Pojava šuge u Kliničkom centru Srbije novi je problem u srpskom zdravstvu. Iako ta bolest nije opasna po život ukazala je na brojne propuste u ovom sektoru koji posle brojnih afera nosi neslavnu titulu najgoreg u Evropi.
Pomoćni radnik i 15 medicinskih sestara Klinike za Gastroenterologiju u Beogradu zaraženo je “norveškom šugom” koju im je preneo pacijent koji se leči na odeljenju intenzivne nege.
Vesna Mioljević, načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija, rekla je za RSE da je zaraza pod kontrolom i da nema razloga za zabrinutost:
“Nema novoobolelih među pacijentima i zdravstvenim osobljem. Svi oni čije zdravstveno stanje to dozvoljava poslati su na kućno lečenje, a smanjili smo i broj medicinskog osoblja koje radi. Posle tih mera Klinika za gastoenterologiju funkcioniše normalno, jedino smo posete ukinuli do daljeg.”
Rukovodstvo Kliničkog centra Srbije, koji je na oficijelnom sajtu predstavljen kao “vrhunska ustanova zdravstvene zaštite”, tvrdi da pojava šuge za zaposlene nije ništa novo, da se sa njom često susreću i da je to problem koji se rešava u hodu. Šuga nije nepoznata ni u mnogo razvijenijim zemljama od Srbije u kojima zbog toga, kao i ovde, postoje stroga pravila za prijem pacijenata.
Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže za RSE da se čini da u beogradskom slučaju procedura nije poštovana i da je pacijent primljen bez sanitarnog i higijenskog pregleda.
“To znači da je na kliniku ušao bolesnik koji je primljen zbog jedne stvari, ali da je usput uneo šugu. On je na intenzivnoj nezi verovatno morao da bude zbog osnovnog oboljenja koje ima ali su svi oni koji rade sa njim, medicinske sestre i doktori, morali da ga leče uz poštovanje mera prevencije. Kontakt sa njim samo u rukavicama, to je potpuno uobičajena stvar. Ali je poznato da se ta pravila, kao i procedura kod prijema, u velikom broju bolnica u Srbiji ne poštuju. Da se sve to primenjivalo kako treba bile bi minimalne mogućnosti da dođe do širenja infekcije”, navodi Tiodorović.
U Srbiji, koja po Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu ima najlošiju zdravstvenu zaštitu u Evropi, slučaj šuge u jednoj od najeminentnijih ustanova u državi nije došao kao veliko iznenađenje za javnost naviknutu na mnogo gore stvari.
Draško Karađinović, iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije, kaže za RSE da su besparica i nemar u srpskom zdravstvu takvi da veruje da se šuga pojavila zbog nehigijene.
“Ovo sa šugom je skoro kao anegdota u odnosu na pojavu klostridije koja hara po srpskim bolnicama. Zbog te opasne bakterije pre nekoliko meseci je umrlo osam pacijenata u užičkoj bolnici. Ona se prenosi rukama i ako nemate osnovne uslove za održavanje higijene, sapun i deterdžent, potpuno je očekivano da ćete imati veliki problem. U našim bolnicama nema ni dovoljnog broja higijeničara. Znači da je situacija potpuno katastrofalna”, kaže Karađinović.
Sa druge strane, Vesna Mioljević tvrdi da se procedure poštuju ali da je problem što se pojavila “norveška šuga” koja je opasnija od osnovnog oblika te bolesti.
“Higijenski uslovi su sasvim normalni i potpuno su u redu. Primenjuju se sve potrebne mere. Ali se ovde radi o infektivnijem i kontagioznijem oboljenju koje se veoma lako prenosi. To je razlog što je inficiran ovako veliki broj osoba koji je došao u kontakt sa obolelim pacijentom”, ocenjuje Vesna Mioljević.
Branislav Tiodorović kaže da slučaj na Klinici za gastroenterologiju treba da bude opomena da se moraju pooštriti mere prevencije, iako zaraženima šugom život svakako nije ugrožen:
“Ali je opasno što će to oni odneti kući i što će njihove porodice biti kontaminirane. I onda može da se proširi. Najgore je ako se pojavi u velikim kolektivima, đačkim i studentskim domovima, to onda može da bude veoma ozbiljan problem”, konstatuje Tiodirović.
“Slučaj šuga” samo je poslednji u nizu skandala u srpskom zdravstvu koje su proteklih godina obeležile afere sa listama čekanja za operacije, sumnjivom nabavkom skupocene opreme, manjkom aparata za zračenje najteže obolelih, beskonačnim čekanjima na operacije u inostranstvu tokom kojih su neka deca umrla čekajući humanitarnu pomoć za transplantacije srca...
Draško Karađinović zaključuje da je korupcija glavni problem, koji može da reši samo pritisak iz Evrope, i da je jedini način za to da Brisel evrointegracije Srbije uslovi i rešavanjem stanja u zdravstvu:
“Mi smo od Evropske komisije zatražili da za srpsko zdravstvo primeni isti model u pregovorima sa Srbijom kao što je urađeno u slučaju “24 privatizacije”. Jer svaka od tih afera bukvalno gađa u srž to partijsko rukovođenje srpskim zdravstvom.”
Deo nevladinog sektora, na čelu sa Doktorima protiv korupcije, uputio je zahtev čelnicima EU da se rasvetli šest, kako tvrde, sistemskih afera u zdravstvu Srbije. U tom pismu navodi se da su to “trgovina listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine”, “trgovina pogrebnika sa službom Hitne pomoći u Beogradu”, “štetni rastvori za dijalizu u bolnici u Kraljevu”, “rekonstrukcija 20 bolnica iz kredita Evropske investicione banke”, “neuspešna rekonstrukcija Instituta za virusologiju Torlak” i “slučaj Instituta za transfuziju krvi Srbije”.
Pomoćni radnik i 15 medicinskih sestara Klinike za Gastroenterologiju u Beogradu zaraženo je “norveškom šugom” koju im je preneo pacijent koji se leči na odeljenju intenzivne nege.
Vesna Mioljević, načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija, rekla je za RSE da je zaraza pod kontrolom i da nema razloga za zabrinutost:
“Nema novoobolelih među pacijentima i zdravstvenim osobljem. Svi oni čije zdravstveno stanje to dozvoljava poslati su na kućno lečenje, a smanjili smo i broj medicinskog osoblja koje radi. Posle tih mera Klinika za gastoenterologiju funkcioniše normalno, jedino smo posete ukinuli do daljeg.”
Rukovodstvo Kliničkog centra Srbije, koji je na oficijelnom sajtu predstavljen kao “vrhunska ustanova zdravstvene zaštite”, tvrdi da pojava šuge za zaposlene nije ništa novo, da se sa njom često susreću i da je to problem koji se rešava u hodu. Šuga nije nepoznata ni u mnogo razvijenijim zemljama od Srbije u kojima zbog toga, kao i ovde, postoje stroga pravila za prijem pacijenata.
Epidemiolog Branislav Tiodorović kaže za RSE da se čini da u beogradskom slučaju procedura nije poštovana i da je pacijent primljen bez sanitarnog i higijenskog pregleda.
“To znači da je na kliniku ušao bolesnik koji je primljen zbog jedne stvari, ali da je usput uneo šugu. On je na intenzivnoj nezi verovatno morao da bude zbog osnovnog oboljenja koje ima ali su svi oni koji rade sa njim, medicinske sestre i doktori, morali da ga leče uz poštovanje mera prevencije. Kontakt sa njim samo u rukavicama, to je potpuno uobičajena stvar. Ali je poznato da se ta pravila, kao i procedura kod prijema, u velikom broju bolnica u Srbiji ne poštuju. Da se sve to primenjivalo kako treba bile bi minimalne mogućnosti da dođe do širenja infekcije”, navodi Tiodorović.
U Srbiji, koja po Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu ima najlošiju zdravstvenu zaštitu u Evropi, slučaj šuge u jednoj od najeminentnijih ustanova u državi nije došao kao veliko iznenađenje za javnost naviknutu na mnogo gore stvari.
Draško Karađinović, iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije, kaže za RSE da su besparica i nemar u srpskom zdravstvu takvi da veruje da se šuga pojavila zbog nehigijene.
“Ovo sa šugom je skoro kao anegdota u odnosu na pojavu klostridije koja hara po srpskim bolnicama. Zbog te opasne bakterije pre nekoliko meseci je umrlo osam pacijenata u užičkoj bolnici. Ona se prenosi rukama i ako nemate osnovne uslove za održavanje higijene, sapun i deterdžent, potpuno je očekivano da ćete imati veliki problem. U našim bolnicama nema ni dovoljnog broja higijeničara. Znači da je situacija potpuno katastrofalna”, kaže Karađinović.
Sa druge strane, Vesna Mioljević tvrdi da se procedure poštuju ali da je problem što se pojavila “norveška šuga” koja je opasnija od osnovnog oblika te bolesti.
“Higijenski uslovi su sasvim normalni i potpuno su u redu. Primenjuju se sve potrebne mere. Ali se ovde radi o infektivnijem i kontagioznijem oboljenju koje se veoma lako prenosi. To je razlog što je inficiran ovako veliki broj osoba koji je došao u kontakt sa obolelim pacijentom”, ocenjuje Vesna Mioljević.
Branislav Tiodorović kaže da slučaj na Klinici za gastroenterologiju treba da bude opomena da se moraju pooštriti mere prevencije, iako zaraženima šugom život svakako nije ugrožen:
“Ali je opasno što će to oni odneti kući i što će njihove porodice biti kontaminirane. I onda može da se proširi. Najgore je ako se pojavi u velikim kolektivima, đačkim i studentskim domovima, to onda može da bude veoma ozbiljan problem”, konstatuje Tiodirović.
“Slučaj šuga” samo je poslednji u nizu skandala u srpskom zdravstvu koje su proteklih godina obeležile afere sa listama čekanja za operacije, sumnjivom nabavkom skupocene opreme, manjkom aparata za zračenje najteže obolelih, beskonačnim čekanjima na operacije u inostranstvu tokom kojih su neka deca umrla čekajući humanitarnu pomoć za transplantacije srca...
Draško Karađinović zaključuje da je korupcija glavni problem, koji može da reši samo pritisak iz Evrope, i da je jedini način za to da Brisel evrointegracije Srbije uslovi i rešavanjem stanja u zdravstvu:
“Mi smo od Evropske komisije zatražili da za srpsko zdravstvo primeni isti model u pregovorima sa Srbijom kao što je urađeno u slučaju “24 privatizacije”. Jer svaka od tih afera bukvalno gađa u srž to partijsko rukovođenje srpskim zdravstvom.”
Deo nevladinog sektora, na čelu sa Doktorima protiv korupcije, uputio je zahtev čelnicima EU da se rasvetli šest, kako tvrde, sistemskih afera u zdravstvu Srbije. U tom pismu navodi se da su to “trgovina listama čekanja na Institutu za onkologiju Vojvodine”, “trgovina pogrebnika sa službom Hitne pomoći u Beogradu”, “štetni rastvori za dijalizu u bolnici u Kraljevu”, “rekonstrukcija 20 bolnica iz kredita Evropske investicione banke”, “neuspešna rekonstrukcija Instituta za virusologiju Torlak” i “slučaj Instituta za transfuziju krvi Srbije”.
