Mlade naučnice koje rade na univerzitetima i institutima koje su se odlučile da osnuju porodicu i redovno odu na porodiljsko odsustvo, kada se vrate na posao često čeka neka vrsta kazne. Materinstvo je, ne tako retko, hendikep u njihovoj karijeri jer će, za razliku od svojih muških kolega, sporije napredovati na lestvici stručnih zvanja.
Na taj problem skrenula je pažnju vanredna profesorka Fakulteta organizacionih nauka Beogradskog univerziteta Vesna Todorčević koja godinu dana, nakon rođenja trećeg deteta, čeka da dobije status redovnog profesora. To joj se osporava jer je bila na porodiljskom odsustvu.
"Nama svakodnevno stižu primedbe od strane mama iz svih delova naše zemlje. One su zaštićene dok su trudne, ali kada se vrati sa porodiljskog bolovanja, nju zakon ni na koji način ne štiti", kaže Jasmina Mihnja, urednica roditeljskog portala "Bebac".
"Može poslodavac da je otpusti istog dana. U velikom broju slučajeva budu dočekane već sa tim stavom da se očekuje od nje da smanji produktivnost, pa se stavlja na neko niže radno mesto, sa smanjenom platom", kaže Mihnja.
Profesorki Vesni Todorčević je posle 20 godina staža na Univerzitetu osporeno napredovanje u status redovnog profesora uz obrazloženje da nije imala dovoljno naučnih radova jer je bila na porodiljskom odsustvu.
Zanimljivo je da njeno napredovanje u zvanje redovnog profesora ne osporava njen matični fakultet, već Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu i Veće prirodno matematičkih nauka Beogradskog univerziteta (BU). Akteri ovog slučaja su poručili da do daljeg neće o tome govoriti u javnosti.
Nakon burne sednice Senata Univerziteta, odlučeno je da će konačnu odluku doneti 20. aprila.
Slučaj Todorčević je u vidu afere dospeo u javnost, međutim, jedno istraživanje u okviru Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu pokazalo je da ovaj medijski eksploatisan slučaj, ma kako se okončao, nije pojedinačni incident, već da postoje ozbiljni problemi položaja žena u akademskim sredinama.
Istraživanja pod naslovom "Univerzitet između meritokratije i patrijarhata-žene i moć delovanja" i "Žongliranje između patrijarhata i prekarijata usklađivanje porodičnih i profesionalnih obaveza akademskih radnica" obavljeno je 2017. godine.
Deo tima je bila i istraživačica u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Jelena Ćeriman.
"Žene u nauci, u akademskim sredinama u Srbiji, kako je naše istraživanje pokazalo, trpe velike hijerarhijske nejednakosti. Prvenstveno što one dolaze već sa opterećenjem iz porodične sfere u kojoj nose najveći deo obaveza-briga i nega dece i porodičnih obaveza drugog tipa, pa se onda to opterećenje preliva i na zaduženja na radnom mestu", objašnjava Ćeriman.
Zakonska regulativa štiti prava žena u vreme porodiljskog odsustva ali kada se vrate na posao, čeka ih, uslovno rečeno, "kazna za materinstvo".
"Često se dešava da ženama nakon povratka sa porodiljskog dodeljuju zaduženja nižeg ranga koja zahtevaju puno vremena za njihovo obavljanje a manuelnog su tipa i dodatno opterećuju i onemogućuju razvoj naučne karijere", kaže Ćeriman.
Fakultet organizacionih nauka (FON) je povodom raznih napisa u medijima povodom slučaja Todorčević, saopštio da "godišnje izdvaja značajna sredstva za stimulaciju i podršku zaposlenih koji se ostvare kao roditelji, stupe u brak i steknu više naučno zvanje, a ta praksa je višedecenijski zastupljena".
"Najbolji primer koji pokazuje da FON vodi brigu o svojim zaposlenima jeste upravo još jedna koleginica sa Katedre za matematiku, koja ima devetoro dece i neometano radi, uz svesrdnu podršku svojih kolega i Uprave fakulteta", saopštio je FON.
U društvu u kome je retkost da otac uzme porodiljsko odsustvo ili da ga deli sa majkom, pitanje položaja žena u radnom odnosu i materinstva je krupno društveno pitanje.
"Ja ne znam ni za jedan slučaj na Univerzitetu da je muškarac uzeo porodiljsko odsustvo. Možda grešim, ali ja zaista nisam imala priliku da to vidim", kaže profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković i priča zatim svoje lično iskustvo.
Ona je odmah posle magistrature bila na trudničkom pa porodiljskom odsustvu.
"To je moj doktorat odložilo za nekoliko godina. Taj problem, naravno, nemaju moje muške kolege. Rekla bih, silom bioloških prilika žene imaju usporeni ritam napredovanja i prolaze kroz različite izazove tokom karijere na Univerzitetu", ističe Stojković.
Mlada naučnica Jelena Ćeriman svesna je da će jednog dana i ona sama biti u situaciji da vaga: dete - karijera.
Tu svoju ličnu dilemu deli sa svojim koleginicama.
"Jer, svaka od nas zna da sada (dok još nisu osnovale porodicu prim, red.) imamo prostora da se bavi poslom na način na koji to želimo. Praksa pokazuje da su kod nas žene te koje će nositi većinu porodičnih obaveza i da će na taj način biti onemogućene da se posvete karijeri", navodi Ćeriman.
Šta država preduzima? Vraćamo se primeru sa početka priče.
U slučaju Todorčević, poverenica za ravnopravnost Brankica Janković je pozvala profesorku da se obrati instituciji kako bi se utvrdilo da li je reč o diskriminaciji ili povredi nekog drugog prava.
"Ukoliko ova žena zaista nije unapređena samo zato što je na porodiljskom odsustvu, to je nedopustivo", kaže predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i potpredsednica Vlade Srbije, Zorana Mihajlović.
Facebook Forum