Zastave Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata vijore se ispred tek izgrađene fabrike vakcina Sinofarm u industrijskom delu Beograda. Tri države upustile su se zajednički projekat izgradnje, sredinom 2021. godine, ali fabrika do ovog trenutka još ne radi.
Najavljeno je da će prve napunjene bočice kineske vakcine protiv COVID-19, izaći iz pogona do kraja marta 2022. godine. Ipak, prošlo je osam meseci od kada je položen kamen temeljac, 9. septembra 2021. i gotovo mesec i po dana od obećanog roka.
Radio Slobodna Evropa (RSE) nije dobio odgovor od Ministarstva zdravlja, kao ni od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) kada se može očekivati početak rada fabrike.
Tu informaciju nije dao ni zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić kada je u izjavi agenciji Tanjug, 8. maja, rekao da „se fabrika završava“.
Troškovi investicije i kapacitet proizvodnje
Dinamiku radova i proizvodnje, najavio je prilikom polaganja kamena temeljca, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je rekao da će fabrika najpre, u prvoj fazi, imati pogon za punjenje vakcina i da prve takve vakcine na tržištu očekuje u aprilu. U drugoj fazi, dodao je, do 2023. godine, biće izgrađen i pogon gde će se proizvoditi „aktivna supstanca“.
Vučić je najavio da će kapacitet fabrike biti 40 miliona doza godišnje za snabdevanje „našeg (srpskog) i drugih tržišta“. Vrednost projekta procenjena je na 30 miliona evra.
RSE nije dobio odgovor od nadležnih institucija da li su konkretno neke države zainteresovane za nabavku Sinofarm vakcina i koja su potencijalna tržišta za plasman.
Direktorka RFZO, Sanja Radojević Škodrić, rekla je za Tanjug, krajem 2021. godine da su u novoj fabrici “kapaciteti predviđeni i za druge vakcine ili za proširenje kapaciteta postojećih vakcina”.
Ipak, RFZO i direktorka Radojević Škodrić nisu odgovorili za RSE koje tačno druge vakcine planiraju da se proizvedu i da li će proizvodnja biti bazirana isključivo na inaktivisanom tipu vakcina (mrtvi virus), kakva je Sinofarm.
Srbija je, inače, 23 februara 2022, dobila dozvolu za proizvodnju i iRNK vakcina, za tehnologiju na kojoj su bazirane Fajzer i Moderna vakcine protiv korona virusa.
Fabrika - vojni objekat
Javnu nabavku za izgradnju fabrike raspisala je Vojnograđevinska ustanova “Beograd” pri Ministarstvu odbrane Srbije. Ceo postupak završen je u rekordnom roku, za manje od nedelju dana. Na izgradnji fabrike, 7. septembra, odnosno dva dana uoči početka izgradnje, angažovano je preduzeće Termomont za ugovor u vrednosti od oko 25 miliona evra.
Reč je o zajedničkom projektu Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali je Srbija pored ovog ulaganja obezbedila zemljište i finansiranje infrastrukture oko fabrike.
Inače, ovo nije prvi put da preduzeće Termomont učestvuje u izgradnji objekata u oblasti zdravstva za potrebe države. Uvidom u javne nabavke, može se naći da je ista kompanija bila angažovana i na izgradnji COVID bolnica tokom pandemije.
U odluci vojnograđevinske ustanove hitnost postupka opravdana je neophodnošću da se što pre sagradi fabrika radi masovnije imunizacije stanovništva protiv korona virusa “koji se vraća u novim talasima”, te zbog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji, regionu i svetu.
Ni Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na upit RSE kada je planirano otvaranje fabrike, kao ni na to zbog čega su vojska i odbrana uključeni u izgradnju ovakvog objekta.
Vakcine i vakcinacija u Srbiji
Srbija je među prvima nabavila vakcine protiv korona virusa za masovnu primenu, u januaru 2021, a prva isporuka bile su upravo kineske vakcine Sinofarm. Prema podacima koje je 12. jula 2021. iznela premijerka Ana Brnabić, Srbija je od kineske kompanije kupila četiti miliona vakcina i još 200.000 dobila u vidu donacije.
Ubrzo potom stizale su sukcesivno i vakcine nemačko-američkog proizvođača Fajzer/Bajontek (Pfizer/BioNtech), Astra Zeneka (AstraZeneca), Sputnik V, a od septembra prošle godine i Moderna.
U Srbiji ne postoje zvanično dostupni podaci koliko je od početka imunizacije dato Sinofarm ili ,pojedinačno, bilo kojih drugih odobrenih vakcina. Nije poznat ni podatak koliko je u zalihama.
U jednom trenutku Srbija je nabavila vakcina u dovoljnom broju da je odlučila da ih ponudi i građanima država Zapadnog Balkana kao i stranim državljanima i turistima, koji su se zatekli u zemlji.
U vreme kada je počela da se gradi fabrika vakcina, oko tri miliona stanovništva Srbije bilo je kompletno vakcinisano od ukupno 3,27 miliona, koliko ih je vakcinisano do danas, prema poslednjim zvaničnim podacima.
Takođe u trenutku odluke da će se proizvoditi kinesko cepivo u Srbiji, Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju u Srbiji već je izdao preporuku za treću dozu vakcine (26. jula 2021.). Ovaj tim za dopunsku, buster dozu u borbi protiv pandemije najpre je preporučio Fajzerovu ili Moderninu vakcinu.
Na pitanje RSE koliko će Srbiji biti potrebne Sinofarm vakcine upravo imajući u vidu ovakvu preporuku Koordinacionog tima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, prilikom polaganja kamena temeljca za početak izgradnje fabrike, odgovorio da nije čuo za takvu preporuku, uz komentar:
"Ja ću da primim treću kinesku vakcinu."
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u maju 2021. odobrila je kinesku vakcinu
Sinofarm protiv COVID-19 za hitnu upotrebu. Sinofarm u Evropskoj uniji nema odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA).
Potreba za Sinofarm vakcinama u opadanju
Prema informacijama objavljenim u publikaciji sajta “Bridge Beijing”, broj kineskih vakcina protiv korona virusa, Sinofarm i Sinovak, isporučenih državama koje su ih odobrile, naglo je opao.
Sa maksimalnih više od 220 miliona distribuiranih u oko 100 država sveta tokom septembra 2021. godine - uglavnom u Africi, Južnoj Americi i Aziji - ovaj broj je već tokom decembra iste godine opao na oko 70 miliona isporučenih doza. Brojke su još niže u 2022, kada se ukupan broj isporučenih vakcina sveo na svega nekoliko miliona.
Facebook Forum