su raspisani izbori.
Rakić Vodinelić ukazuje da su zbog toga ministri mogli da obavljaju samo tekuće i neophodne poslove u šta, kako kaže, ne spadaju pomilovanja.
A, kako navodi, drugo pitanje je kako je ministar došao do 49 lica.
"Da li je to bila njihova inicijativa, da li je vršio uvid u predmete i našao opravdane razloge ili je dobio spisak od predsednika", navela je.
Ministarstvo pravde nije odgovorilo na upit RSE o tome što je postupak pokrenut u vreme tehničkog mandata niti zašto je izabrano tih 49 lica.
Takođe je bez odgovora ostalo i pitanje zbog čega su izostala obrazloženja odluka o pomilovanjima.
Prema Zakonu o pomilovanju, postupak po službenoj dužnosti pokreće ministar pravde.
Onda sve spise sa svojim mišljenjem dostavlja predsedniku Republike.
Da li su pomilovanja gotova stvar?
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da bi odluke o pomilovanjima i aboliciji mogle da se osporavaju pred Ustavnim sudom ukoliko se dokažu proceduralni i sadržinski nedostaci.
"Pošto Tužilaštvo za organizovani kriminal ima formiran predmet, ono što treba prvo da urade je da hitno saslušaju ministra Vujića, a posle toga i Vučića", navela je.
Kaže da osim državnih organa i institucija, postupak pred Ustavnim sudom u ovom slučaju mogu da pokrenu i nevladine organizacije za ljudska prava.
"Mogu da zatraže da se donese odluka kojom bi se suspendovalo izvršenje odluke o pomilovanjima, a onda da Ustavni sud polako odluči šta će da radi – da li će te odluke staviti van snage", navela je.
Rakić Vodinelić smatra da bi paralelno trebalo povesti postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava.
Ko su još među pomilovanima?
Među pomilovanima je i bivša viša funkcionerka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović.
Ona je time oslobođena krivičnog gonjenja za trgovinu uticajem
Hrkalović se u javnosti dovodila u vezu sa pripadnicima kriminalnih grupa, a u prethodnom periodu viđana je na skupovima Vučićeve Srpske napredne stranke.
Pomilovan je i Tomo Stojić, jedan od rukovodilaca fabrike "Milan Blagojević - Namenska", osuđen zbog eksplozije u fabrici 2017. godine kada su poginula dvojica radnika.
Pomilovan je i nekadašnji predsednik Skupštine Niša Igor Novaković, pravosnažno osuđen zbog zloupotrebe službenog položaja, za kojim je Osnovni sud prošle nedelje raspisao poternicu.
Od krivičnog gonjenja za zloupotrebu službenog položaja oslobođena je i Dragana Živadinović, nekadašnja predsednica Višeg suda u Nišu.
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže da je pomilovanje mera humanitarnog karakter,a koja ne služi za zaštitu članova svoje stranke i lojalnih ljudi.
"Osnovni razlog za ovo pomilovanje je pomilovanje Vučićevih lojalista. To se vidi iz imena", ocenjuje Rakić Vodinelić.
Prema dostupnim medijskim izveštajima, Aleksandar Vučić je tokom svog desetogodišnjeg predsedničkog mandata pomilovao 67 osoba.
Kada je 2025. godine pomilovao 18 ljudi rekao je da nikada ranije kao predsednik nije donosio odluku o pomilovanju, navodeći da je to rizično i da "ne možete uvek da uzimate pravdu u svoje ruke".
Tada su među 13 pomilovanih bili studenti, direktori škola, dekan, docent.
Ali je tom prilikom pomilovao i četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, koji su bili okrivljeni za napad na studente.
Oni su u tom napadu slomili vilicu jednoj studentkinji, a zbog toga je tadašnji premijer Miloš Vučević podneo ostavku što je dovelo do pada vlade.