Dostupni linkovi

'Preterana Jankovićeva reakcija prema DS'


Saša Janković

Sociolog politike i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jovan Komšić ocenjuje za Radio Slobodna Evropa​ (RSE) da ​"najnovije trzavice u opozicioniom bloku Srbije između Saše Jankovića, lidera Pokreta slobodnih građana, i Demokratske stranke (DS) pokazuje nesposobnost proevropske opozicije da artikuliše jednu svrsishodnu i za građane razumljivu formulu promena".

Komentarišući kritike koje je Pokret slobodnih građana Saše Jankovića uputio na račun Demokratske stranke, nakon što je lider DS-a Dragan Šutanovac izjavio da će ta partija učestvovati u dijalogu o ustavnim promenama koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Komšić smatra da je reč o "prenaglašenoj vrednosnoj poziciji pokreta Saše Jankovića".

"Mi tek treba da vidimo kakvu je promenu predložila Demokratska stranka i to nije a priori provučićevska promena. Ukoliko Srbija želi da bude članica Evropske unije, ona mora da promeni Ustav. Očekivati da će se političke snage polarizovati na dva radikalno suprotstavljena pola, a ne odrediti se i prema temi promene Ustava je u ovom momentu preuranjen, prenaglašen i iluzoran politički potez Jankovićeve grupacije", ocenjuje Jovan Komšić.

Pokret slobodnih građana, čiji je lider bivši ombudsman Saša Janković, saopštio je da obustavlja planove o izbornoj saradnji sa Demokratskom strankom, zbog toga što je predsednik DS Dragan Šutanovac, kako se navodi u saopštenju, javno ponudio Aleksandru Vučiću saradnju na izmenama Ustava.

"U stanju prikrivene diktature pod fantomkama, time se suštinski učestvuje u lažiranju demokratije i simulaciji dijaloga. Građani Srbije imaju pravo da znaju ko stoji sa koje strane. Beskrajne političke kombinatorike moraju biti zamenjene čvrstim i principijelnim stavovima u koje se građani Srbije uvek mogu pouzdati. Niko nema pravo da se kocka njihovim poverenjem", navodi se u saopštenju.

Taj pokret je izrazio žaljenje zbog, kako se navodi, "zaokreta predsednika DS-a", ali i ponovio da je jedini dijalog koji će ikada imati sa Aleksandrom Vučićem isključivo "razgovor o mirnoj predaji vlasti".

Jankovićev pokret objavio je saopštenje nakon što je Šutanovac rekao da je Politički savet DS-a prošle godine dobio zadatak da uradi izmenu dela Ustava koji se tiče pravosudnog sistema i da je taj predlog prezentovan pre dva meseca.

Ovo je period kada se još traga za formulom delotvorne političke alternative.

U svom pisanom odgovoru na kritike iz redova Pokreta slobodnih građana Demokratska stranka navodi da nema nikakvog zaokreta u odnosu DS prema vladajućoj koaliciji.

"Inicijativa za promenu Ustava u delu pravosuđa kojim bi pravosuđe bilo depolitizovano i lišeno svakog uticaja izvršne i zakonododavne vlasti upravo je suprotno interesima vladajuće oligarhije i Aleksandra Vučića", navodi se u saopštenju Demokratske stranke, upućenom nakon kritika iz redova Pokreta slobodnih građana Srbije, na čijem čelu je bivši ombudsman Saša Janković.

U saopštenju demokrata navodi se da je ta stranka "bezuslovno podržala" Jankovića na predsedničkim izborima aprila 2017. godine i da zbog toga saopštenje njegovog pokreta "zbunjuje građane Srbije i ide u korist štete celokupne opozicije pred izbore u Beogradu".

"Sašu Jankovića ne smatramo protivnikom Demokratske stranke, kao ni članove Pokreta slobodnih građana", saopštila je DS.

Umanjene šanse opozicije na beogradskim izborima

Lider demokrata Dragan Šutanovac ranije je izjavio da je njegova stranka bila spremna da podrži Jankovića i u trci za gradonačelnika Beograda naredne godine, ali da prvi čovek Pokreta slobodnih građana nije bio zainteresovan za to mesto.

Dragan Šutanovac
Dragan Šutanovac

U međuvremenu se se oglasile i Socijaldemokratska stranka kao i organizacija Vuka Jeremića, koje su u zasebnim saopštenjima navele da je njihov preduslov za politički dogovor na nivou opozicije obećanje da neće biti saradnje sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

Beogradski izbori biće sledeći test koji treba da pokaže da li se makar donekle konsolidovala opozicija koja je od dolaska koalicije okupljene oko SNS-a na vlast u stanju entropije.

U svetlu novih trzavica u proevropskom bloku opozicionih stranaka Jovan Komšić ne veruje da će opozicija moći da ostvari značajniji rezultat.

"Mislim da to umanjuje šanse opozicije, jer će se stranke svestrano truditi da u medijima – u meri u kojoj su im oni dostupni, s obzirom na to da opozicija ima ograničen pristup sredstvima informisanja – daju podršku svojim kandidatima, a to znači da će difuzno oslabiti mogućnost koncentracije političke pozicije", kaže Komšić.

Potraga za konstruktivnom opozicionom platformom

Na predsedničkim izborima održanih početkom aprila ove godine, aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kandidat široke koalicije okupljene oko SNS-a, odneo je pobedu u prvom krugu sa 55 posto glasova, a prvi iza njega bio je bivši zaštitnik građana Saša Janković sa podrškom od 16 odsto. Njega su uz DS-a podržale Nova stranka, Socijaldemokratska unija i Vojvođanska partija, te brojne javne ličnosti i građanski pokreti.

Kao i danas, u susret beogradskim izborima, tokom predsedničke kampanje glavna tema opozicionih partija je bila odnos prema tadašnjem premijeru i prvom čoveku SNS-a Aleksandru Vučiću.

Za Jovana Komšića to znači da opozicija još nema konstruktivnu i novu platformu.

"Ovo je period kada se još traga za formulom delotvorne političke alternative. Stoga je bitno danas u Srbiji otvarati te ključne teme, kao što je promena Ustava, i to ne samo sa stanovišta preambule i usaglašavanja odredbi članova Ustava sa evropskim zakonodavstvom, već i kada je reč o drugim temama. Ako političku inicijativu svedemo pre svega na navijanje 'za' ili 'protiv' ključne političke ličnosti u Srbiji, onda politika prestaje biti sadržinski zanimljiva i motivišuća za onaj deo građanstva koji trenutno ne zna za koga da glasa", ocenjuje Komšić.

Da li se opozicija odbijanjem da razgovara sa Vučićem delegitimizuje za učešće u procesu promene Ustava? U promeni Ustava treba da učestvuju svi društveni činioci, navodi profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević.

On međutim, petpostavlja da je ova promena suviše obojena jednom jedinom idejom i da ide iz jednog centra i da to može biti ono što nekima smeta.

„Odnosno da će verovatno to da se vodi na takav način da se čitava promena izvede samo uz formalno učešće ostalih subjekata, a da jedino vladajuća stranka bude ona koja će i odlučivati i ponuditi nacrt promena“, ocenjuje Milosavljević.

Nakon dolaska na mesto predsednika, Vučić je pozvao sve političke i društvene činioce na "unutrašnji dijalog" o Kosovu i promeni Ustava.

Veći deo opozicionih partija je tada ocenio da je ovaj Vučićev poziv teško ostvariv.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG