"Ja sam 2010. u zemljotresu izgubio kuću i teško rečima mogu opisati kako sam se osećao, a mogu samo da zamislim muku, tugu, žalost, bol i patnju ovih ljudi u Turskoj i Siriji, kojima su pod ruševinama ostala deca, supruge, roditelji, braća, sestre."
Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) svoju priču iz Kraljeva počinje Miroljub Nešović.
Taj grad na jugozapadu Srbije u noći između 2. i 3. novembra 2010. godine pogodio je zemljotres magnitude 5,4.
U zemljotresu je poginulo dvoje ljudi, a oko 180 je zadobilo lakše telesne povrede.
Izazvana je velika materijalna šteta. Kako je preneo javni servis RTS, teže ili lakše je oštećeno oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata. Posledice zemljotresa osetilo je oko 80 hiljada ljudi.
Penzioner Miroljub Nešović 13 godina kasnije za građane Turske i Sirije ima poruke saosećanja i želju da im pomogne.
"Zemljotres za sobom ostavlja pustoš i patnju", poručuje on.
Broj žrtava zemljotresa koji je pogodio 6. februara jug Turske i severu Sirije raste svakog dana i prešao je 35 hiljada mrtvih. UN su upozorile da bi konačan broj žrtava potresa mogao biti dvostruko veći.
Dejan Nešović, Miroljubov sin, kaže za RSE da su imali sreće, jer ih je samo nekoliko sekundi delilo od sigurne smrti.
"Te noći sam plakao za kućom, ali sam istog jutra, kada sam uvideo ozbiljnost situacije u kojoj smo se našli, u stvari shvatio koliko su teške i nepredvidive prirodne katastrofe", rekao je on.
Dejan Nešović svakodnevno prati potresne izveštaje iz ugroženog područja u Turskoj i Siriji i poručuje da ceo svet treba da vidi razmere prirodne katastrofe i da pomogne koliko može.
"Naša je ljudska obaveza da pomognemo jer smo pre 13 godina i sami bili u sličnoj situaciji i primali smo pomoć humanih ljudi. Ne znam da li iko može da ostane ravnodušan prema tom užasu koji je zadesio desetine hiljada ljudi uzimajući živote njihovih najmilijih i uništavajući ono što su celoga života stvarali."
Na seizmičkoj karti Srbije kao najtrusnija područja mapirani su Rudnik, Kopaonik, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac i Lazarevac.
Od početka prošlog veka u Srbiji je registrovano 10 zemljotresa jačih od pet jedinica Rihterove skale.
Najjači snage 5,9 Rihtera dogodio se u Lazarevcu 1992. godine, dok su zemljotresi 1988. godine u Mionici, 1980. godine na Kopaoniku i 1927. godine u Gornjem Milanovcu bili jačine 5,7 jedinica Rihterove skale.
Koliko je Kraljevo trusno područje svedoči i činjenica da su manji zemljotresi pogodili taj grad i 9, 13. i 14. februara, ali da su bili manjeg intenziteta, oko 2,4 rihtera i nisu izazvali nikakva oštećenja.
U zemljotresu u Kraljevu čiji je epicentar 2010. bio deset kilometara severno od tog grada, nastradao je bračni par, na koje se obrušio krov porodične kuće.
Samo na stambenim objektima procenjena je šteta od preko 21 miliona evra.
Snažan potres srušio je kuću Miroljuba Nešovića na periferiji Kraljeva, koji je u njoj živeo sa suprugom, ćerkom i sinom. U noći kada se dogodio zemljotres supruga i ćerka bile su u gostima kod rođaka u drugom gradu, Kragujevcu.
"Probudile su me kokoške koje su kokodakale kao da je lisica ušla u kokošinjac. Skočio sam iz kreveta misleći da neko krade alat iz radionice, ili da je lisica u kavezu", priseća se Miroljub Nešović.
U hodniku je već bio i sin Dejan koji je takođe izašao iz sobe da vidi šta se događa.
"Nekoliko trenutaka kasnije počelo je sve da se trese i odmah nam je bilo jasno da nas je zadesilo nešto mnogo opasnije od lisice i lopova", dodaje Miroljub Nešović.
Ukućani su već bili na ulici kada se urušio krov, a potom i bočni zid kuće pored koga su bile sobe u kojima su do maločas spavali.
"Nestalo je struje i nastao je potpuni mrak. Bila je hladna novembarska noć, a ja sam u pidžami drhtao od straha, svestan da smo za dlaku izbegli sigurnu smrt", dodao je Nešović.
U periodu od godinu dana posle zemljotresa, uz pomoć Vlade Srbije, koja je obezbedila 19,6 miliona evra za sanaciju posledica zemljotresa, sagrađeno je 460 montažnih kuća, obnovljeno oko 13.000 domaćinstava i oko 8.500 stanova.
Međutim, bilo je i građana koji su na novi krov nad glavom zbog administrativnih problema čekali i duže od dve godine.
Jedan od njih je Miroljub Nešović.
"U toj kući smo do zemljotresa supruga i ja živeli sa sinom i ćerkom i čim je država objavila program stambenog zbrinjavanja najugroženijih porodica koje su ostale bez svojih domova, prijavio sam se jer smo već imali rešenje komisije da je naša kuća neupotrebljiva za stanovanje i život u njoj", objasnio je Nešović.
Očekivao je da će se brzo skućiti jer je imao svu potrebnu dokumentaciju, a od noći u kojoj je ostao bez kuće njegova četvoročlana porodica živela je u pomoćnoj prostoriji površine 20 metara kvadratnih u kojoj su spremali hranu i spavali.
"Međutim, shvatio sam da sa mojom molbom za dobijanje montažne kuće nešto nije u redu kada su komšije u Dositejevoj ulici počeli da dobijaju rešenja i da pripremaju betonske ploče za postavljanje montažnih kuća", priseća se Miroljub Nešović.
Drugi su dobijali materijal za obnovu, cigle, crep, cement, a njegova porodica je i dalje čekala papire.
Tek posle nekoliko odlazaka u gradsku upravu, objašnjava, saznao je da je njegov predmet izgubljen i da mora da ponovi celu proceduru, što je značilo još jednu zimu u pomoćnoj prostoriji.
Kaže da su se njegove slutnje obistinile, ali i da tu nije bio kraj nevoljama.
Kako je rekao, kada su ga konačno pozvali da preuzme dokumentaciju za kuću ispostavilo se da neće dobiti kuću od 60 metara kvadratnih, već od 40.
"Ali smo već bili izgubili strpljenje, a i plašili smo se da možemo ostati bez ičega."
Miroljub Nešović poručuje i da je, uprkos svemu, zahvalan na pomoći, jer sami teško da bi napravili novu kuću.
"U današnje vreme graditi novu kuću je prilično neizvesno. Krediti se teško dobijaju, a i kamate su veoma visoke", naveo je on.
Uz svu zahvalnost za kuću koju mu je poklonila država i Dejan Nešović primećuje da je, bar u njihovom slučaju, administrativna procedura isuviše dugo trajala, ali da se na kraju upornost njegovog oca isplatila.
"Sama činjenica da su nam uskraćeni elementarni uslovi za život jer smo nas četvoro živeli u maloj pomoćnoj prostoriji je veoma deprimirajuća. Bilo je i loše vreme, sneg i kiša. Uz sve to išla je i neizvesnost i stalna briga da li ćemo se i kada konačno useliti. Svi smo bili nervozni, nestrpljivi i svi smo želeli da što pre stignemo do cilja. S druge strane, ljudi koji su se bavili našim zbrinjavanjem bili su pod stalnim pritiskom jer je u veoma kratkom roku trebalo obnoviti ili sanirati hiljade oštećenih stanova i kuća."
U međuvremenu Dejanova majka je preminula, a sestra se udala, tako da sada u kući žive samo on i otac.
Miroljub Nešović je penzioner. Nekada je radio u "Magnohromu", najvećem proizvođaču vatrostalnih opeka u bivšoj Jugoslaviji.
Dejan je nastavio očevu tradiciju, zaposlio se u "Magnohromu", ali je početkom 21. veka nekadašnji jugoslovenski gigant koji je imao 5.000 zaposlenih, posle tri neuspela pokušaja privatizacije ugašen.
Od tada Dejan ima perionicu automobila, u kojoj mu povremeno pomaže otac.
Hiljadama kilometara dalje, na jugu Turske i na severu Sirije, žrtve se i dalje broje.
Crveni krst Srbije otvorio je namenski račun za pomoć stanovništvu Turske i Siriji.
Sredstva koja građani uplate na račun biće korišćena prema najprioritetnijim potrebama ugroženog stanovništva.
Kako se navodi na Fejsbuk nalogu Crvenog Krsta do 13. februara je skupljeno preko 93 hiljade evra za tu namenu.
Vlada Srbije je saopštila da je od 14. februara građanima dostupan SMS broj za pomoć Siriji. Broj za SMS poruku je 1004 sa sadržinom "Sirija" čime će biti donirano 200 dinara pomoći Siriji, saopštila je Vlada.
Za finansijsku pomoć građanima Turske u funkciji je broj telefona 1003, na koji je potrebno poslati SMS poruku sa sadržajem "Turska" kako bi se doniralo 200 dinara pomoći toj državi.
Instrukcije za pomoć objavila je i ambasade Turske.
Ambasada Sirije je navela da pomoć može da se odnese u tu ambasadu u ulici Serdara Jola 12 u Beogradu svakog radnog dana od 8 do 15 časova.
UNICEF u Srbiji je takođe uključen u skupljanje pomoći, a više detalja može se naći na njihovom sajtu.
Facebook Forum