Srbija lider u regionu ili u živom blatu propale privrede

Ukoliko Srbija odmah ne sprovede ekononomske reforme ostaće bez budućnosti u živom blatu propale privrede, izjavio je Saša Radulović, ministar privrede Srbije. Ekonomisti i poslovni ljudi kao prvi neizbežan korak vide poboljšanje poslovnog ambijenta.

U poslednjoj deceniji u pljačkaškoj privatizaciji Srbija je izgubila 300.000 radnih mesta, korupcija je dobila neslućene razmere, privreda je uništena, životni standard je niži nego ikada, a preduzeća u restrukturiranju državu sada godišnje koštaju 750 miliona dolara.

Za izlazak iz katastrofalnog stanja, kaže Saša Radulović, ministar privrede, ključni su donošenje novog Zakona o radu, završetak privatizacije i smanjenje nameta na rad.

„Strani investitori su izuzetno važni za Srbiju. Međutim, mislimo da je najbolji način privlačenja stranih investicija stvaranje dobrih uslova poslovanja za domaći biznis. Ako je uspešan, sa dobrom pravnom regulativom i poslovnim okruženjem, to je najbolji magnet za strana ulaganja. Ušli smo u agresivan postupak završetka privatizacije koju sada hoćemo da uradimo transparentno i čisto. Moramo sve da pozovemo na odgovornost i da shvatimo da sami moramo da uradimo taj posao. Inače ćemo propasti u živom blatu koje smo kreirali deset godina“, ocenio je Radulović.

Ono što najviše opterećuje srpske kompanije, kako pokazuje istraživanje USAID-a u 1.000 preduzeća, su skupe procedure, porezi na zarade, administracija, inflacija i otežan pristup izvorima finansiranja.

Majkl Kirbi, ambasador Sjedinjenih Američkih Država, kaže da ima i pozitivnih pomaka, i to u borbi sa jednim od najvećih problema.

„Istraživanje uslova poslovanja pokazalo je napredak u borbi protiv korupcije koju u poslednjih godinu dana sprovodi Vlada Srbije. Na primer, 46 odsto biznismena izjavilo je da im korupcija u 2013. nije uticala na poslovanje, u odnosu na 2011. kada ih je bilo samo 20 odsto, ali kroz ovo se može tumačiti da drugih 54 odsto firmi ima problem sa korupcijom. Poslednjih godinu dana samo osam odsto kompanija koristilo je privatne veze u javnoj administraciji, za razliku od petine pre dve godine. U ovoj godini pet odsto firmi prijavilo je ucene od strane javnih službenika, a samo jedan odsto navelo je da ih je platilo. Ovo su ohrabrujući rezultati“, istakao je Kirbi.

Administracija odvraća biznis

Samo trećina privrednika u Srbiji je optimistična kada su u pitanju poslovni izgledi u budućnosti, a poseban problem je što jedino sedam odsto preduzeća izvozi, i to uglavnom u zemlje regiona, dok 70 odsto njih robu i usluge prodaje samo u svojim opštinama.

Vaso Lekić, vlasnik prehrambene kompanije Foodland koja većinu proizvodnje izvozi, kaže za RSE da je „rak rana“ privrede to što za nju nema novca i da poslovni ljudi najviše vremena provode baveći se finansijskim problemima.

„Stalno nas muči otežana likvidnost i najčešće se borimo sa sklapanjem svih kockica kako bi ikako mogli da radimo. Zbog tih problema premalo se bavimo novim poslovima i projektima koji bi trebalo da predstavljaju zamajac privrede. Nadamo se da će nove mere vlade uticati na pristup kapitalu. Za nas je neprihvatljivo da, kada saberemo naše bilanse, vidimo da banke koje pozajmljuju novac zarađuju 50 odsto više nego što je neto dobit kompanija. To je apsurdno.“

Bankarske kamate na kredite privredi su ogromne, a privrednici muku muče i sa PDV-om i deviznim kursom. Ono što je u Srbiji i u 21. veku jedan od najvećih problema je sporost u davanju građevinskih dozvola.

Nebojša Matić, iz firme Mikroelektronika, koja je poznata po poslovnoj filozofiji „Učinimo stvari jednostavnim“, kaže da to u startu odvraća od pomisli na bilo kakav biznis u Srbiji.

„Da li neko misli da je normalno čekati dve godine na jedan običan papir. Pa dete se rodi za devet meseci, a za dve godine već je prohodalo i progovorilo. A mi toliko treba da čekamo da bi dobili običnu građevinsku dozvolu. Ljudi u administraciji bi morali da razmisle da li je toliko potrebno za jedno parče papira“, kaže Matić.

Srbija, koja pretenduje da bude privredni regionalni lider, propustila je da uradi mnogo toga pa je danas po prosečnim platama, regulativi i borbi protiv korupcije u rangu sa Albanijom, koja je pre 20 godina bila na evropskom začelju kada su u pitanju ekonomski parametri.

Kako su problemi ogromni, u Srbiji je privrednicima ostalo još samo da se nadaju da će biti bolje.

Žejko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije, zaključuje da je ovog puta tu i politička volja za reforme.

„U narednom periodu od tri do pet godina možemo da napravimo ozbiljne iskorake i da postanemo pozitivni lideri. Imamo jedinstvenu priliku da utičemo na formiranje novog poslovnog ambijenta. Ili ćemo je sada iskoristiti, ili ćemo po ko zna koji put upropastiti svoju budućnost.“