Krah još jedne, treće po redu, većinski državne banke, Privredne banke Beograd, mediji jedva da su i registrovali. Očigledno je tabloidnije i lagodnije bilo baviti se time kako se politički uvidi uglednog građanina Beka i blogovanje SPS-a odražavaju na koalicione odnose i izglede za prevremene izbore nego otkriti građanima da će upravo oni platiti ceh još jedne urušene banke čiji je većinski vlasnik bila neodgovorna država.
O propasti Privredne banke Beograd, za razliku od nedavnog kraha Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, mediji su izvestili krajnje šturo i totalno mehanički, manje-više da se Privredna banka Beograd zbog velikih gubitaka zatvara, da će biti pripojena Poštanskoj štedionici, da se ono što je u njoj zdravo prenosi u Štedionicu, a da će ostatak biti pokriven prodajom državnih obveznica.
Građani su tako ostali uskraćeni za informaciju da se time uvećao javni dug i da će svi dugovi PBB-a pasti na grbaču poreskih obveznika Srbije.
Posle Agrobanke i Razvojne banke iz ministarstva finansija poručivali su da država više neće intervenisati, čak ni da zaštiti deponenata, podseća Đorđe Đukić, monetarni ekspert i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ali gorko konstatuje da se to ne ostvaruje:
„To stvara ambijent potpune neodgovornosti onih koji sede u upravnim izvršnim odborima banaka sa mešovitim vlasništvom, u koje spada i PBB. Dakle, nije trebalo spasavati tu banku nego je trebalo prepustiti da akcionari, što znači da sama država plati cenu lošeg upravljanja, zatim svi oni koji su kreditirali takvu banku, a isto tako i oni koji su deponovali sredstva kod te banke, ma o kom da je reč i ma o kom principu da se radi, gde je, očigledno, involviran politički faktor“, ukazuje Đukić.
Ceh lošeg upravljanja, međutim, neće platili krivci već će on, baš kao i sve vreme do sada, biti uručen građanima.
Krah sakriven u matrici uspešnosti
Posle kraha dve prethodne banke, ovakav scenario, da je bilo preventive, mogao je biti izbegnut. Međutim, ne samo da u tom pogledu ništa nije preduzeto, nego – da li upravo zbog toga - krah Privredne banke Beograd prati rečita tišina, kako medijska, tako politička i pravosudna. Primećuje to i Tanja Jakobi, glavna urednica časopisa „Biznis i finansije“:
„Mora se reći da je to zaista veoma čudno, pogotovo kada se ima u vidu da je prethodni slučaj, vrlo sličan, rešen tako što je po novinama bilo na stotine naslova o hapšenjima, bilo je, konačno, bekstava ljudi iz tih banaka, koji su bili privedeni pravdi kasnije, bilo je različitih oštrih izjava itd. Ovog puta se to desilo kao kad biste, recimo, ugasili ličnu kartu na jednoj adresi i ponovo dobili ličnu kartu na nekoj drugoj, baš kao da se ništa više od toga nije dogodilo“.
Razlog za ovu nisku medijsko-političku temperaturu kroz koju je propušten krah treće državne banke naša sagovornica prepoznaje u dejstvu aktuelne matrice da je sada sve uspešno, da sve teče kako treba, kao i u potrebi da se, nakon likvidacije prethodne dve banke u većinskom državnom vlasništvu, a u očekivanju i daljih loših vesti, izbegne dodatno krunjenje poverenja javnosti u bankarski sektor.
Možda gašenje Privredne banke Beograd, nakon propasti njenih mnogo jačih prethodnica - Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine - i nije neka vest jer je takav ishod bio očekivan, a od strane mnogih ekonomskih i monetarnih eksperata bezmalo i najavljivan, ali upravo očekivanost takvog ishoda nameće nekoliko pitanja. Najpre ono o odgovornosti institucija, pre svih Narodne banke Srbije. Ako su joj se otele Agrobanka i RBV, kako je dozvolila da po istom modelu krahira i Privredna banka Beograd - upitaće Tanja Jakobi.
Problem politike široke kreditne ruke
Zašto nakon izveštaja o problematičnom poslovanju te banke centralna banka nije preduzela nikakvu preventivnu meru – pitaće Đorđe Đukić.
„Ako već kontrolom izveštaja vidi stanje, onda je normalno da zakuca na vrata takve banke, da kaže „stop!“ i da izrekne drastične mere. Sankcija bi bila izricanje drastičnih novčanih kazni članovima uprave, što je još i benigno. Nemoguće je da na ovako malom tržištu neko tobož nije znao u kakvoj je situaciji ova banka. Narodna banka je to znala jer proces implozije u bankama obično tinja duže vreme, što čitav svet zna, naročito posle globalne finansijske krize“, podseća Đukić.
Besplatnog ručka, naravno, nema – pa ga neće biti ni u slučaju PBB-a. Građani će morati da plate ceh odvođenja i ove banke u propast, umesto njene uprave i deoničara koji su kapital banke rasipali kao Alajbegovu slamu, deleći po burazersko-partijskoj liniji kredite za koje su pouzdano znali da nikad neće biti vraćeni. Svedoči o tome Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN koji je o tome nedavno objavio opsežnu analizu:
Milan Ćulibrk
„Ta banka je samo dvema privatnim kompanijama, FARMAKOM-u i INTERKOP-u iz Šapca, odobrila za 13 odsto više kredita od svog ukupnog kapitala. To je, dakle, bio znak da je ta banka veoma ranjiva u odnosu na ta preduzeća, s obzirom da ona imaju ogromne probleme – INTERKOP je već mesecima u blokadi – i onda je bilo sasvim logično pretpostaviti i kakav će kraj imati Privredna banka Beograd“.
Sudbina državnih banaka je tako u rukama njenih najvećih dužnika, onih kojima su davale zajmove iako su znale da ih neće vratiti. Ćulibrk objašnjava i neke od razloga za tu politiku široke kreditne ruke:
„Ključni problem je u tome što su ti najveći dužnici u nekim bankama, oni od kojih zavisi budućnost tih banaka, ujedno i akcionari, tako da oni i utiču na to kome će biti odobreni krediti“.
Jedina prava terapija je da sve banke za koje Narodna banka utvrdi da su potkapitalizovane zbog ekstremne izloženosti nenaplativnim kreditima budu zatvorene i da država, odnosno, građani ne snose teret toga, nego samo akcionari i deponenti, kaže Đorđe Đukić:
„Zato što takve patuljaste banke neće ugroziti stabilnost finansijskog sistema, a što će početi prevaspitavanje onih koji sede u upravama banaka koji će onda znati da ih čekaju drastične sankcije, tim pre što Zakon o bankama jasno kaže da svaki član uprave banke odgovara svojom ličnom imovinom za loše upravljanje bankom“.
Finansijski eksperti, među kojima je i Milan Ćulibrk, plaše se da će zbog prijapajanja tri problematične banke Poštanskoj štedionici njena kapitalna adekvatnost biti ugrožena i da će država zbog toga iz budžeta morati da izdvoji dodatna sredstva kako bi Štedionicu dokapitalizovala, što znači da će poreske obveznike Srbije i to dodatno koštati.
