Grupa od 14 uhapšenih osoba, opremljenih čekićima i sličnom opremom čija je namera bila da u Preševu sruše spomenik borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, javnosti se predstavila kao članstvo Četničkog pokreta.
Fotografije događaja, kao i izvode iz presude kojom su prekršajno kažnjeni sa ukupno oko 350 evra okačili su na svoj veb sajt i facebook stranicu, na kojima se mogu pronaći i slike njihovih članova sa šubarama, kokardama, opasanih redenicima.
Uputili su i otvoreno pismo premijeru i ministru policije Ivici Dačiću, u kome navode da su “sprečeni u obavljanju njihove građanske dužnosti”, te policiji nude da ih angažuje na rušenju spomenika.
Namera im je, tvrde, bila “da pomognu državi”, a osujetila ih je Državna bezbednost, koja ih je, kažu, pratila.
“To se znalo da ako ljudi krenu dole, da će da ih Državna bezbednost pohvata. To se znalo… ja sam u razgovoru sa mnogima rekao da će to sigurno da se desi, ma ko bude krenuo, jer oni to neće da dozvole”, rekao nam je Stevan Vukojević koji kaže da je u Četničkom pokretu zadužen za propagandu.
To nije bila prva akcija ove organizacije čiji se članovi često slikaju obučeni u četničke uniforme i neretko i sa oružjem u rukama – organizovano su dolazili na ročišta u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića, tvrde da su u protekloj godini više puta bili na Kosovu, a u poslednjih nekoliko meseci viđeni su na protestu u Beogradu protiv održavanja izložbe u okviru nedelje Ponosa …
Iako su im ideje slične desničarskim organizacijama “Obraz”, “Naši”, “1389”, koje je javnost u Srbiji proteklih godina upoznala po agresivnim akcijama i govoru mržnje, po rečima Stevana Vukojevića, ne vole da ih sa njima porede.
“Ne volimo da nas spominju sa ovim novijim desničarskim organizacijama jer iza njih stoji Državna bezbednost ili neke političke partije. Ne mogu da kažem da se meni ne sviđa to što oni rade, ali, jednostavno, to su mlade organizacije sa kojima se ne valja uplitati iz prostog razloga jer mogu biti izmanipulisani ”, kaže Vukojević.
Političke ambicije
Četnički pokret ima svoju omladinu, ali i krilo sa političkim ambicijama – Pokret Ravna Gora. Njihov predsednik Bratislav Živković, nedavno je poručio da će se “u narednom periodu čuti mnogo više o njima”.
Za istoričarku Branku Prpu, neočetništvo međutim nije iznenađenje. Ako se uzme u obzir da je rehabilitacija bila deo državne politike, onda je, zaključuje, logično da pojedinci tu ideologiju prepoznaju kao nešto što definiše njihov identitet.
“Radi se ne o nekakvoj pojavi koja je pala s neba, ona nije pala s neba, ona je deo dugotrajnog procesa rehabilitacije upravo takvih ideja. Nemojmo da zaboravimo da su u jugoslovenskom ratu učestvovali neočetnici sa svim obeležjima i simbolikom četničkog pokreta. Stetite se pri ulasku u Vukovar i tako dalje, ponosnog marširanja pod crnom zastavom sa mrtvačkom glavom i onda nema šta tu sada da se pitamo kako su oni nastali – eto nastali su jer se taj kontekst neprestano sugeriše kao deo revidirane ili tačne istorije”, ocenjuje Prpa
Da je udruženje Četnički pokret, incident u kome su njihovi članovi učestvovali, oblačenje u uniforme i fotografisanje sa oružjem “mali pokazatelj velikog problema”, saglasan je i reditelj Stevan Filipović, čiji se film “Šišanje” bavi desnim ekstremizmom. Po njegovom mišljenju, posledica je to da “takve stvari, takvi incidenti, takvi likovi umesto da završe na maskenbalu u “Klubu studenata tehnike” ili da ostanu u okvirima tih svojih opskurnih foruma na internetu, dobijaju tu vrstu publiciteta”
Spomenik koji je Četnički pokret nameravao da sruši, sredinom novmebra su podigli borci nekadašnje Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, koje je država kvalifikovala kao terorističke, a na kome su imena njihovih pripadnika poginulih u oružanim akcijama 2000. i 2001. godine na jugu Srbije. Spomenik je doveo do podele u tom delu Srbije, na kome živi većinsko albansko stanovništvo i teških političkih izjava.
Fotografije događaja, kao i izvode iz presude kojom su prekršajno kažnjeni sa ukupno oko 350 evra okačili su na svoj veb sajt i facebook stranicu, na kojima se mogu pronaći i slike njihovih članova sa šubarama, kokardama, opasanih redenicima.
Uputili su i otvoreno pismo premijeru i ministru policije Ivici Dačiću, u kome navode da su “sprečeni u obavljanju njihove građanske dužnosti”, te policiji nude da ih angažuje na rušenju spomenika.
Namera im je, tvrde, bila “da pomognu državi”, a osujetila ih je Državna bezbednost, koja ih je, kažu, pratila.
“To se znalo da ako ljudi krenu dole, da će da ih Državna bezbednost pohvata. To se znalo… ja sam u razgovoru sa mnogima rekao da će to sigurno da se desi, ma ko bude krenuo, jer oni to neće da dozvole”, rekao nam je Stevan Vukojević koji kaže da je u Četničkom pokretu zadužen za propagandu.
To nije bila prva akcija ove organizacije čiji se članovi često slikaju obučeni u četničke uniforme i neretko i sa oružjem u rukama – organizovano su dolazili na ročišta u procesu rehabilitacije Draže Mihailovića, tvrde da su u protekloj godini više puta bili na Kosovu, a u poslednjih nekoliko meseci viđeni su na protestu u Beogradu protiv održavanja izložbe u okviru nedelje Ponosa …
Iako su im ideje slične desničarskim organizacijama “Obraz”, “Naši”, “1389”, koje je javnost u Srbiji proteklih godina upoznala po agresivnim akcijama i govoru mržnje, po rečima Stevana Vukojevića, ne vole da ih sa njima porede.
“Ne volimo da nas spominju sa ovim novijim desničarskim organizacijama jer iza njih stoji Državna bezbednost ili neke političke partije. Ne mogu da kažem da se meni ne sviđa to što oni rade, ali, jednostavno, to su mlade organizacije sa kojima se ne valja uplitati iz prostog razloga jer mogu biti izmanipulisani ”, kaže Vukojević.
Političke ambicije
Četnički pokret ima svoju omladinu, ali i krilo sa političkim ambicijama – Pokret Ravna Gora. Njihov predsednik Bratislav Živković, nedavno je poručio da će se “u narednom periodu čuti mnogo više o njima”.
Za istoričarku Branku Prpu, neočetništvo međutim nije iznenađenje. Ako se uzme u obzir da je rehabilitacija bila deo državne politike, onda je, zaključuje, logično da pojedinci tu ideologiju prepoznaju kao nešto što definiše njihov identitet.
“Radi se ne o nekakvoj pojavi koja je pala s neba, ona nije pala s neba, ona je deo dugotrajnog procesa rehabilitacije upravo takvih ideja. Nemojmo da zaboravimo da su u jugoslovenskom ratu učestvovali neočetnici sa svim obeležjima i simbolikom četničkog pokreta. Stetite se pri ulasku u Vukovar i tako dalje, ponosnog marširanja pod crnom zastavom sa mrtvačkom glavom i onda nema šta tu sada da se pitamo kako su oni nastali – eto nastali su jer se taj kontekst neprestano sugeriše kao deo revidirane ili tačne istorije”, ocenjuje Prpa
Da je udruženje Četnički pokret, incident u kome su njihovi članovi učestvovali, oblačenje u uniforme i fotografisanje sa oružjem “mali pokazatelj velikog problema”, saglasan je i reditelj Stevan Filipović, čiji se film “Šišanje” bavi desnim ekstremizmom. Po njegovom mišljenju, posledica je to da “takve stvari, takvi incidenti, takvi likovi umesto da završe na maskenbalu u “Klubu studenata tehnike” ili da ostanu u okvirima tih svojih opskurnih foruma na internetu, dobijaju tu vrstu publiciteta”
Spomenik koji je Četnički pokret nameravao da sruši, sredinom novmebra su podigli borci nekadašnje Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, koje je država kvalifikovala kao terorističke, a na kome su imena njihovih pripadnika poginulih u oružanim akcijama 2000. i 2001. godine na jugu Srbije. Spomenik je doveo do podele u tom delu Srbije, na kome živi većinsko albansko stanovništvo i teških političkih izjava.
