Srbija i Rusija će zajedno obeležiti Dan pobede nad fašizmom koji se obeležava 9. maja, saopštila je 25. aprila Vlada Srbije.
U saopštenju se navodi da je na sednici održanoj u petak doneta odluka o obrazovanju Radne grupe za obeležavanje 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.
"Zadatak ove radne grupe je da realizuje zajedničko obeležavanje Srbije i Ruske Federacije ovog značajnog datuma", saopštila je Vlada Srbije.
Dan pobede nad fašizmom obeležava se 9. maja, u znak sećanja na dan kada je 1945. godine nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo je u izjavi od 23. aprila da će ići u Moskvu 9. maja na paradu povodom Dana pobede, gde će se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Vučić je rekao da će sa Putinom razgovarati o novom gasnom aranžmanu i o rešenju za kompaniju Naftna industrija Srbije (NIS), kojoj su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva.
Na Vučićevu najavu odlaska u Moskvu reagovala je Evropska unija (EU), iz koje su poručili da EU "želi da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera" i da je potrebno da uveri evropske partnere u svoj strateški pravac.
U odgovoru portparola Evropske komisije za Radio Slobodna Evropa (RSE), dodaje se da je Unija bila potpuno jasna sa partnerima, uključujući zemlje kandidate kao što je Srbija.
"Odnosi sa Rusijom ne mogu se odvijati po principu 'uobičajenog poslovanja' (business as usual) sa režimom Vladimira Putina, posebno u svetlu ničim izazvane i neopravdane agresije na Ukrajinu", dodaje u pisanom odgovoru portparol za proširenje i međunarodno partnerstvo Guillaume Mercier.
Odlazak u prvu posetu Rusiji otkako je Kremlj pokrenuo vojnu invaziju na Ukrajinu pre tri godine, predsednik Srbije je objavio početkom marta, nakon telefonskog razgovora sa Putinom.
U daljim obraćanjima, Vučić je insistirao da ne menja odluku o odlasku uprkos tome što bi, kako je rekao, Zapad mogao da odgovori nekim vidom sankcija.
Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje.
U zastoju je zbog odbijanja da uskladi spoljnu politiku sa politikom Unije i uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Brisel od Beograda traži i napredak u vladavini prava i dijalogu sa Kosovom.
