Srbija je daleko od tolerantnog društva koje poštuje različitost, kaže se u poslednjem izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Bujanje ekstremizma i govora mržnje jedna je od glavnih karakteristika stanja ljudskih prava u Srbiji tokom protekle godine, ocena je iz ovog izveštaja.
Iako postoji pravni i institucionalni okvir za zaštitu od diskriminacije, u praksi određene društvene grupe teže ostvaruju prava, konstatuje se u izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Pod nazivom „Populizam: urušavanje demokratskih vrednosti“ konstatuje se da su posledice radikalnog nacionalizma iz 90-ih ostavile duboke tragove na vrednosne stavove društva koji se menjaju sporo i uz velike opstrukcije.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora kaže da je pravljenje uvida u stanje u društvu tokom 2012. godine pokazalo da se situacija nije promenila odnosu na godinu ranije, već da se u mnogim segmentima i pogoršala.
„Aktuelna vast se pokazala kooperativnom prema spolja, a prema unutra je vrlo represivna i nastavlja politiku koju je započeo Slobodan Milošević u odnosu na Vojvodinu, unutrašnje uređenje zemlje, manjine i pluralizam. Kooperativnošću oko Kosova i uz podršku međunarodne zajednice, što joj daje svojevrsni legitmitet u javnosti, nastavljena je politika centralizacije Srbije. Dobijanje datuma za pregovore sa EU neće doneti olakšanje za Srbiju ukoliko se vlast, ali i čitavo društvo, ne mobiliše sa više entuzijazma za promene koje Srbiju očekuju“, rekla je Biserko.
Izabela Kisić
„Meta ekstremista i govora mržnje su manjinske grupe, a posebno LGBT populacija. Govor mržnje rezervisan je i za organizacije civilnog društva, a posebno one koji se zalažu za autonomiju Vojvodine i decentralizaciju Srbije“, navela je Izabela Kisić iz Helsinškog odbora.
„Cilj ovih napada je da se ljudi koji alternativno misle zastraše i prestanu da iznose javno svoje stavove. Što se tiče reakcije vlade na ovo bujanje ekstremizma, ona do sada nije reagovala na ozbiljan način, institucije nisu reagovale na ozbiljan način, kao ni predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Pored brojnih apela medija i organizacija civilnog društva da reaguju na to do sada nisu reagovoali ni vlada ni predsednik države“, podseća Kisić.
Rešenje nije samo u represivnim merama i sudskim postupcima već i u edukaciji i medijskom pluralizmu a neophodno je i otvaranje prostora za drugačije mišljenje. To su samo neki od predloga iznetih na predstavljanju ovog izveštaja.
U godišnjem izveštaju o ljudskim pravima Helsinški odbor ukazuje da je stanje ljudskih prava u Srbiji odraz stanja u državnim institucijama, pre svega u pravosuđu. Jelena Mirkov kaže da o tome govori i broj slučajeva pred evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
„Prema podacima Ministarstva pravde više od osam hiljada i 600 predstavki protiv Srbije se vodi pred Evropskim sudom za ljudska prava. To Srbiju od svih članica Saveta Evrope stavlja na šesto mesto po broju predstavki u ovom sudu. Najveći broj ovih predstavki se podnosi zbog dugog trajanja sudskih postupaka i zbog neizvršavanja sudskih odluka“, navela je Mirkov.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji u svojoj analizi preporučuje Evropskoj uniji da maštovitije pristupi ne samo Srbiji, već svim zemljama Zapadnog Balkana i da politika „štapa i šargarepe“ ima svoje domete u društvima kao što je ono u Srbiji. Od brojnih preporuka Vladi Srbije izdvajamo onu gde se kaže da će dobijanje datuma za pregovore sa EU imati političku energiju samo ako se oko tog cilja okupe proevropske snage u društvu i ako sa entuzijazmom pokrenu transformaciju Srbije u moderno evropsko društvo.
