Dostupni linkovi

Hiljade evra krijumčarima za put do Subotice


Nakon što izbeglice i migranti stignu u Suboticu, neretko pomoć potraže od lokalnih taksista kako bi stigli do Prihvatnog centra, Horgoša ili do šuma koje se nalaze u okolini u kojima borave i krijumčari migranata. (na fotografiji: Prihvatni centar u Subotici, 8. jul 2022.)
Nakon što izbeglice i migranti stignu u Suboticu, neretko pomoć potraže od lokalnih taksista kako bi stigli do Prihvatnog centra, Horgoša ili do šuma koje se nalaze u okolini u kojima borave i krijumčari migranata. (na fotografiji: Prihvatni centar u Subotici, 8. jul 2022.)

Amer Afridi iz Pakistana trenutno je smešten u Prihvatnom centru u Subotici na severu Srbije.

On je pre tri godine ostavio za sobom oca i majku u želji da ode u Austriju i da se tamo zaposli.

Kako kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE), svaki dan pokušava da pređe mađarsku granicu, jer je u prethodnim godinama sav novac koji je imao dao krijumčarima.

"Dao sam previše novca krijumčarima, 7.000 evra, kako bih došao ovde", navodi Amer.

Amer Afridi kaže da će opet pokušati da pređe mađarsku granicu, 8. jul 2022.
Amer Afridi kaže da će opet pokušati da pređe mađarsku granicu, 8. jul 2022.

U proteklih sedam godina se krijumčarenje migranata na severu Srbije, u okolini Subotice, razvilo u veoma unosan posao. U odnosu na ranije godine, kada je u krijumčarenju migranata mahom učestvovalo lokalno stanovništvo, od 2019. godine je to postao biznis kojim se bave i krijumčari-migranti koji dobro poznaju prilike u Srbiji i u Mađarskoj.

Aktivisti upozoravaju da su razlog za to česti pušbekovi (pushbacks), odnosno nasilna vraćanja ljudi preko vanjskih granica EU.

Cena za one koji beže od rata i siromaštva i kojima je to jedini način da prežive i stignu do "kapije Evrope" kreće se od 7.000 do 10.000 evra.

Za mnoge, koji stignu do Srbije i imaju još novca i sreće, i uz pomoć krijumčara stignu i do zemalja Evropske unije, plaćanjem te cene izgube sve, a neretko i život.

Na pitanje RSE da li sada ima kontakte sa krijumčarima, Amer Afridi odgovara da nema više novca. On, međutim, navodi da će opet pokušati da pređe mađarsku granicu.

Masovne prevare

Nakon što izbeglice i migranti stignu u Suboticu, neretko pomoć potraže od lokalnih taksista kako bi stigli do Prihvatnog centra, Horgoša ili do pojedinih šuma koje se nalaze u okolini u kojima borave i krijumčari migranata.

Prema rečima subotičkog taksiste, čiji je identitet poznat RSE, migranti najčešće traže vožnju do Horgoša, šuma na Makovoj Sedmici i Kelebiji.

"Lično, i moje kolege iz našeg taksi udruženja uključimo taksimetar, kao i svakome i među retkima smo u Subotici koji tako rade. Ranijih godina su i dvostruko i trostruko naplaćivali u odnosu na taksimetar, da se na brzinu namakne na neregularan način. Meni je lično žao tih ljudi, ali oni moraju, prisiljeni su da prihvataju te cene", navodi ovaj taksista, koji je iz bezbednosnih razloga zamolio da ostane anoniman.

TV Liberty: Dom daleko od domovine
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:29:50 0:00

Kako kaže taksista, u poslednje vreme nema saznanja o tome da se sa ljudima u pokretu i sada manipuliše, kao ranijih godina.

"Ranije su to masovno radili, ljude varali, da ne kažem, uz asistenciju policije, odvode ih do stare železničke stanice na Paliću (jezero u Subotici) i kažu i da je to granica, onda se oni nesrećnici vraćaju, jer su dovedeni u zabludu, nemaju pojma ni gde su, da li je to Palić ili granica", napominje sagovornik RSE.

Kaže da putnici koje vozi najčešće dolaze iz Pakistana, Avganistana, Indije, Maroka, Tunisa, Alžira, Turske, a da iz Sirije sada ima znatno manje ljudi.

"Pitaju me, da li bih mogao da ih prevezem, nude mi velike pare. Niti mi je pomisao, niti bih ih ja vozio. Pitaju me da li nekoga znam, ali ja stvarno ne znam nikoga ko to radi", objašnjava.

Prema njegovom mišljenju, migranti u šumi na Makovoj Sedmici nikome nisu pravili probleme, a pucnjava koja se nedavno dogodila je obračun između krijumčarskih grupa.

"Idu do marketa, do šume peške, nikoga napadali nisu, niti sam čuo. Ovi obični migranti, to su potpuno korektni ljudi koji gledaju u tebe kao spasioca, da ih povedeš na određenu lokaciju i to je to", zaključuje ovaj lokalni taksista.

Šta je dovelo do pucnjave?

Mediji u Srbiji su izvestili da je 2. jula na periferiji Subotice došlo do oružanog obračuna među migrantima u kojem je povređeno šest njih, dok je jedan ubijen.

Javni servis RTS je istog dana preneo da je do sukoba dve rivalske grupe migranata došlo najverovatnije zbog svađe ko će krijumčariti ljude.

Policija je dan kasnije saopštila da je uhapsila državljanina Avganistana, identifikovanog kao A. N. (1996), koga sumnjiči za ubistvo. U saopštenju policije se ne navode detalji o razlozima koji su doveli do incidenta.

Organizacija Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZA) navela je 2. jula da su u obračunu, po informacijama koje su dobili od izbeglica, učestvovali krijumčari iz Pakistana i Avganistana.

"Krijumčarenje i trgovina ljudima i dalje više nego prisutni na našim granicama sa EU. Razlog su ograde, pušbekovi (nasilno vraćanje sa granica), nasilje i uzaludni pokušaji da se nasiljem na granici sa Srbijom zaustavi interkontinentalna migracija ka EU zoni", naveo je na Tviteru direktor CZA, Radoš Đurović.

Istraživački portal BIRN objavio je u junu da pojedine grupe, koje se bave krijumčarenjem ljudi, imaju kontakte u srpskoj policiji, koje koriste kako bi uspostavile dominaciju na kriminalnom tržištu.

Incident u Subotici izazvao je reakcije i iz vlasti i iz opozicije, koji su bili na različitim pozicijama kada je reč o bezbednosnoj situaciji u Subotici.

Međutim, priliku su iskoristile i ekstremno desničarske organizacije, a jedna od njih – "Narodna patrola" podelila je u svom kanalu na platformi Telegram 11. jula snimke protesne šetnje u kojoj je učestvovala i grupa građana.

Đurović: 'Glavni uzrok svega su pušbekovi'

Direktor nevladinog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je za RSE da su glavni uzrok svega pušbekovi koji se dešavaju, a na koje se niko ne oglašava.

On je naglasio i da nerešavanje jednog ovakvog problema ide na ruku krijumčarima, što podstiče jačanje kriminalnih struktura.

Đurović: Krijumčarenje i trgovina ljudima i dalje više nego prisutni na našim granicama sa EU (avgust 2015.)
Đurović: Krijumčarenje i trgovina ljudima i dalje više nego prisutni na našim granicama sa EU (avgust 2015.)

"Ovo je okršaj među kriminalcima, a žrtve su, između ostalog i izbeglice i migranti, koji hoće da nastave dalje, ali nemaju gde, pa se onda sve to dalje ispoljava na lokalnu sredinu", ocenjuje Đurović.

On je mišljenja da nedavni incidenti s pravom izazivaju strah i bojazan kod građana jer, kako je istakao, nasilje, broj povređenih i vatreno oružje jesu razlozi za brigu.

Rešenje svega jeste aktivniji angažman institucija. Ovo su samo posledice koje mogu da budu i dramatičnije.
- tvrdi Radoš Đurović

"Rešenje svega jeste aktivniji angažman institucija, da se ti ljudi smeste, ako se nalaze van otvorenog, i da se bore sa kriminalom i krijumčarenjem. Znači, aktivnija policija, aktivniji Komesarijat, da se ovim ljudima obezbedi zaštita, ali prvenstveno da se reši pitanje pušbekova i da se u međudržavnom razgovoru ovakva pitanja ne ignorišu", smatra Đurović.

Kako je rekao, više stotina ljudi se dnevno gura nazad u Srbiju, ti ljudi nemaju gde i oni direktno idu u ruke krijumčara koji im nudi usluge, od smeštaja do krijumčarenja.

Đurović ocenjuje da je to uzrok svih problema.

"Ovo su samo posledice koje mogu da budu i dramatičnije. Ne možemo da ignorišemo ilegalan boravak ljudi u ovom broju u Subotici, intenzivirana je migracija, a pogotovo u pograničnim mestima gde se dešavaju pušbekovi", napominje.

U Komesarijatu za izbeglice i migracije navode da se primećuje porast broja migranata koji prolaze kroz Srbiju. (na fotografiji: Prihvatni centar u Subotici, 8. jul 2022.)
U Komesarijatu za izbeglice i migracije navode da se primećuje porast broja migranata koji prolaze kroz Srbiju. (na fotografiji: Prihvatni centar u Subotici, 8. jul 2022.)

Na pitanje RSE, kako komentariše prisustvo pripadnika Narodnih patrola u Subotici, Đurović kaže da Narodne patrole ne mogu da rade posao države, zavođenje reda, jer je to posao Ministarstva unutrašnjih poslova koje se stara o javnom redu i miru.

Dodaje i da građani ne smeju da uzimaju stvari u svoje ruke jer postoje institucije sistema – "jer mi funkcionišemo kao uređeno društvo, a ne kao plemenska zajednica".

Tužilaštvo u Subotici: 'Krijumčarenje preuzeli sami migranti'

Osnovna javna tužiteljka u Subotici, Livija Panić Miletić, kaže za RSE da je u periodu 2021. i 2022. godine do današnjeg dana krijumčarenje, prema broju predmeta u Osnovnom javnom tužilaštvu (OJT) u tom gradu uglavnom istog obima.

"Ako poredimo sa 2014, 2015. godinom i prvim velikim talasom migranata, broj predmeta u OJT Subotica drastično je smanjen. Naime, u tom periodu, u krijumčarenju je učestvovalo u velikom broju i lokalno stanovništvo. Od 2019. godine slika je promenjena, krijumčarenje su preuzeli sami migranti organizovani u manje ili veće grupe", navodi Panić Miletić.

Dodaje da su u pitanju migranti koji već duži period borave na teritoriji grada Subotice, dobro su im poznate lokalne prilike, stanje na granici i sa srpske i sa mađarske strane.

Prema evidenciji, tokom prošle godine je OJT Subotica, Osnovnom sudu u Subotici podnelo šest optužnih predloga sa predlogom kazne zatvora i doneto je šest osuđujućih presuda i izrečeno šest traženih kazni zatvora.

Osnovni sud u Subotici doneo je šest osuđujućih presuda i izrekao šest traženih kazni zatvora, 8. jul 2022.
Osnovni sud u Subotici doneo je šest osuđujućih presuda i izrekao šest traženih kazni zatvora, 8. jul 2022.

U ovoj godini podneta su četiri optužna predloga, izrečene su u tri presude tri kazne zatvora, a jedan predmet je još u toku.

"Kao što vidite tužilaštvo insistira na kaznama zatvora i gotovo svi predmeti u kojima su okrivljeni migranti imaju status pritvorskih predmeta", kaže Panić Miletić.

Kada su u pitanju cene krijumčarskih usluga, u Osnovnom javnom tužilaštvu navode da, za razliku od ranijih godina, kada su krijumčarena lica govorila cene krijumčarskih usluga, "od 2019. godine je zapažen trend da krijumčarena lica, da li iz straha od krijumčara ili zato što su tako unapred podučeni, ne govore više cene, odnosno iznose koje plaćaju za krijumčarenje".

KIRS: Za više od 50 odsto povećan broj migranata u Srbiji

U Komesarijatu za izbeglice i migracije (KIRS) kažu za RSE da se primećuje porast broja migranata koji prolaze kroz Srbiju, pa je i u prihvatnim i u centrima za azil broj registrovanih ljudi za 55 odsto veći u odnosu na isti period prošle godine.

Što se tiče informisanja migranata, Komesarijat za izbeglice i migracije migrantima koji borave u centrima daje jasna upozorenja o tome kakvim opasnostima mogu da budu izloženi kad je reč o krijumčarenju.

U KIRS-u navode i da je poznato da se migranti kreću ka severu zemlje i da zbog toga centri na severu trpe najveći pritisak.

"U Prihvatnom centru u Subotici je 6. jula bilo smešteno ukupno 356 migranata, i sve su samci muškarci. Najveći broj njih je iz Avganistana i Sirije. Procenjeni broj migranata izvan centra na tom području je 655", navode u Komesarijatu.

Bez odgovora iz policije

Radio Slobodna Evropa je poslao pitanja i Policijskoj upravi Subotica kao i Graničnoj policiji i tražio informacije protiv koliko organizovanih kriminalnih grupa, članova organizovanih kriminalnih grupa je policija podnela krivične prijave zbog krivičnog dela nedozvoljenog prelaska državne granice i krijumčarenja ljudi u području Subotice i okoline tokom ove i prošle godine.

Pitanja su uključivala i informaciju o eventualnom posedovanju oružja, s obzirom na incident od 2. jula.

Odgovori nisu stigli do objave ovog teksta.

Zgrada Policijske uprave Subotica, 8. jul 2022.
Zgrada Policijske uprave Subotica, 8. jul 2022.

Pušbekovi svakodnevni

Mreža za praćenje graničnog nasilja objavila je 8. jula regionalni izveštaj koji navodi da se sistematsko odbijanje ljudi na granicama nastavlja širom Balkana.

Ta mreža okuplja preko 14 organizacija čiji je cilj dokumentovanje nezakonitih odbacivanja i policijskog nasilja od strane vlasti država članica EU na Zapadnom Balkanu i u Grčkoj.

U izveštaju, koji pokriva maj 2022, navode se 32 svedočanstva o vraćanjima sa granica, koja su uticala na 680 ljudi u pokretu širom Balkana i Grčke.

"Identifikovani zabrinjavajući trendovi uključuju 'trougao pušbekova' između Rumunije, Srbije i Mađarske", navodi se, između ostalog, u izveštaju.

Zaboravljeni na granici Srbije i Mađarske
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:43 0:00

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Péter Szijjártó) izjavio je u julu u intervjuu za CNN da je Mađarska "već ove godine zaustavila 110.000 ilegalnih migranata".

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je u novembru 2020. godine da je Mađarska prekršila svoje obaveze u zaštiti ljudskih prava vraćanjem tražilaca azila u Srbiju ne uzimajući u obzir rizik da bi mogli biti izloženi nehumanom i ponižavajućem tretmanu.

Vlada Mađarske je odbacila presudu Evropskog suda pravde da je prekršila zakone Evropske unije, nelegalno držeći tražioce azila iz Avganistana i Irana u prihvatnim centrima na granici sa Srbijom, u uslovima nalik na zatvorske.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG