Dostupni linkovi

Neuspeh 'Lazara' - prve srpske kriptovalute


Fizička imitacija kriptovaluta

Srbija je dobila prvu domaću kriptovalutu, ili barem tako navodi njen “tvorac” Vladimir Pavićević, broker iz Jagodine u centralnoj Srbiji, koji je oglasio inicijalnu ponudu za kupovinu digitalne valute “Lazar” 30. juna 2021.

Narodna banka Srbije (NBS) u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE) navodi da ona nije dala odobrenje ni za jednu domaću kriptovalutu.

Kako se navodi na sajtu “Digitalne valute Lazar” (www.dvl.rs) koji od subote 10. jula nije dostupan, u promet je pušteno 7,7 milijardi jedinica u ukupnoj vrednosti od 7,7 miliona dinara (65.254 evra).

Kako je naveo tvorac Lazara na sajtu “kurs ove valute je vezan za i određen u visini od 0,001 dinara (0,0000085 evra) za jedan komad ove digitalne valute”.

RSE je kontaktirao Vladimira Pavićevića putem mejla koji je bio dostupan na sajtu kriptovalute “Lazar”, ali odgovori na pitanja do zaključivanja teksta nisu stigli.

Zašto 'Lazar'?

Vladimir Pavićević naveo je na sajtu, kojem se 12. jula moglo pristupiti samo preko Google istorije, da je prva domaća kriptovaluta „Lazar“ u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini i da ima “beli papir” koji mu omogućava izdavanje kriptovalute. Ipak, NBS ponavlja da nije dobio nijedan zahtev za izdavanje ovog dokumenta.

Ime Lazar u Srbiji vezuje se za srednjevekovnog vladara Moravske Srbije, kneza Lazara Hrebeljanovića koji je predvodio vojsku u Kosovskoj bici na Kosovom Polju 28. juna 1389. godine.

Isto ime iskoristila je i domaća kompanija "Jugoimport SDPR", koja kao deo namenske (vojne) industrije od 2008. godine proizvodi oklopna vozila “Lazar” koji se koriste u Žandarmeriji i Vojsci Srbije.

Ivan Bjelajac, iz udruženja Srpska blokčejn (blockchain) inicijativa, za RSE navodi da je Vladimir Pavićević u pravu da mu odobrenje NBS nije potrebno jer su ukupna sredstva manja od 100.000 evra.

“Ali to ne znači da je projekat neregulisan ako se nalazi ispod 100.000 evra. Ako postoji nešto sporno pored toga, nisam imao prilike da to ispratim”, navodi Bjelajac.

Šta predviđa Zakon?

U Zakonu o digitalnoj imovini, kada je u pitanju oglašavanje inicijalne ponude, navodi se da nije potrebno odobrenje NBS ukoliko je ukupna vrednost digitalne imovine manja od 100.000 evra koju za vreme od godinu dana izdaje jedan izdavalac.

Član Srpske blokčejn inicijative ipak navodi da sama ambicija ove domaće kriptovalute “koja želi da funkcioniše ispod te cifre je čini dovoljno sitnim da nema zaista neku pravu upotrebnu vrednost".

“Valuta koja je vezana za dinar i koja planira da prikupi nekih osamdesetak hiljada evra sredstava, samim tim mislim da je previše sitan i mali projekat da bi se trenutno smatrao nečim jako ozbiljnim”, napominje Ivan Bjelajac.

Prema Zakonu o digitalnoj imovini, u roku od 30 dana od podnošenja zahteva za “beli papir” putem portala eUprave, NBS odlučuje o tome da li se on odobrava ili ne.

“Odobrenje objavljivanja belog papira ne znači da je Narodna banka Srbije odobrila svrsishodnost izdavanja virtuelne valute na koju se taj beli papir odnosi, niti da je potvrdila prikazane finansijske i tehničke informacije, ali se inicijalna ponuda virtuelne valute za koju je odobren beli papir može oglašavati u Republici Srbiji u skladu sa Zakonom”, kažu u NBS.

Šta je beli papir?

Beli papir je dokument koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini, koji sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom. Na taj način se daju informacije onima koji su zainteresovani za kupovinu ili investiranje u digitalnu imovinu.

Narodna banka Srbije će preduzeti sve zakonom raspoložive mere kako bi sprečila nezakonito oglašavanje virtuelnih valuta.
Iz saopštenja Narodne banke Srbije

Za nepoštovanje Zakona, Narodna banka Srbije može izreći novčanu kaznu u iznosu i do 5.000.000 dinara (oko 43 hiljade evra) pravnom licu koje oglašava inicijalnu ponudu virtuelnih valuta za koje nije odobren beli papir.

“Narodna banka Srbije će preduzeti sve zakonom raspoložive mere kako bi sprečila nezakonito oglašavanje virtuelnih valuta i sprečila da građani budu žrtve mogućih prevara”, kažu iz centralne banke Srbije.

Šta su kriptovalute?

Marija Blešić, iz udruženja Belgrade crypto community (BCC), za RSE pojašnjava da je kriptovaluta digitalna valuta, digitalni novac koji je zasnovan na kriptografiji putem blokčejna - umreženih sistema i da je upravo zbog toga ona globalna i decentralizovana.

Kriptovalute su, navodi ona, pravljene da budu novac i to u kombinaciji tehnologija i ekonomije.

Zbog toga, navodi Blešić, kriptovalute ne ograničava neki prostor, i "domaća kriptovaluta" znači da je to kriptovaluta koja je izdata i napravljena na domaćoj teritoriji, teritoriji Srbije, Balkana.

“Zapravo, nije bitno gde je ta kriptovaluta izdata jer ako je dobra, ima dobru ideju, ako ima dobar sistem, ako ima dobar kod onda nije bitno gde je izdata i to treba da bude globalna valuta – Bitkoin (Bitcoin) je globalna valuta, isto kao i ostale - one teže same po sebi da budu globalne”, pojašnjava Blešić.

Ipak, članica BCC ne ograničava mogućnost da se pojavi kriptovaluta u Srbiji i dodaje da ima dovoljno kompetentnih ljudi koji se bave kriptovalutama, blokčejnom i ekonomijom koji to mogu da urade.

Mora li kriptovaluta biti vezana za bilo koju nacionalnu?

Blešić pojašnjava da je nepotrebno vezivati kriptovalutu za neku nacionalnu valutu, kao što je to bilo u slučaju “Lazara”. Time su se vodili i tvorci prve kriptovalute – Bitkoina – koji se ne vezuje ni za jednu nacionalnu valutu, već se vrednost određuje u okviru mreže koja funkcioniše kao tržište.

"Sama ideja kriptovalute je da budu nezavisne i da ne postoji ništa između pošiljaoca i primalaca kriptovaluta, da ne postoji nikakva veza te treće partije, da ne postoji banka koja se nalazi između kriptovaluta, da ne postoji ništa što može da sputa tu kriptovalutu. Stabilne valute imaju svoje prednosti. Da li treba da postoji nešto što će biti vezano za dinar - to može da postoji na nivou eksperimenta”, pojašnjava ona.

Čitamo vam: Turski procvat kriptovaluta na putu u propast
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:26 0:00

Marija Blešić ipak izdvaja da kriptovaluta mora da ima svoju svrhu i da je bez smisla praviti nešto što nema pokrića ili iz prestiža. Samo stvaranje kriptovalute je jednostavno, dodaje, i moguće je “izbaciti” kriptovalutu u svakom momentu.

"Čini mi se da do sada nije postojala kriptovaluta u Srbiji kao neka prva zvanična, oficijelna zato što nije bilo potrebe”, zaključuje Marija Blešić.

Na šta upozorava NBS?

Narodna banka Srbije u svom odgovoru navodi da ona ne priznaje digitalne valute i da od 2014. upozorava da “građani prilikom ulaganja sredstava u kupovinu bitkoina ili drugih virtuelnih valuta treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost i da samostalno snose finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti”.

NBS dodaje i da kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja. Ni nakon usvajanja Zakona o digitalnoj imovini koji je krenuo da se primenjuje 1. juna 2021., stav centralne banke u Srbiji se nije promenio, navode za RSE.

“Ovim zakonom se samim tim stvara pravna predvidljivost u poslovanju s digitalnom imovinom (čiji samo jedan deo predstavljaju virtuelne valute), unapređuje poslovno i regulatorno okruženje i pruža doprinos dodatnoj digitalizaciji usluga u privredi u Republici Srbiji, uz adekvatno upravljanje bezbednosnim i finansijskim rizicima koji proističu iz prirode ovog oblika imovine”, navode u odgovoru i dodaju da je upravo Zakonom smanjena mogućnost za prevare.

Ipak, Marija Blešić iz BCC navodi da se ide ka tome da novac u fizičkom obliku nestane u nekom trenutku i da ga kriptovaluta zameni. Međutim, ona naglašava da je dug put ka kriptovalutama kao jedinom sredstvu plaćanja.

Koliko eksperimentalnih valuta postoji?

Njujorški dnevni list Njujork Tajms (The New York Times), početkom marta 2021. pisao je o eksperimentu elektronskog juana u Kini (eCNY). U kineskim gradovima Pekingu, Šenženu i Šangaju organizovana je lutrija, a dobitnici su dobili po 200 elektronskih juana (oko 25 evra) koje su mogli da potroše u prodavnicama širom ovih gradova.

Kako navodi ovaj njujorški list, Kina se u eksperiment nacionalne digitalne valute upustila 2014. godine nakon uspeha Bitkoina u svetu.

Osim Kine, u svetu se još uvek eksperimentiše sa digitalnim valutama, pa tako Švedska centralna banka (Riksbank) od 2017. godine izdaje e-krunu (e-krona), digitalnu verziju valute ove zemlje.

Digitalna švedska kruna je još uvek u pilot fazi, ali je 2020. godine ušla u širu upotrebu. U toku 2021. godine, navodi se na zvaničnom sajtu centralne banke Švedske, zadatak je istražiti da li postoji potreba za digitalnom valutom u Švedskoj i koji su mogući efekti takve vrste novca, kao i pronalaženje najboljih rešenja, kako tehničkih, tako i zakonskih kako bi sve bilo ispravno po zakonima ove skandinavske kraljevine.

Sa druge strane, u martu 2020. godine, poslovni magazin iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), Forbs (Forbes), objavio je tekst u kome se navodi da je nepotrebna digitalna valuta u SAD.

Projekti nekih zemalja poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Tunisa i Venecuele koji su imali predložene digitalne valute, za sada su zaustavljeni.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG