Srbija je zainteresovana za saradnju sa Izraelom u gasnom sektoru, posebno kada je reč o projektu Istočni Mediteran, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović.
“To bi za Srbiju značilo da ima još jedan pravac snabdevanja, nove snabdevače, i dodatno unapredilo njenu energetsku bezbednost“, rekla je Mihajlović 25. februara u Beogradu na potpisivanju Memoranduma o saradnji u oblasti zelene energije sa Izraelom.
Projekat Istočni Mediteran, koji se razvija uz podršku Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, podrazumeva izgradnju podmorskog gasovoda koji bi Evropu snabdevao prirodnim gasom iz istočnog Mediterana.
Kako je saopštilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE), memorandum o saradnji potrpisan je sa Ministarstvom energetike Izraela, a potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović najavila je razvijanje partnerskog odnosa u zelenoj energetskoj tranziciji.
“Ovaj memorandum važan je jer znači zajednički rad na povećanju energetske bezbednosti, kao i jačanje veza između privreda i naučnih institucija Srbije i Izraela u oblasti zelene energije“, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan izjavio je da će saradnja u oblasti zelene energije omogućiti da se jačaju poslovne veze i unapredi oblast istraživanja.
„Energetika je jedna od najvažnijih tema današnjice i od nje u velikoj meri zavisi budućnost. Zbog toga treba da sarađujemo i da zajedno radimo na realizaciji projekata“, rekao je Vilan.
Izrael je 2020. odobrio okvirni sporazum sa Grčkom i Kiprom za izgradnju tog cevovoda (East Mediterranean Pipeline) koji bi trebalo prirodni gas da transportuje do kontinentalne Evrope.
Prema projekciji zemalja učesnica, Istočni Mediteran, vredan šest milijardi evra, trebalo bi da zadovolji 10 do 15 odsto potreba Evropske unije za prirodnim gasom.
Projektovano je da gasovod dužine 1.900 kilometara, koji bi trebalo da prenosi oko 20 miliona kubnih metara prirodnog gasa godišnje, ide od podvodnog depoa Levijatan koji se nalazi najbliže izraelskoj obali, do Kipra, zatim do obale Krita i preko Peloponeza i zapadne Grčke prema italijanskoj obali.
Kada je u pitanju snabdevanje gasom, Srbija zavisi od uvoza iz Rusije. Po podacima Agencije za energetiku, iz domaće proizvodnje maniruje 13 odsto potreba, dok preostale količine uvozi iz Ruske Federacije od kompanije Gasprom.
