Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Poljoprivredni kombinat Beograd se namešta za ciljanog kupca?


PKB, nastao davne 1945. godine kao Poljoprivredni kombinat Beograd, posle više od sedamdeset godina pod upravom Grada i države trebalo bi da dobije novog vlasnika i to, kako stoji u tenderu koji je raspisalo Ministarstvo privrede Srbije, po početnoj ceni od 104,5 miliona evra.

"To je otprilike 25 odsto realne cene PKB-a. Sve liči na to da se PKB namešta za ciljanog kupca koji će ga možda onda u budućnosti pod nekim novim uslovima prepustiti nekom novom vlasniku", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) agrarni analitičar Đorđe Bugarin.

Argument za ovakvo razmišljanje Bugarin vidi u strogo propisanim uslovima za budućeg vlasnika, kao što je da ima najmanje 400 miliona evra prometa u prethodnoj godini, što, kako tvrdi, ne ispunjavaju domaće kompanije iz sektora poljoprivrede već samo potencijalni kupci iz inostranstva.

Privatizacija PKB-a, koji zapošljava oko 1.800 radnika, pokušana je pre par godina po ceni od 154 miliona evra ali je početkom 2016. tender propao jer nije bilo kupaca.

Kasnije su zainteresovanost za poslednju "zlatnu koku" srpske poljoprivrede kroz zvanične kontakte izrazile "Al Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja u Srbiji već ima biznis iz te oblasti, kompanije iz Kine, Singapura i Velike Britanije, kao i dve firme domaćih privrednika.

"Prema proceni koju smo radili pre par godina, kada je isto trebalo da se prodaje, procenjena vrednost zemljišta i celokupne imovine PKB-a bila je između 600 i 800 miliona evra. Smatramo da je sadašnjom procenom preduzeće obezvređeno. Nije nam jasno kako je država procenila da PKB u odnosu na pre samo dve godine vredi 50 miliona manje", kaže Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB-a, koji tvrdi da je samo jedan hektar zemljišta te firme nedavno prodat velikoj svetskoj trgovini za milion evra.

Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, izjavio je 14. avgusta da je na tenderu za privatizaciju PKB-a jedna kompanija otkupila dokumentaciju.

"Naravno da cena nije niska. Imamo procenjenu vrednost koja je 208 miliona evra i, po zakonu o privatizaciji, početnu cenu koja je 50 odsto procenjene. To što je država odredila minimalnu cenu, ne znači da neko sutra taj PKB ne može da plati milijardu, dve ili pet milijardi dolara", rekao je Stevanović za Televiziju Prva.

Na prodaju je ponuđeno nešto manje od 17.000 hektara zemljišta PKB-a na teritoriji Beograda i Zrenjanina, od ukupno 22.000, građevinski objekti, oprema, zalihe i stoka, kao i zavisne firme Ekolab, Institut PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB.

Kako se navodi na zvaničnoj internet prezentaciji PKB-a, glavna delatnost je proizvodnja mleka, stočne hrane i semenske robe - pšenice, ječma, kukuruza, soje i suncokreta. Višegodišnji prosek pokazuje da PKB poseduje 30.000 jedinki krupne stoke, goveda, svinja i ovaca, među kojima je i najveća farma muznih krava u Evropi sa 9.000 grla. Ovaj kombinat, nekada najveći u SFR Jugoslaviji, danas proizvodi 10 odsto mleka za potrebe Srbije.

Krave muzare, fotoarhiv
Krave muzare, fotoarhiv

Ako PKB za državu ne može da bude rentabilan, onda ništa, ironično kaže agroekonomista Miladin Ševarlić, profesor na beogradskom Poljoprivrednom fakultetu.

"Zemljište je majka svega. Svaki srpski domaćin zna da se njiva ispred kućnog praga nikada ne prodaje. Ne vidim razlog za privatizaciju PKB-a, i to još pod uslovima da kupac samo tri godine mora da nastavi poljoprivrednu proizvodnju a da posle toga može da radi šta hoće. Prema tome to je posao za nadležne državne organe, a ne za ekonomiste", navodi Ševarlić.

Strateški značaj i veličina PKB-a, giganta čija imovina je u najbližoj okolini Beograda i koji pokriva 50 odsto njegove potražnje za poljoprivrednim proizvodima, može se i bukvalno videti kroz podatak da se prostire na 300 kvadratnih kilometara, a glavni grad Srbije na 360.

Ipak, kroz uspone i padove i razne pokušaje njegovog obezvređivanja, PKB, preko kog je od devedesetih u vreme inflacije i ratova održavan socijalni mir, upao je i u dugove koji danas, prema tvrdnjama iz Samostalnog sindikata iznose oko 80 miliona evra.

Dorđe Bugarin kaže da je moćni PKB politika dovela na ivicu propasti.

"Partijski kadrovi koji su udomljavani u PKB-u nisu bili u stanju da optimalno organizuju posao. Niti su mogli da se usprotive onima koji su donosili odluke, jer je država pokušavala da izvuče novac iz PKB-a na svaki način", reči su Bugarina.

'Obezbediti sigurnost za sve zaposlene'

Vlada Srbije svojevremeno je, potpisom na memorandum posle osme revizije sporazuma, Međunarodnom monetarnom fondu obećala da će sredinom 2018. privatizovati PKB.

Odluka da se počne sa cenom malo jačom od 100 miliona, smatra profesor Miladin Ševarlić, je nepojmljiva.

"To je poklanjanje PKB-a. Minimalna cena jednog hektara zemlje na ovoj lokaciji, uz ovakvu putnu infrastrukturu, mrežu za navodnjavanje, i takvu blizinu tržišta, ne može da bude ispod 20.000 evra", ističe Ševarlić.

Po tom proračunu, samo 17.000 hektara PKB-a koji se prodaju vrede najmanje 340 miliona evra.

Ilustrativna fotografija
Ilustrativna fotografija

Sa druge strane, navodi Đorđe Bugarin, novi vlasnik profitiraće i od prodaje poljoprivrednog zemljišta u blizini puteva.

"Na taj način što će se ta zemlja pretvoriti u gradsko građevinsko zemljište. I po tom osnovu će izvući sve ono što je uložio u PKB, tako da će ga dobiti bukvalno gratis", ukazuje Bugarin.

Osim neprocenjivih oranica, PKB poseduje i veliki vozni park, brojnu mehanizaciju u kojoj je 330 traktora, 35 kombajna, 90 utovarnih mašina, 20 kamiona i 1.370 priključnih mašina.

Nakon priča da ih je polovina, njih 900, višak, radnici PKB-a sa zebnjom čekaju nove vlasnike.

"Tu smo gde smo da nam država ne bi uradila to što je uradila mnogima, da nas ne bi oterala u stečaj. Samo nastojimo da obezbedimo sigurnost za sve zaposlene, da sutra nastavimo svi da radimo kod novog poslodavca", zaključuje Milisav Đorđević, predsednik Samostalnog sindikata PKB-a.

Poslednji rok za dostavljanje ponuda za privatizaciju PKB-a je 10. septembar. Ministarstvo privrede Srbije do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa zbog čega država prodaje PKB, kakva je korist od njegove privatizacije, kao ni na tvrdnje dela stručnjaka i Samostalnog sindikata da se PKB prodaje po višestruko manjoj ceni od vrednosti te kompanije.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti". Na RSE je od avgusta 2000.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG