Stotine ljudi marširalo je centralnim ulicama Beograda, u okviru Osmomartovskog marša, čiji je slogan "Bez nas sve(t) staje".
Skup je počeo na Trgu Republike, a na poziv organizatorki okupljene građanke i građani na sebi nose crvene detalje, boju koja "simbolizuje krv, radništvo, antifašizam i borbu za ravnopravnost."
Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa (RSE), kolona je od Trga Republike zastala kod Studentskog kulturnog centra, koji, kao ustanovu kulture namenjenu studentima, blokiraju studenti u blokadi.
Tamo je održano 16 minuta tišine, 15 za poginule u padu nadstrešnice u Novom Sadu i minut ćutanja u čast Borke Vasić, aktivistinje za prava Romkinja, koja je preminula u februaru.
Tišinom su, kako su naveli organizatori, odali poštu i stradalima u masovnoj pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" koja se dogodila u maju 2023. godine.
Učesnice i učsnici marša protest su završili na Trgu Slavija, jednom od centralnih trgova u Beogradu.
Na osmomartovski marš je pozvao samoorganizovani kolektiv "Osmi mart, svaki dan".
"Sve treba da stane, drugarice, i zato stojimo, zato štrajkujemo, zato se odupiremo, zbog toga marširamo, zbog toga blokiramo, zbog toga pumpamo. I tu smo zajedno, rame uz rame, radnice, seljanke, studentkinje, učenice, učiteljice i nastavnice", izjavila je u obraćanju Milica, jedna od učesnica.
Ona je istakla da žene "solidarno stoje zajedno sa studentinjima i studentima a posebno sa onima koji se bore sa diskriminacijom i dolaze iz manjinskih grupa".
Na Osmomartovskom maršu u Beogradu orilo se '8. mart, svaki dan'
U Srbiji se širom gradova od pogibije 15 ljudi u padu betonske nadstrešnice u Novom Sadu održavaju protesti, koje predvode studenti i studentkinje, koji više od tri meseca insistiraju na odgovornosti za nesreću u Novom Sadu.
"Nisam broj, ja sam univerzum. Vreme je da sve stane i da nijedna od nas vise ne zacvili", rekla je u obraćanju Jelena Živković, takođe jedna od učesnica.
Organizatorke su u saopštenju uoči Osmomartovskog marša navele da ukazuju na teret neplaćenog, potplaćenog i nepriznatog rada koji uglavnom obavljaju žene, a od koga profitira celo društvo.
"Podsećamo da su žene u ruralnim krajevima suočene sa otimanjem osnovnih sredstava za život: zemlje, vode i vazduha, uskraćene su im socijalne i zdravstvene usluge, a penzija, ako na nju ostvare pravo, biva najniža državi", piše u saopštenju.
One su su navele da se osmomartovskim maršom pridružuju dugogodišnjoj borbi žena za pravdu i slobodu, a ove godine posebno borbama radnica, seljanki i studentkinja.
"Skrećemo pažnju da su studentkinje tokom studentskih protesta najviše izložene direktnom nasilju. Isto tako se tokom studiranja disproporcionalno više od svojih kolega suočavaju sa različitim oblicima seksualnog uznemiravanja, od koga nisu zaštićene i retko imaju podršku i priliku da ga prijave", piše u saopštenju.
Studenti širom Srbije blokiraju više od 60 fakulteta, zahtevajući krivičnu i političku odgovornost za tragediju u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 15 ljudi.
U saopštenju kolektiva "Osmi mart, svaki dan" piše da su solidarne sa svim ženama sa prostora nekadašnje Jugoslavije i iz svih krajeva sveta, a naročito sa ženama iz ratom pogođenih područja.
Od kad i zašto se obeležava Osmi mart?
Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila javno su protestovale prvi put 8. marta 1857. godine u Njujorku u Sjedinjenim Američkim Državama zbog loših uslova rada i niskih plata.
Demonstrantkinje je rasterala policija.
Dva meseca kasnije žene su osnovale sindikat.
Prva međunarodna ženska konferencija održana je 1910. godine u Kopenhagenu u organizaciji Socijalističke internacionale, kada je ustanovljen Međunarodni dan žena, na predlog Klare Cetkin, koja je bila članica Nemačke socijalističke partije.
Ujedinjene nacije (UN) su 1975. godine, koja je inače bila proglašena Međunarodnom godinom žena, zvanično počele da obeležavaju ovaj praznik pod nazivom Međunarodni dan žena.
Dve godine kasnije Generalna skupština UN-a je rezolucijom proglasila 8. mart Danom ženskih prava i međunarodnog mira.
