Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil izjavio je 13. juna da Srbija treba da razmisli o tome gde leži njena budućnost i da li je "ova neutralna pozicija" zvaničnog Beograda održiva i da, kako je ukazao, "tako donese svoju odluku".
Hil je rekao novinarima u Beogradu da ono što se dogodilo u Ukrajini - "jesu brutalni napad na tu zemlju i nastavak ubijanja civila, nešto što je potpuno neprihvatljivo u ovom veku".
Dodao je da takav razvoj događaja nije viđen još od kraja Drugog svetskog rata.
"Svi smo svesni toga da se od februara svet promenio i da svi mi moramo da ponovo razmislimo o tome gde se nalazimo, kakav je naš položaj i gde želimo da budemo u budućnosti", rekao je on.
Upitan šta bi, u ovom trenutku, što se tiče prioriteta (za Srbiju) trebalo da bude, - uvođenja sankcija Rusiji ili normalizacija odnosa sa Kosovom, Hil je odgovorio da su to pitanja za srpske vlasti.
"Mislim da je to pitanje koje treba da postavite predstavnicima svoje vlade, ja ovde predstavljam američku vladu i nisam tu da dajem savete tako da odgovore na ta pitanja treba da nađete sa srpskim vlastima", rekao je Hil.
Srbija je u Ujedinjenim nacijama (UN) osudila rusku invaziju na Ukrajinu, a u Komitetu za ljudska prava UN je glasa za izbacivanje Rusije iz tog međunarodnog tela.
Međutim, zvaničnici Srbije su više puta napomenuli da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji, zbog prijateljskih veze sa tom zemljom, kao i zbog energetske zavisnosti od Rusije i stava Kremlja da ne priznaje nezavisnost Kosova.
Zemlje Evropske unije, kao i SAD, su u više navrata tražile od zvaničnog Beograda da usaglasi svoju spoljnu politiku sa politikom Zapada.
Srbija je zemlja-kandidat za članstvo u EU.
Srbija i Kosovo da rade na rešavanju problema
Hil je, upitan o porukama tokom nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, odgovorio da je suština "da Srbija i Kosovo rade na rešavanju međusobnih problema i da uspostave neke odnose u okviru Briselskog dijaloga".
"Ne bih se toliko hvatao za pojedine reči, da se isčitava njihovo precizno značenje a ono što je važno je da Srbija i Kosovo rade na rešavanju međusobnih problema i da uspostave neke odnose u okviru Briselskog dijaloga – tu je suština u pitanju, a ne toliko izbor reči", rekao je on.
Američki diplomata je izrazio želju da u Briselskom dijalogu bude više napretka.
"Iz ove perspektive sve boljih odnosa između SAD i Srbije kao i dobrih odnosa između SAD i EU ... za mene je jako važno i želeo bih da vidim više napretka u toku Briselskog dijaloga", rekao je on.
Napomenuo je da su problemi "teški i izazovni".
"Kao neko ko se već bavio pregovorima i bio učesnik u njima rekao bih da su zaista pitanja i problemi teški i izazovni i da obično budu još teži kada se o njima mnogo priča u javnosti" , rekao je Hiil.
Nemački kancelar Olaf Šolc je 10. juna posetio Srbiju i Kosovo i tom prilikom je u Beogradu izjavio da je potrebno da je sada potrebno da se "svi u procesu dijaloga između Beograda i Prištine potrude da dođe do pomaka".
"Korak po korak, obe strane moraju dati svoj doprinos tome i odgovorne su za to da se ništa ne blokira, da se ne odlažu sastanci i da se pravi niz malih koraka koji će voditi do konačnog cilja", rekao je Šolc.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, što je potez koji zvanični Beograd ne priznaje.
Pregovori Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, uz posredstvo EU, počeli su 2011. godine, a dve godine kasnije postignut je i Briselski sporazum, kako bi se prokrčio put za normalizaciju odnosa dve strane.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti predvode dijalog na najvišem političkom nivou, dok se o tehničkim pitanjima razgovori vode na nivou delegacija Beograda i Prištine.
